Kako vlasti u Hrvatskoj sprovode Plan povratka SrbaIma tri ku�e, spava u ladiStotine dopisa, molbi, �albi, dokaza i uverenja nisu pomogli Petru Kuni�u da povrati svoje ku�e i svu zauzetu imovinuPetar Kuni� iz Karlovca postao je ekspert za ljudska prava. Ali, ne svojom voljom. Zasluge za to dele, gotovo na ravne �asti, Hrvatska, iz koje je proteran i u nju ne mo�e da se vrati i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, koji za njega nije imao razumevanja. Dokaze o kr�enju ljudskih prava na sopstvenoj ko�i kojima je Sud u Strazburu trebalo da se pozabavi, Kuni� je sabrao i publikovao u dve knjige. Iako objavljeni dokumenti i prepiska autora s hrvatskim i evropskim institucijama i zvani�nicima upe�atljivo svedo�e kako Hrvatska sprovodi povratak Srba i njihovo obe�te�ivanje, Kuni� jo� nije uspeo da povrati ni deli� svoje imovine. Najdalje dokle je stigao "najeklatantniji primer kr�enja ljudskih prava na Balkanu", kako Kuni�a krste me�unarodne organizacije, bio je susret sa Sadakom Ogato, visokim komesarom za izbeglice UN-a. Sa njom je, jo� 2000, o svom slu�aju razgovarao dva i po �asa, ali ni�ta se nije pomerilo: Kuni� je, i dalje, u Banjaluci, gde �eka novu delo�aciju, a u njegovoj imovini jo� uvek se ba�kare tri gra�anina Hrvatske. Nijedan nije izbeglica: svi imaju dr�avljanstvo Hrvatske i poneki objekat u toj dr�avi. Nemogu�a misija Tako se u Kuni�ev stan u Karlovcu, od 54 kvadrata, uselio Hrvat iz Slunja, a u vikendicu u Velikoj Crkvini Zagrep�anin Antun Dujam, vlasnik stana u tom gradu. Kuni�evu porodi�nu ku�u s restoranom "Kod �ajcera" u mestu Zagorje, uz sami put Zagreb- Plitvice, prigrabio je Vinko Petrovi� iz Labina. U tom objektu otvorio je restoran "Park" i u njega smestio osoblje, a sebe "parkirao" u susednu srpsku ku�u.
Uprkos r�avim iskustvima brojnih Srba koji su, poku�avaju�i da vrate svoju imovinu u Hrvatskoj, uglavnom, ostajali i bez nje i bez �ivaca, Kuni� kre�e u nemogu�u misiju. Jo� 1997. dobija hrvatsku li�nu kartu i paso� i konkuri�e za povrat imovine u op�tini Krnjak, u kojoj se nalaze ku�a s restoranom i vikendica. Sa stanom u Karlovcu, koji mu je tamo�nji sud oduzeo 1993, prema hrvatskim standardima, mogao je da se pozdravi, iako na njega ima stanarsko pravo. Tra�io sam obnovu postupka, a 1998. obratio se i Vrhovnom sudu Hrvatske. Do danas nisam dobio nikakav odgovor- ka�e za "Glas" Petar Kuni�, oguglao na ignorisanje hrvatskih nadle�nih organa. I na njihovu poslovi�nu "nenadle�nost" u imovinskim sporovima, u kojima se kao o�te�eni pojavljuju Srbi. Takav je slu�aj i sa njegovom vikendicom u Velikoj Crkvini. S tim, poru�ili su Kuni�u, hrvatske vlasti i sudovi nemaju ni�ta- Dujam je u objekat u�ao "bez njihovog odobrenja". -Tu vikendicu kupio sam od tasta Antuna Dujma. Me�utim, taj starac stalno ponavlja kako on ni�ta nije prodao, �ak i kad mu poka�em kupoprodajni ugovor- konstatuje Kuni�. Da bi dokazao da su njegove pomenuta vikendica i ku�a s restoranom u Zagorju, na koju je tablu oka�io Vinko Petrovi�, Kuni� je u januaru 1998. potegao pravo u Hrvatsku. Borave�i u Karlovcu kod Nikole Busi�a, gde se i prijavio, skoro dve godine je "opsedao" op�tinu Krnjak, sudove, vladine i nevladine organizacije. Pisao zahteve, molbe i �albe, ali Dujama i Petrovi�a niko nije pomerio, iako je op�tinska stambena komisija, posle mnogo peripetija, donela nalog da se obojici ukida re�enje o privremenom kori��enju Kuni�eve imovine- prvom u maju, a drugom u oktobru 1999.
Me�utim, odluka o ukidanju re�enja na "sme�taj" Dujamu i Petrovi�u nije postala izvr�na, jer nije bilo raspolo�enja za njeno izvr�enje. Op�tinska komisija poslu�ila se oprobanim lukavstvom: ukinula je privremena re�enja korisnicima Kuni�eve imovine, ali je, ne navode�i ni�ta o obavezi napu�tanja tih objekata, odredila da se me�usobna potra�ivanja vlasnika i privremenih korisnika ostvare putem suda. - S obzirom da RH jam�i svim gra�anima nesmetani povrat imovine vlasnicima, molimo vas da preduzmete konkretne mere kako bi Petar Kuni� �to pre u�ao u posed svoje imovine- pisao je Hrvatski helsin�ki odbor op�tini Krnjak, podse�aju�i da privremeni korisnici i nisu izbeglice. Reagovanje op�tine je izostalo, a sli�no su pro�le i sve druge intervencije "pu�kih pravobranitelja" i NVO-a. Na preporuku republi�kog pravobranioca, Kuni� se obra�a sudu. Me�utim, zamenik op�tinskog dr�avnog tu�ioca u Karlovcu "nalazi" da je stambena komisija iz Krnjaka postupila u skladu sa programom povratka i zbrinjavanja prognanika i izbeglica, te da dr�avno tu�ila�tvo nema osnova za dalji postupak. "Stru�ni" nalaz U me�uvremenu, Kuni� je morao da se vrati u Banjaluku, jer mu, kako ka�e, Niko Busi� vi�e nije mogao da daje sme�taj. Sme�ten u garsonjeru od 16 kvadrata, sa �enom i dvoje dece, svakodnevno vodi prepisku sa hrvatskim "dr�avno- pravnim sustavom." U pismu ministru Juri Radi�u upozorava ga da je njegovo
strpljenje pri kraju i da bi o svemu mogao da obavesti i me�unarodne
faktore. Odgovor ne dobija, ali mu u prole�e 2000. sti�e nalog za
delo�aciju. Tako je i uradio. I ve� narednog dana, zajedno s porodicom, krenuo u Hrvatsku po drugi put. �ekaju�i da Petrovi� napusti njihovo imanje, Kuni�i su prvu no� prespavali u "ladi". A onda jo� petnaest. Hrvatska je brujala, ali Petrovi� nije odustajao. -To �to on spava u "ladi" je dokaz da je Hrvatska slobodna zemlja- odgovorao je cini�no "ugostitelj" u �iju pri�u o poreklu imovinu, ulo�ene u obnovu restorana, sumnja i lokalno stanovni�tvo. Po�to je na njegovu upornost Petrovi� uzvra�ao sve izra�enijom bahato��u, a nadle�ni jo� upornijim ignorisanjem, Kuni� presavija tabak i obra�a se Evropskom sudu za ljudska prava. Me�utim, i u Strazburu se ispre�ila "hrvatska veza". Goran �ogi� |
||||||||||||||||||||
Title: Message
![GLAS JAVNOSTI]( "GLAS JAVNOSTI")
Sreda, 19. 2. 2003
Tema:
