|
Propast Jugoslavije i zanemarena za�tita SrbijeAkademija je stvaranje novog dr�avnog bastarda do�ekala u dreme�u i veri da se nije dogodilo ni�ta va�no, ne shvataju�i u kakvoj smo se opasnosti ne�injenja zadesili Ulazimo u zamoran ciklus izbora novog Izvr�nog odbora Srpske akademije nauka i umetnosti upravo u trenutku kad je nestala po srpski narod fatalna tvorevina zvana Jugoslavija. Na�alost, mi u njenom blagovremenom napu�tanju nismo u�estvovali. Naprotiv, ostali smo joj do kraja zatucani vernici i servilne sluge i do�ekali da zajedno s njom propadnemo. �mure�i na �ivotne promene i ne slu�aju�i opomene, do�iveli smo da nam biv�i predsednik, koga smo zbog zlo�ina prema nama sami morali pozvati na pravosudnu odgovornost, dopadne na me�unarodni sud kao ratni zlo�inac, a mi kao narod do�emo u opasnost da nas svet pravnim aktima na dug rok izop�ti iz civilizacije kao gubave agresivce nesposobne za �ivot u miru i demokratiji. Sada �emo videti da li �emo iz ru�evina Jugoslavije po�eti nekako da se izvla�imo - a ko zna da li �emo u tome uspeti i kada �emo uspeti - ili �emo zbog njene ru�ne sudbine, kao sa�aljenja dostojne suklate, samo i dalje zapomagati i lice nagr�ivati. Iako s nevelikom nadom, ovo izgovaram sa �eljom da u na� budu�i Izvr�ni odbor u�u ljudi koji imaju spoznanje i svest da je svojevremeno opredeljivanje za Jugoslaviju zna�ilo projektovanu propast za Srbiju, da je Srpska akademija u pripremi i negovanju te propasti dosta u�estvovala i da je nu�no da u svom shvatanju na�ini zaokret. Na� dosada�nji Izvr�ni odbor, moram sa �aljenjem dodati, takvu svest nije imao. A nisam siguran da �emo i u ovom vu�enju biti sposobni da izaberemo druk�ije. Nezadr�iva propast Evo, ve� dvadeset i dve godine, po�tovani kolege, s ponosom i �a��u nosim visoko zvanje �lana Srpske akademije nauka i umetnosti. U�iniv�i mi mnogo vi�e od �asti, Akademija me je pod svoj ki�obran primila samo godinu dana posle smrti jednog zlog vukodlaka iz crtanog filma, koji je stotine hiljada ljudi zavio u crno, na �ijim sam se zlokobnim listama nalazio tri decenije i �ije su ustanove za za�titu sopstvenog imena i dela bile u punom zakonskom zamahu. Ali za ovih dvadesetak godina poku�avao sam u Odeljenju jezika i knji�evnosti i na na�im skup�tinama da objasnim da, po mom skromnom predvi�anju zasnovanom iz istorijskom prou�avanju, zajedni�ka dr�ava Jugoslavija, obitavaju�i na telu Srbije kao njen opak i stalno nezadovoljan parazit, nezadr�ivo propada i da �e, iscrpiv�i nosioca i osniva�a, neminovno propasti, i to zajedno s njenom �alnom tovarnom �ivotinjom. Srpska akademija je taj doga�aj morala da sagleda otvorenih o�iju i da za nas preduzme za�titne intelektualne mere. Na�alost, to se nije desilo. Svaki moj istup, �ija su se nemilosna predvi�anja ovako pogano potvrdila, akademici su do�ekivali �u�nim osporavanjem i optu�bama za zle namere. I Akademija je ru�enje ovog dr�avnog bastarda do�ekala u dreme�u i veri da se nije dogodilo ni�ta va�no. Ne shvataju�i u kakvoj smo se opasnosti zbog svog ne�injenja zadesili, ona na taj na�in nije dovoljno u�inila ni kad smo pri ru�enju Jugoslavije bili izlo�eni �erupanju i batinanju kao uli�ni razbojnici uhva�eni na delu. U drugoj i tre�oj Jugoslaviji, mo�e se slobodno re�i, gra�ani Srbije su postali �rtveni jarci nadle�ni za sve krivice. Sudbonosni slom Po�tovani akademici, ovih dana odigrao se sudbonosni istorijski slom, koji nas je ko�tao sto godina razvoja u civilizaciji i demokratiji. Taj slom na�ih glupo izabranih ideala morao bi nas bar sada probuditi, iako ne znam da li �e nas zaista probuditi. Umnogome zasnovana na jugoslovenskim idejama nezrelih politi�kih idealista, Srpska akademija bi se morala odre�i i dobrog dela svoje nau�ne pro�losti, a ja ne znam kako se ona njega mo�e odre�i. Kako �e Akademija zaboraviti antropolo�ki deo u nauci Jovana Cviji�a, koji je, u ime jugoslovenstva i uz pomo� kralja Aleksandra, slu�ajno zaklju�io da najbolji ljudski primerci na planeti poti�u ba� iz njegovog planinskog sela, a svi su drugi drugorazredni? Kako �e u istoriji srpskog jezika i kulture izbrisati delovanje Vuka Karad�i�a, koji je, opet zarad sopstvenog planinskog sela, oklja�trio 56 procenata naroda Srbije, izbaciv�i ih u dijalekt i �utnuv�i iz kulture? A narod koji ostane izvan kulture ne�e dugo ostati ni u �ivotu. Ova Akademija mora da prestane da bude intelektualni bastion jugoslovenstva. Ona najzad mora da se vrati u Srbiju, gde ima najvi�e posla. Nauke u Srbiji koje sam pomenuo pripadaju, po pravu vlasni�tva, pre svega nama, a nikako na�im mrziocima, �ak i ako netrpeljivost zaslu�ujemo. Ako ih se ne mo�emo odre�i, a verovatno ne mo�emo, mo�emo ih u svakodnevnom nau�nom radu blagim sredstvima reformisati. Daleko od �elje da po sastavu bude isklju�ivo srbijanska, Akademija po delovanju nikako ne sme da bude antisrbijanska, a to dosad, kako god okrenuli, jeste bar donekle bila. Ona mora da se li�i svojih saveznih pretenzija, �ime zadu�uje sebe da se i dalje pre svega bavi poslovima izvan Srbije, uvek, razume se, na ra�un nas odavde i na ra�un na�ih poslova. Izme�u ostalog, takav rad �e i kod suseda izazivati podozrenje, a prema tome vi�e ne smemo biti ravnodu�ni; sukoba sa svetom valjda smo se ve� zasitili. Nered i nerad Kad god se do�e u takvu priliku, smatram da se mora razmi�ljati i o tome da li gra�ani Srbije u�ivaju odgovaraju�i reciprocitet na tamo�njim teritorijama. Ovo se, usu�ujem se da dodam, naro�ito odnosi na ve� razdru�enu Crnu Goru, �iji su pripadnici - s izuzecima, naravno - u dvadesetom veku, uz pomo� Aleksandra, Tita i Milo�evi�a, Srbiju najvi�e zadu�ili. Grabljenjem povlastica i lukrativnih mesta ovde i u inostranstvu, koji im se pasivno prepu�taju, svakovrsnim isticanjem svojih i nipoda�tavanjem drugih, narcisoidnim utrpavanjem u prvi red i mlataranjem uverenjem da se o svemu samo oni mogu pitati, crnogorski intelektualci su nad nama stekli dru�tvena preimu�stva koja �emo jo� decenijama trpeti. Psihopatolo�ki portreti Aleksandra Kara�or�evi�a i Slobodana Milo�evi�a, i ne samo njih, dovoljno nam govore koliko Crnogorci umeju ve�to Srbiji da poture krvave ra�une za svoje megalomanske ludosti i kako �emo mi s njima i u budu�nosti prolaziti, ne povedemo li ra�una o istoriji. A i nigde u raspadnutoj Jugoslaviji, kao u Crnoj Gori, ne postoji takva nakazna �ovinisti�ka "akademija" kao �to je ona Dukljanska. Stoga danas ne mogu govoriti o imenima kandidata za nove �lanove Izvr�nog odbora. Neka imena koja sam �uo da se pominju zaslu�uju po�tovanje, ali u odnosu na ovo �to sam govorio, �ini mi se, nisu mnogo druk�ija od �lanova sada�njeg na�eg foruma. A i ovi sada�nji, naravno, zaslu�uju po�tovanje. Savetujem, dakle, po�tovani akademici, da izborom novih �asnika poku�amo sami sebi da poka�emo da umemo da �ivimo i izvan sabla�njivih ali opasnih konstrukcija, koje mogu izazivati samo nered u na�im glavama i nerad u na�im ustanovama. A nered i nerad ne�e nam doneti dobra u �ivotu. (Re� na skupu u SANU, 13. februara 2003) Dragoslav MIHAILOVI� |
