|
Uo�i rataOd pre izvesnog vremena sve ukazuje na to da �e biti rata izme�u Sjedinjenih Ameri�kih Dr�ava i nekoliko ameri�kih saveznika protiv Iraka. Na kopnu, na moru i u vazduhu, zastra�uju�a vojna ma�inerija je sada kompletirana, a logistika kona�no spremna. Na mestu doga�aja su i kamere svih svetskih televizija. Na nare�enje o otvaranju vatre ne�e se jo� dugo �ekati. Me�utim, do sada�njeg trenutka, iz perspektive me�unarodnog prava, ni�ta ne ukazuje na opravdanost jedne takve agresije. Inspektori Ujedinjenih nacija za kontrolu naoru�anja u Iraku su po�urivani da otkriju postojanje oru�ja za masovna uni�tenja, ali ni oni se jo� ne ogla�avaju jasno i glasno. Njihov izve�taj, podnet na uvid OUN 27. januara u tom smislu je nere�it. Osim toga, nije otkrivena ni najmanja povezanost izme�u zvani�nog Bagdada i mre�e islamskih terorista, posebno Al Kaidom koja stoji iza stravi�nih atentata 11. septembra 2001. godine i koja je od tada progla�ena za ameri�kog dr�avnog neprijatelja broj jedan. Konsekventno tome, svetsko javno mnjenje nastavlja da zahteva nedvosmislene dokaze koji bi opravdali predstoje�e ameri�ke napade. Ira�ki re�im je nesumnjivo nesnosan i za svaku osudu, a Sadam Husein je jedan posebno mrzak autokrata, koji se nije ustru�avao da vi�e puta do sada masakrira svoje sugra�ane. Njegova gnusna vlast je i�la �ak dotle da je protiv svoje sopstvene populacije koristila bojne otrove zabranjene me�unarodnim konvencijama. Da li to opravdava kretanje u tzv. preventivni rat? Na�alost, Husein nije jedini svetski lider takve gnusne prirode. Kada se to uklapalo u interese zvani�nog Va�ingtona, Bela ku�a nije nikada pokazivala dovoljno skrupula da uskrati podr�ku Sadamu Huseinu, posebno tokom 1980. godine, a podr�avala je tokom istorije i druge jezive diktatore: Markosa na Filipinima, Sukarta u Indoneziji, iranskog �aha Pahlavija, Somozu u Nikaragvi, Batistu na Kubi, Truhilja u Sant Domingu, Pino�ea u �ileu, Mobutua u Kongo - Zairu, lista nije kompletirana i zaista je duga�ka. Neke sa liste najkrvavijih i najgorih diktatora, zvani�ni Va�ington i dalje podr�ava, na primer i naizgled nenormalnog Teodora Obianga (1) iz Ekvatorijalne Gvineje (2), koga je doma�in, D�ord� V. Bu�, primio u Beloj ku�i uz sve dr�avni�ke po�asti u septembru pro�le godine... Zbog takvih pristrasnih postupaka Va�ingtona, �ak i stari ameri�ki saveznici, zlovoljno i poput �angrizavih ro�aka podr�avaju predstoje�i krsta�ki pohod na Irak. Dve savezni�ke zemlje iz te grupe, Francuska i Nema�ka, u gestu gotovo eksplicitnog nepokoravanja ameri�koj volji, potvrdile su krajem januara svoje stavove navode�i da nema dovoljno prikazanih dokaza koji bi opravdali vojnu intervenciju. Pariz i Berlin zahtevaju da se produ�i mandat predvi�en za rad inspektora UN kako bi se otklonila svaka sumnja u pogledu postojanja ira�kog oru�ja za masovna uni�tenja. Tako�e, Francuska i Nema�ka zahtevaju bezuslovno jednu novu rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom se eksplicitno odobrava upotreba vojne sile protiv Bagdada. Francuska je �ak zapretila da nije isklju�eno da �e, u slu�aju da se ne ispuni ovaj zahtev, iskoristiti (?) svoje pravo veta u Savetu bezbednosti. Ovakvo dr�anje Pariza i Berlina ohrabrilo je Rusiju i Kinu, stalne �lanice Saveta bezbednosti, da zauzmu manje stidljiv stav i da i one dodatno zahtevaju novu rezoluciju Saveta bezbednosti. Sve navedeno je veoma iritiralo Va�ington. Bela ku�a neprestano zamera Berlinu i optu�uje ga, zajedno sa Parizom, za nelojalnost. No ipak, ni za stopu ne odstupa od svoje namere da izvr�i invaziju na Irak. Ameri�ki dr�avni sekretar, Kolin Pauel, dolaze�i na Svetski ekonomski forum u �vajcarskom gradi�u Davosu, 25. januara, potvrdio je da bi Sjedinjene Dr�ave mogle da ra�unaju na desetak, kako se doslovno izrazio - prijateljskih zemalja, �to je, kako je ocenio, vi�e nego zadovoljavaju�i broj za formiranje me�unarodne koalicije protiv Iraka. Svet se ipak neprestano pita, i to sa velikom zabrinuto��u, koji su pravi razlozi za tu intervenciju. Primer: na Svetskom socijalnom forumu, odr�anom u Porto Alegreu, doga�aju koji okuplja glavne promotore ideje gra�anskog dru�tva iz svih krajeva na�e planete, ta zabrinutost je suvereno dominirala tokom najve�eg dela debate. Brojni prisutni intelektualci, nave��emo samo nekolicinu - Noam �omski, Tarik Ali, Naomi Klajn, Adolfo Perez Eskivel, Eduardo Galiano i drugi - zapitali su se nije li apsurdno, ili �ak kriminalno, izdvojiti na desetine milijardi dolara za taj rat koji, �ini se, ni�ta ne mo�e opravdati, kada se zna da bi tolika koli�ina novca mogla biti mnogo korisnije upotrebljena da je namenjena obrazovanju, zdravstvu, ishrani i re�avanju stambenih problema najsiroma�nijih, opismenjavanju otprilike tri milijarde siroma�nih ljudi, koliko ih je ukupno na celom svetu. Tako je pribli�no i glasila poruka koju je brazilski predsednik, gospodin Lula da Silva, uputio u ime najugro�enijih struktura stanovni�tva svetskim liderima okupljenim u Davosu. Za veliki deo svetskog javnog mnjenja, cilj tog konflikta svodi se isklju�ivo na borbu za naftna polja. Istinski cilj je da se uspostavi kontrola nad jednim od najve�ih nalazi�ta nafte u svetu. Ta strategija odra�ava �in nove imperijalisti�ke arogancije Sjedinjenih Dr�ava, neku vrstu kaprica mo�nika, od kojeg bi mogle proiza�i jezive posledice oli�ene u preko milion ljudskih �rtava. Taj rat pri�eljkuje omalena klika utradesni�arskih jastrebova okupljenih oko predsednika Bu�a (Ri�ard �ejni, Donald Ramsfild, Pol Volfovic, Ri�ard Perli, Daglas Fejt, D�ek D. Kraun�, D�on R. Bolton, itd.). Oni misle, kao uostalom i svi drugi zaneseni mo�nici, da se u svakoj prilici, pri re�avanju bilo kojeg politi�kog, ekonomskog ili socijalnog problema, mo�e pribe�i vojnoj soluciji. [*] Uvodnik direktora lista u najnovijem februarskom broju |
