[www.ANTIC.org] Srbiji nedostaje jedinstvena nacionalna politika

[Miroslav Antic]

Title: Message

 

http://www.patriotmagazin.com/media/0004.htm

 

BROJ 52 3. 2. 2003.

 

Intervju: Ivica Da�i�, predsjednik Glavnog odbora SPS-a Srbiji nedostaje jedinstvena nacionalna politika U periodu 1993–1994. godine postojali su neki razgovori o tome, �ak i dogovori Slobodana Milo�evi�a sa Zoranom �in�i�em. �in�i� je tada tra�io da bude predsednik Vlade, a Sloba mu je nudio da bude zamenik Mirku Marjanovi�u razgovarala: Suzana Ra�en-Todori� "Patriot": Gospodine Da�i�u, posljednji kongres SPS-a, na kojem ste izabrani za predsjednika Socijalisti�ke partije Srbije, pratile se brojne nedoumice u javnosti. I poslije odr�avanja tog kongresa u jednom dijelu javnosti postavlja se pitanje njegove legitimnosti. Kako to komentari�ete? Da�i�: Ne bih ja rekao da postoje nedoumice te vrste. Jednostavno, pred po�etak Kongresa stizale su razli�ite informacije od razli�itih ljudi o toj temi. Naprosto, re� je o tome da je na�e �lanstvo tra�ilo Kongres i to je tema o kojoj se govori jo� od juna pro�le godine, kada je Glavni odbor na osnovu zahteva iz op�tinskih odbora da se re�i pitanje odnosa u rukovodstvu SPS-a doneo tu odluku. Kada to ka�em, pre svega mislim na �injenicu da je predsednik SPS-a Slobodan Milo�evi� kidnapovan i da nije u stanju da obavlja ovla��enja koja mu pripadaju po Statutu, �to je dovelo do prakse imenovanja i postavljanja ljudi za zamenika predsednika SPS-a, a na kraju rezultiralo tim da je za zamenika postavljen Bogoljub Bjelica, koji je na tajnom glasanju u GO za potpredsednika dobio najmanje glasova od svih kandidata. Dakle, postojala je �elja �lanstva da se ta pitanja re�e na Kongresu i shodno tome Glavni odbor je zakazao Kongres, �iji je datum odr�avanja vi�e puta pomeran. Neukusno je postavljati pitanje legitimiteta Kongresa, jer je na njemu u�estvovalo vi�e od devedeset odsto izabranih delegata. Po broju delegata, atmosferi koja je vladala tamo, po izlaganju diskutanata i, na kraju krajeva, po broju dokumenata koji su usvojeni, ja mogu re�i da je ovo jedan od najuspe�nijih kongresa u istoriji SPS-a. Za�to Slobodan Milo�evi� nije podr�ao Kongres? Postojale su razli�ite informacije u vezi s tim. Gospodin Bogoljub Bjelica je tvrdio da predsednik Milo�evi� ne podr�ava Kongres, odnosno da ga podr�ava, ali ne sada. Mi smo video-zapis o celom toku Kongresa poslali Slobodanu Milo�evi�u da bi on mogao da vidi �ta je bilo na Kongresu, �ta je ko govorio i da mo�e da zaklju�i �ta su na�e �elje i u kom pravcu treba da ide SPS i da je takva partija u interesu srpskog naroda, pa i u interesu Slobodana Milo�evi�a. Za�to onda Bjelici nije bilo dozvoljeno da na Kongresu pro�ita Milo�evi�evo pismo? Nije ba� tako. Njemu je bilo omogu�eno da odr�i govor, me�utim mogli ste da vidite reakcije delegata Kongresa. Jednostavno, u na�em �lanstvu postoje dve �elje. Jedna je da Slobodan Milo�evi� ostane sa nama i da bude predsednik. Druga je �elja da se demokratski izabere rukovodstvo. Ljudima koji su oko Bogoljuba Bjelice i koji zloupotrebljavaju ime Slobodana Milo�evi�a u SPS-u malo ko veruje i ve�ina smatra da su oni izvor svih problema u odnosima sa Slobodanom Milo�evi�em. Zvi�duci na Kongresu nisu bili zvi�duci Slobodanu Milo�evi�u, nego Bogoljubu Bjelici. Mislim da je to shvatio i sam Slobodan Milo�evi�, imaju�i u vidu da su svako drugo spominjanje njegovog imena pratile ovacije. Znate, i to je politi�ki odnos. I zvi�duk je politi�ki odnos. To je ocena svega onoga �to je grupa oko Bogoljuba Bjelice radila svih ovih meseci. Kada se ima to u vidu, kao i sve ono kroz �ta je SPS pro�ao od 5. oktobra, kada se imaju u vidu hap�enja na�ih �lanova, �igosanje na�ih ljudi samo zbog partijske pripadnosti, nevi�eni medijski lin� i satanizovanje, jasno je da je na�oj partiji bilo su�eno da nestane. Imaju�i, dakle, sve to u vidu, mislim da je najve�e dostignu�e �to smo uspeli da sa�uvamo SPS. Ne radi nas, nego za one koji �e do�i posle nas. Zato je ovaj kongres veoma zna�ajan i na njemu se sa�uvao i odbranio SPS. Cilj je da se, napokon, prestanemo baviti unutarpartijskim temama i mi smo nakon ovog kongresa stavili ta�ku na na�e unutarpartijske sukobe. Sada imamo jednu politiku i jedno rukovodstvo. Odluku Kongresa da Slobodan Milo�evi� bude izabran za predsednika SPS-a mnogi su ocenili kao dodvoravanje �lanstvu, kod kojeg Milo�evi� u�iva veliki ugled. Uostalom, postavlja se pitanje �iji je predsednik Slobodan Milo�evi�, s obzirom na to da je on po�asni predsednik partije Baneta Ivkovi�a, a postavlja se i pitanje daljih poteza Bogoljuba Bjelice i ljudi okupljenih oko njega. Mi ne �elimo da otvaramo to pitanje da li neko iskreno ili ne podr�ava Slobodana Milo�evi�a. Na� pristup je iskren. Mi iskreno �elimo saradnju i dogovor sa Slobodanom Milo�evi�em da on i dalje ostane predsednik stranke. S druge strane, tako�e, postoji stav da se rukovodstvo SPS-a, koje treba da vodi politiku, vi�e ne postavlja dekretima, nego da se bira. Mislim da je veliki rezultat Kongresa �to je demokratskim putem, prvi put u istoriji SPS-a, rukovodstvo izabrano tajnim glasanjem izme�u vi�e kandidata. Tu, dakle, nema politi�ke neiskrenosti. Milo�evi� je predsednik SPS-a i to je �elja �lanstva. Sve te pri�e da mi zakazujemo Kongres da bismo smenili Slobodana Milo�evi�a i da bismo vodili kampanju protiv njega �ista su manipulacija. Nema tu kalkulisanja. Politi�ko raspolo�enje �lanstva je da Slobodan Milo�evi� bude predsednik SPS-a, ali i da se u zemlji bira rukovodstvo koje �e dnevno upravljati strankom. Su�tina i tih nedoumica o kojima ste vi govorili, pri pripremi Kongresa bile su razlike izme�u dva koncepta. Jednog po kom bi partija funkcionisala faks sistemom, gde bi rukovodstvo u zemlji �ekalo �ta �e do�i iz Haga u vezi s tim �to treba da se radi. Drugi koncept uva�ava �injenicu da je predsednik Milo�evi� u Hagu i da on tamo sjajno brani i sebe i srpski narod u celini, ali koji podrazumeva da partija mora da ima sna�no rukovodstvo koje mo�e da vodi dnevnu politiku. Kako onda ocjenjujete komentare da ste odr�avanjem posljednjeg kongresa u stvari �eljeli da se rije�ite Slobodana Milo�evi�a? Delegati Kongresa izrazili su pozitivan odnos prema Slobodanu Milo�evi�u, njegovoj veli�anstvenoj odbrani u Hagu i tu nema nikakvog kalkulisanja. Sve su to spekulacije. Mi smo na Kongresu govorili i o gre�kama SPS-a, i o svojim gre�kama i o gre�kama Slobodana Milo�evi�a u proteklih deset godina. Mi smo morali da podvu�emo crtu i da na osnovu tih gre�aka reformama odgovorimo novom vremenu. To nije me�usobno zaklanjanje, nego uva�avanje �injenica, a �injenica je da je Slobodan Milo�evi� kidnapovan i da se nalazi u Hagu. �injenica je i da je nemogu�e da komuniciramo s njim i da u takvim uslovima rukovodstvo stranke treba da preuzme odgovornost. Pa zamislite rukovodstvo koje �eka kada �e se Sloba javiti iz Haga i �ta �e re�i �ta treba uraditi i kakav politi�ki stav zauzeti povodom nekog pitanja. U tome je cela razlika i, iako je bilo imputacija da mi vodimo kampanju protiv Milo�evi�a, nije bilo ni re�i o tome. Interes je, dakle, cele partije da rukovodstvo mo�e samostalno da donosi odluke i da GO obavlja svoju statutarnu ulogu. Nije li to isto tra�io i Bane Ivkovi� dok je bio u SPS-u, nakon �ega je progla�en izdajnikom? U �emu je razlika? On je ekspozitura DOS-a. Mi smo predstavnici iskrenih socijalista, koji su ostali u SPS-u kada je bilo najte�e, i nismo podlegali pritiscima da se priklju�imo DOS-ovoj politici. Javnosti je i dalje zanimljiv va� odnos sa JUL-om. Da li mo�e da stoji ocjena da ste posljednjim kongresom kona�no raskrstili sa tom strankom? Mi smo jo� na pro�lom kongresu, kojem je predsedavao Slobodan Milo�evi�, stavili ta�ku i to zapisali u na�e dokumente da je koalicija sa JUL-om okon�ana, kao i jo� neke koalicije koje su nam nanele �tetu. I sada smo to ponovili, ali ne �elimo to da isti�emo i da na JUL-u ubiremo politi�ke poene. Nisu sve gre�ke iz JUL-a. Mi smo ponosni na ono �to je bilo dobro u deset godina na�e vlasti, ali smo spremni da priznamo �ta nije bilo dobro i da to ispravimo. Najva�nije je, ipak, da smo mi ovim kongresom spasili SPS. Ovo je novo vreme i potrebni su novi odgovori na nova pitanja. Srbiji je potrebna levica i SPS, ali Srbija nema vremena da �eka i zato mi moramo da po�urimo i zato mislim da smo izgubili mnogo vremena na unutarpartijskim sukobima. Pokazalo se da prethodni na�in rukovo�enja partije sistemom postavljanja dekretima nije bio dobar, jer se de�avalo da ni �ovek koji je zamenik predsednika Milo�evi�a nije znao �ta Milo�evi� �eli, kao �to je pitanje kandidature �e�elja za predsednika Srbije, jer je Glavni odbor shodno nalozima zamenika predlo�io Milo�evi�a za predsednika. Mi smo sakupili potpise, da bismo poslednjeg dana saznali da Milo�evi� podr�ava kandidaturu �e�elja. To je bilo nemogu�e stanje i postojala je op�ta �elja da se na takvo stanje stavi ta�ka. U celoj toj pri�i nisu bitna personalna re�enja. Iako tvrdite da nisu bitna personalna rje�enja, optu�uju vas za elitizam. Kako to ocjenjujete? Ne znam na �ta mislite. Elitizam u politi�kom smislu mo�e biti i dobar. �to se ti�e sada�njeg rukovodstva, najmanje je ljudi koji pripadaju eliti. Na�a je prednost �to smo pre�iveli lin� i dokazali teoriju da opstaju najja�i i oni koji nemaju zbog �ega da se pla�e. Oni koji se pla�e pobegli su posle 5. oktobra. Mnogi od njih danas peru ruke od SPS-a, gospodine Da�i�u. Za�to? Ako mi je �ao zbog ne�ega u poslednjih deset do trinaest godina, onda je to �to nikada nismo uspeli da objedinimo sve stranke u jednoj vladi Srbije. U periodu 1993–1994. godine postojali su neki razgovori o tome, �ak i dogovori Slobodana Milo�evi�a sa Zoranom �in�i�em. �in�i� je tada tra�io da bude predsednik Vlade, a Sloba mu je nudio da bude zamenik Mirku Marjanovi�u. Tada je to propalo. U pravu ste, sada svi peru ruke od SPS-a i to zato �to ne �ele da preuzmu odgovornost. Ali, postavlja se pitanje da li se bilo koja vlada koja je postojala za vreme raspada SFRJ mogla druga�ije pona�ati. Ja znam da nam u Republici Srpskoj zameraju razli�ite stvari od onih �to nam zameraju u Srbiji. U Republici Srpskoj nam zameraju �to Slobodan Milo�evi� nije bio o�triji i �to nije bio istrajan da do kraja realizuje neke nacionalne ciljeve srpskoga naroda. U jednom delu javnosti u Srbiji nam zameraju da smo mi izazvali ratove na prostoru SFRJ i da smo ratni zlo�inci. Jednostavno, Srbiji je svih ovih godina nedostajala jedinstvena nacionalna politika. To nam nedostaje i danas.