|
Kriza koja pravi krizeFenomen poprima neo�ekivano ozbiljne dimenzije: homogeni blokovi se cepaju a rastureni delovi okupljaju u celinu. Re� je, naravno, o NATO-u i arapskom svetu u svetlu ameri�kih priprema za vojni udar na Irak. Atlantska vojna alijansa zapala je u krizu identiteta nezapam�enu decenijama. Otvorena neslaganja povodom Turske daleko prevazilaze zatvorene nesuglasice o kojima se govorilo prilikom agresije na SRJ pre �etiri godine. Na drugom strani, arapski svet poznat po notornoj fragmentarnosti deluje jedinstvenije nego ikad. Ako se izuzme retori�ka ta�ka okupljanja kada su Palestinci u pitanju. Antiratna solidarnost Arapa svrstala je u jedinstven front konzervativne monarhije i liberalne republike, bogate nafta�e Zaliva i gradsku sirotinju od Amana do Kaira, pozicije i opozicije, politi�are, biznismene i beduine. Bu� i Naser Retko ko iz vrhova arapskog politi�kog miljea govori povoljno o Sadamu Huseinu. Tim vi�e politika predsednika D�ord�a V. Bu�a koja okuplja Arape nevi�enom efikasno��u zaslu�uje ozbiljno posmatranje. Panarapski snovi o kojima je sanjao pokojni egipatski lider Gamal Abdel Naser danas se pred na�im o�ima pretvaraju u javu. To �to Arapi demonstriraju sa Sadamovim slikama i ira�kim zastavama ukra�enim citatom iz Kurana direktna je posledica proma�aja u Va�ingtonu. Umesto da posle Avganistana prioritet d� izraelsko-palestinskom konfliktu, administracija se usmerila ka Bagdadu. I to bez ubedljivih dokaza za tvr�enje da se radi o teroristi�kom re�imu koji je ozbiljna pretnja ne samo regionalnom ve� i svetskom miru. Amerikanci �e posle verovatno tvrditi da je zbijanje Arapa ili iz nehata, ili se radi o kolateralnoj �teti, ali fenomen homogenizacije je tu. Ljutiti Palestinci pale ameri�ke zastave u pojasu Gaze. U Jordanu, koji je uvek slovio kao umeren i naklonjen Amerikancima, Bu� mla�i direktno ugro�ava saveznika, kralja Abdulaha, a podsti�e islamsku opoziciju koja je Jordance pozvala da u petak na jedan sat isklju�e sva svetla i TV prijemnike i u znak protesta zbog pretnji Iraku upale sve�e. Mada se po svemu sude�i �ini da malo �ta mo�e da se u�ini da bi rat bio spre�en, arapski politi�ari dali su se na posao ostavljaju�i po strani doju�era�nje razmirice, sujete i netrpeljivosti. Prag netrpeljivosti Predsednik najve�e arapske zemlje Egipta Hosni Mubarak uskoro �e otputovati za Berlin i Pariz, pa �e evropska antiratna koalicija dobiti va�nu podr�ku Bliskog istoka. Zarad mira, Mubarak je presko�io prag netrpeljivosti prema izraelskom premijeru Arijelu �aronu i posle dvogodi�nje pauze ponudio obnovu kontakata. Lider Egipta obi�no nije u funkciji zvani�nog glasnogovornika svih Arapa, ali ovoga puta njegove stavove i strahove dele sva "bra�a". Arapski samit zakazan je za 24. mart. Kako je u ovom trenutku to datum daleke i neizvesne budu�nosti (zbog izvesnosti rata), sa okupljanjem na vrhu �e se po�uriti pa se govori da �e samit iz Bahreina biti preseljen za Egipat. I �efovima diplomatija arapskog sveta pune su ruke posla. Egip�ani, Al�irci, Marokanci, Libanci, Saudijci. Bilateralni susreti, razmena poruka i depe�a, konsultacije, sve to potvr�uje intenzivan saobra�aj povodom Iraka. Ono �to je najva�nije, niko ne govori o neslaganjima. Na arapskom Bliskom istoku svi se danas sla�u oko dve stvari: da Sadam mora dosledno da ispuni zahteve rezolucije UN 1441 i da ishitren rat protiv Iraka mo�e da donese samo jedno - haos. Najmanju spremnost na dijalog, �ak upadljivo izbegavanje teme haosa kao posledice rata, pokazuje Bu�ova administracija. Iz toga je mogu�e izvu�i samo dva zaklju�ka: ili je regionalno-globalni haos �eljena posledica, ili se radi o izuzetno visokom stepenu unilateralnosti, ostvarivanja sopstvenih ciljeva po svaku cenu. Zato se danas NATO cepa, a Arapi okupljaju. Bo�ko Jak�i� |
Title: Message
