|
by
 Datum:16. februar 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili gre�kom ili vi�e ne �elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napi�ite "unsubscribe".
PJONGJANG – VASINGTON: OPASNO
USAIJAVANJE NAPETOSTI
Moskva, 15. februara 2003. godine U odnosima Severne Koreje i Sjedinjenih Drzava nastala je nova kriza. Ona je izazvana izjavom predstavnika MIP DNR Koreje Gvan Heka, datoj u intervjuu agenciji Frans-Press. Severnokorejski diplomata je kazao, da je njegova zemlja u stanju da gadja svaki vojni objekat SAD na svakoj tacki planete. Ta izjava na neki nacin potvrdjuje bojazan Vasingtona da su u DNR Koreji stvorene interkontinentalne balisticke rakete. I doslo je do opasnog usijavanja napetosti, koja moze dovesti do ozbiljnog konflikta sa nepredvidivim posledicama. Konfrontacija izmedju DNR Koreje i SAD ima vec poluvekovnu istoriju. Obe zemlje se do dana danasnjeg nalaze u ratnom stanju, iako je rat zavrsen 1953. godine, kada je zakljuceno primirje. S vremena na vreme cinjeni su pokusaji da se sredi situacija, ali su ti pokusaji svaki put okoncani neuspehom. Izmedju ostalog, za vreme vladavine Bila Klintona bio je uspostavljen prilicno konstruktivni dijalog izmedju Vasingtona i Pjongjanga. Tekao je on, doduse, uz komplikacije, ali je ipak zabelezen izvesni napredak. Sa dolaskom na vlast republikanske administracije, medjutim, dolazi do drasticnog poostravanja americke pozicije. Predsednik Dzordz Buss je proglasio Severnu Koreju delom “osovine zla”, “neposlusnom zemljom”. U nuklearnom pregledu Pentagona DNR Koreja je ukljucena u red zemalja koje mogu postati objekat preventivnog nuklearnog udara. Ministar odbrane SAD Donald Ramsfeld nedavno je severnokorejski rezim nazvao cak “teroristickim”. Naravno, moguce je kako hocete odnositi se prema sevrernokorejskom rezimu, moguce je negirati ga, ali nije dopustivo “lepiti” takve etikete na nezavisnu i suverenu drzavu, unositi je u nekakve “crne spiskove”, ignorisuci pravo svakog naroda da ima onu vladu kakva mu odgovara. Citava stvar je u tome sto Sjeidnjene Americke Drzave, pretendujuci na ulogu jedine supersile i svetskog hegemona, vide mogucnost uspostavljanja potrebnog im svetskog poretka putem vojnih metoda, nasilnog svrgavanja neugodnih po nju vlada, bilo da se radi o Jugoslaviji, Iraku ili Severnoj Koreji. Prirodno je da Pjongjang oseca realnu opasnost po sopstvenu bezbednost od strane SAD, i prirodno je da to severnokorejsku stranu primorava da adekvatno reaguje na izazov Vasingtona. Nedavno je DNR Koreja izjavila da istupa iz Sporazuma o nesirenju nuklearnog oruzja, naglasivsi pri tom da nema nikakve vojne ciljeve, vec samo namerava da koristi “mirni atom”. Medjutim, ta akcija Pjongjanga, koja je izazvala kriticki odjek u svetu, predstavljala je odgovor na obustavljanje isporuka mazuta DRN Koreji od strane Sjedinjenih Drzava, sto je korejska strana ocenila kao opasnost po sopstvenu bezbednost. U Sjedinjenim Americkim Drzavama potom su usledili apeli da se “obracuna” sa DNR Korejom, da joj se ukaze da “ne dize nos” ili da se “kazni”. Navode se cak i priblizni rokovi kada to treba uciniti. Signal za to treba da posluzi okoncanje rata sa Irakom, koji se vec smatra resenom stvari. Medjutim, vec sada je Donald Ramsfeld naredio da se predislociraju avioni-bombarderi, koji su sposobni da nanesu udar po Severnoj Koreji. Amerikanci, doduse, izjavljuju, da ne nameravaju da upadaju u Severnu Koreju, ali vazdusni rat, raketni i bombaski udari i ne pretpostavljaju nikakav upad. U Severnoj Koreji se secaju pouka iz Jugolsavije i imaju ih u vidu. Zato je predstavnik severnokorejskog MIP i smatrao potrebnim da da izjavu o tome, da DNR Koreja ima mogucnosti da nanosi udare po vojnim objektima SAD. Pri tom je on apostrofirao, da nemaju samo Amerikanci pravo da nanose preventivne udare, nego i oni kojima se preti, tojest, Severnokorejanci. Naravno, ne treba uporedjivati vojne mogucnosti SAD i DNR Koreje. Uz to, Severna Koreja nema mogucnosti da udari po teritoriji SAD jer je veoma sumnjivo da ona poseduje interkontinentalne balisticke rakete, a ako ih cak i ima, verovatno da Severna Koreja nema sisteme za navodjenje tih raketa. Medjutim, oni blizi ciljevi, kakvi su americke baze u Juznoj Koreji i Japanu, za severnokorejske rakete srednjeg dometa sasvim su dostupni i Vasington tu okolnost mora imati u vidu. Moskva smatra, da dalja eskalacija napetosti sa obe strane moze samo dovesti do produbljivanja krize. Rusija se zalaze za diplomatski, poliitcki rasplet i protiv razmatranja takozvanog severnokorejskog pitanja u Savetu bezbenosti OUN. Ocigledno je da put ka raspletu vodi preko odrzavanja direktnih pregovora izmedju Pjongjanga i Vasingtona. Uzgred receno, severnokorejsko rukovodstvo odavno je nudilo taj dijalog, ali Bela kuca izbegava da nacini takav korak koji bi, nesumnjivo, pomogao resenju jednog od najstarijih i najzaostrenijih medjunarodnih problema. ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdra�ava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podr�ite bilo kojom finansijskom kontribucijom ili kroz
reklamiranje na na�em web site-u. Va�a
pomo� bi�e upotrebljena za jo� kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo br�e postavljanje na site i, �to smatramo mo�da i
najva�nijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd, �iro ra�un br. 170-253-31
Za devizne uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd, devizna partija br.
27227 |
Title: Message
