|
Izvoz posle decenije pauzeZa koliki �e procenat ove godine biti korigovana cena kilovat-sata, jo� nije utvr�eno. Sigurno je, me�utim, da �e na taj procenat uticati planirani komercijalni izvoz elektri�ne energije, ali i plate�na mogu�nost gra�ana, kao i dalje smanjenje tro�kova Elektroprivrede Srbije, re�eno je na ju�era�njoj konferenciji za novinare u EPS-u. Prvi put posle 11 godina Elektroprivreda Srbije �e ovog prole�a proizvesti struje i za komercijalni izvoz. To je, kako je rekla Ljiljana Had�ibabi�, pomo�nik republi�kog ministra energetike, rezultat dvogodi�njih opse�nih remonata, punih akumulacija i odli�nog stanja deponija uglja. Cilj EPS-a je, po njenim re�ima, da daljim oporavkom dostigne nivo na kome �e potrebe doma�instava i industrije mo�i da pokriva sopstvenom proizvodnjom. To je te�ko o�ekivati jo� naredne dve-tri zime. Ali, uvoz �e se neprekidno smanjivati i va�no je da se u letnjoj sezoni na�u mogu�nosti za izvoz struje. Kako je u okolnom elektroenergetskom sistemu ve� deponovano 200 miliona kilovat-sati i ako se uzme u obzir letnji izvoz, istakla je Ljiljana Had�ibabi�, sigurno je da �e neto uvoz ove godine biti �etiri do pet puta manji od lanjskog. U drugom ovogodi�njem kvartalu, od 1. aprila do poslednjeg dana juna,
Elektroprivreda Srbije, prema re�ima Vladimira Marjanovi�a, direktora
Direkcije EPS-a za upravljanje elektroenergetskim sistemom, planira da
izveze 728,4 miliona kilovat-sati elektri�ne energije, ravnomerno svih
dana. Tender je objavljen 15. februara, planirane vi�kove EPS �e prodati
prikupljanjem javnih ponuda, po principu najvi�e ponu�ena cena, a njihovo
otvaranje bi�e obavljeno javno, u prisustvu ponu�a�a. Sredstva od prodate struje bi�e iskori��ena za dalji oporavak
elektroenergetskog sistema, pobolj�anje kvaliteta snabdevanja gra�ana i
unapre�enja nivoa usluga, rekao je Vladimir Marjanovi�, isti�u�i da je od
1991. godine bele�eno samo vra�anje struje - duga iz prethodnih grejnih
sezona.
Posle 30 ledenih dana ove zime, po njegovim re�ima, elektroenergetska
situacija je stabilna, a tako �e biti sve do kraja zime. Zalihe u
akumulacijama su znatno iznad bilansa - u njima je 700 miliona
kilovat-sati vi�e nego lane, dok je na deponijama milion tona uglja vi�e
nego u istom periodu pro�le godine. To je garancija da je prole�ni izvoz
elektri�ne energije realan i da �e stabilno snabdevanje strujom potro�a�a
biti obezbe�eno do kraja godine.
Uvoz struje je uo�i ove sezone grejanja planiran prema vi�egodi�njim
temperaturnim i hidrolo�kim pokazateljima. Zbog izuzetno dobre hidrologije
i ne�to toplijeg po�etka zime, uvoz je u me�uvremenu smanjen, a 200
miliona kilovat-sati elektri�ne energije je deponovano i bi�e "povu�eno"
naredne zimske sezone.
Bilo je istina "potiskivanja" termoelektrana koje su proizvodile manje
od plana, ali ta sni�ena snaga, kako je objasnio Vladimir �or�evi�,
obezbedila je neophodnu rezervu u sistemu.
Maja Perovi� |
