LI�NI STAV
Maloletna zemlja
Pi�e: Kosta �avo�ki
Kada neko isuvi�e �esto istupa, pa izgubi preko potrebnu sabranost i opreznost, tada mu se otme i poneka re� zbog koje bi kasnije ugrizao vlastiti jezik. To se upravo desilo Zoranu �in�i�u 13. februara 2003, prilikom posete vatrogasnoj jedinici Beograda.
Tada je rekao da mi vi�e nismo "maloletna zemlja" o �ijoj se strategiji odlu�uje na nekom drugom mestu, iako se to doskora �inilo. Time je, a da to uop�te nije �eleo, pokrenuo pitanje ko je to do sada odlu�ivao o na�oj zemlji kao da je maloletna, i kako je te svoje odluke sprovodio.
Samo retki pojedinci iz vrhu�ke DOS-a znaju da je u prole�e 2000, kada je ve� bilo jasno da �e se septembra iste godine odr�ati presudni savezni izbori, Zoran �in�i� negde u inostranstvu zaklju�io nagodbu (za Amerikance je to bio deal) s nekim od predstavnika novih gospodara sveta o finansiranju predizborne kampanje DOS-a.
Prema onome �to je do sada otkriveno, izgleda da je DOS za ovu svrhu dobio 30 miliona dolara (oko 70 miliona maraka prema onda�njem kursu), od kojih je za samu kampanju utro�eno oko 40 miliona maraka, dok za preostalih 30 miliona nema valjanog pokri�a.
No, kao �to to uvek biva kada stranci daju pare, �in�i� je tom prilikom preuzeo odgovaraju�e obaveze koje su se ticale budu�e spoljne i unutra�nje politike koju �e DOS voditi kada do�e na vlast.
U prvom trenutku Vojislav Ko�tunica nije u�estvovao u sklapanju ove nagodbe sa strancima, a verovatno nije znao ni sve njene pojedinosti. Kada je, me�utim, pristao da bude DOS-ov predsedni�ki kandidat, Svetozar Stojanovi� je, kao njegov li�ni izaslanik, otputovao u Budimpe�tu da bi u razgovoru s Amerikancima, najverovatnije s Vilijamom Montgomerijem, potvrdio da DOS-ov kandidat za predsednika preuzima sve obaveze koje su ranije uglavljene.
Ve� sada znamo da �e neko od pomenutih poku�ati da javno opovrgne ove na�e navode. U ovoj stvari mi se, me�utim, dr�imo Rusoovog upozorenja da "ako ho�emo da poznamo ljude, moramo ih videti na delu. U svetu ih �ujemo samo gde govore; u svojim govorima oni, istina, istupaju javno, ali sakrivaju svoje radnje. U istoriji, pak, oni izlaze pred nas otkriveni, te ih prosu�ujemo po njihovim delima".
Pa, �ta, na osnovu onoga �to su DOS-ovi �elnici do sada u�inili, mo�emo re�i
o obavezama koje su u prole�e 2000. usmeno preuzeli prema svojim stranim
finansijerima? Po na�em sudu, oni su se tada obavezali:
-
da odustanu od kontinuiteta sa SFRJ i zatra�e prijem SRJ u UN kao nove, tek
stvorene dr�ave;
- da Slobodana Milo�evi�a i druge optu�ene uhapse i isporu�e
Ha�kom sudu;
- da pod vidom reforme VJ sa njenih �elnih polo�aja uklone
generala Neboj�u Pavkovi�a i druge proslavljene kosmetske ratnike;
- da
promenom Ustava Srbije, pod vidom regionalizacije Srbiju uistinu federalizuju i
iznutra razbiju.
Prvu obavezu li�no je izvr�io Ko�tunica odmah po dolasku na polo�aj saveznog predsednika, iako za to po Ustavu nije bio nadle�an, i uprkos podrobno obrazlo�enom savetu koji mu je pismeno uputila Smilja Avramov, doajen na�eg me�unarodnog prava.
U izvr�enju druge obaveze svi su u�estvovali, iako su prethodno pismeno potvrdili da Milo�evi� ne�e biti izru�en Hagu. Jedino je u trenutku izru�enja Ko�tunica poku�ao da bude "neobave�ten", kako bi na �in�i�a prevalio odijum za ovaj sraman �in.
Tre�u obavezu je opet izvr�io sam Ko�tunica tako �to je simulovanim aktom - ukazom o penzionisanju - smenio Pavkovi�a s polo�aja na�elnika General�taba, po�to mu �ak dva puta nije po�lo za rukom da za takvu smenu dobije saglasnost Vrhovnog saveta odbrane. Kona�no, i pored ogromnih razlika izme�u DSS-a i ostatka DOS-a, obe strane nastoje da pod vidom asimetri�nog regionalizma federalizuju i ubogalje Srbiju, tako �to �e od Vojvodine napraviti dr�avu u dr�avi, ostatak Srbije podeliti na �etiri nove Vojvodine, a naposletku problematizovati i polo�aj Ra�ke.
Zahvaljuju�i ovakvoj "politici", o sudbini na�e zemlje, uklju�uju�i i sudbinu Kosmeta, ne odlu�uje se u Beogradu, nego u Va�ingtonu i Briselu, �to zna�i da smo "maloletna zemlja" pod starateljstvom. To nam je upravo saop�tio �in�i� kada je poverovao da, zahvaljuju�i svojoj mudrosti i dr�avni�kom ume�u, to vi�e ne�emo biti.
