Imperija i mi
Borba sa imperijom - ali kako? To je veliko pitanje, a ja nemam jednostavnih odgovora. �ta se podrazumeva pod "imperijom" - ameri�ka vlada (i njeni evropski sateliti), Svetska banka, Me�unarodni monetarni fond, Svetska trgovinska organizacija, multinacionalne kompanije? Ili jo� ne�to?
U mnogim zemljama ova imperija je izazvala nastanak prate�ih slu�bi i opasne prate�e pojave: nacionalizam, versku netoleranciju, fa�izam, i naravno terorizam. Svi oni idu paralelno sa globalizacijom.
�elela bih to da pojasnim. Indija, najve�a demokratska zemlja na svetu, trenutno se nalazi na samom vrhu spiska globalizatora. Indijska vlada i elite pozdravljaju privatizaciju i strana preduze�a. Nije slu�ajno �to su premijer, ministar unutra�njih poslova, ministar za odliv kapitala - ljudi koji su potpisali posao sa Enronom kojim se infrastruktura ove zemlje prodaje stranim multinacionalnim kompanijama, ljudi koji �ele da privatizuju vodu, struju, naftu, ugalj, zdravstvo, obrazovanje i telekomunikacije - �lanovi ili simpatizeri RSS (Ra�tirja svajamsevak sang) ekstremno desni�arske grupacije �ije se pristalice predstavljaju kao po�tovaoci Hitlera i njegovih metoda.
Ova demonta�a demokratije sprovodi se sa tempom i efikasno��u programa strukturnog prilago�avanja. Forsirana privatizacija i "reforme" tr�i�ta rada isteruju ljude sa njihove zemlje i sa njihovih radnih mesta. Ova klima nezadovoljstva i nacionalnog gubitka iluzija predstavlja, kako istorija pokazuje, idealnu hranljivu podlogu za fa�isti�ke ideologije. Obe ruke indijske vlade su savr�eno me�usobno uskla�ene. Dok jedna revnosno radi na tome da proda velike delove ove zemlje, druga diriguje gnevnim horom hindu-nacionalisti�kih i versko-fa�isti�kih glasova. Ona sprovodi nuklearne probe, prepravlja istorijske ud�benike, spaljuje crkve, ru�i d�amije. U martu 2002. u Gud�aratu je izmasakrirano 2.000 muslimana. Bio je to pogrom koji je izveden uz podr�ku dr�ave. Muslimanske �ene su silovane, a zatim �ive spaljivane. Paljene su ku�e, prodavnice i d�amije.
Mit o slobodnom tr�i�tu
Dok je Gud�arat goreo, indijski premijer je na MTV pravio promociju svojih novih pesama. U decembru 2002. vlada koja je organizovala ovo ubijanje ponovo je izabrana sa komotnom ve�inom. Niko nije pozvan na odgovornost za genocid. Podstreka� pogroma Narendra Modi, ponosni �lan RSS, dobio je drugi mandat kao premijer Gud�arata.
Da je on Sadam Husein CNN bi, sasvim prirodno, izve�tavao o svim ovim zlodelima. Ali po�to on to nije, i po�to je indijsko "tr�i�te" otvoreno za globalne investitore, ovaj masakr nije �ak ni mu�na marginalna pojava. U Indiji �ivi vi�e od 100 miliona muslimana. U na�oj drevnoj zemlji kuca tempirana bomba. Teza o slobodnom tr�i�tu koje prevazilazi nacionalne barijere predstavlja mit. Slobodno tr�i�te potkopava demokratiju.
Rastojanje izme�u bogatih i siroma�nih postaje sve ve�e, borba za resurse sve agresivnija. Da bi ostvarila svoje poslovne interese i prisvojila na�e poljoprivredne proizvode, vodu koju pijemo, vazduh koji di�emo i na�e snove, globalizaciji je potreban jedan me�unarodni savez lojalnih, korumpiranih, autoritarnih vlada u siroma�nim zemljama, kako bi nepopularne reforme mogle da budu silom sprovedene, a pobune ugu�ene.
Globalizacija (odnosno, da je nazovemo pravim imenom: imperijalizmu) je potrebna �tampa koja se pona�a kao da je slobodna. Potrebno joj je pravosu�e koje se pravi da izri�e pravdu. U isto vreme, zemlje Severa gomilaju oru�je masovnog uni�tenja. Mora, naime, biti zagarantovano da se globalizuju samo kapital, roba, patenti i usluge, a ne i sloboda kretanja ljudi. Ne i po�tovanje ljudskih prava. Ne i sporazumi o zabrani rasne diskriminacije, o hemijskom i atomskom oru�ju, o za�titi klime ili, sa�uvaj Bo�e, o uspostavljanju Me�unarodnog krivi�nog suda. Sve je to "imperija": to opsceno gomilanje mo�i, taj ogromni razmak izme�u gore i dole. Na�a borba, na� cilj, na�a vizija jednog druga�ijeg sveta mora se sastojati u ukidanju ovog razmaka.
Ne stojimo lo�e. Ostvareni su va�ni uspesi, pre svega u Latinskoj Americi. U Boliviji Kohabamba, u Peruu ustanak iz Arikipe. A u o�ima sveta se uspravljaju i ljudi u Argentini, koji rade na tome da obnove svoju zemlju koju je upropastio MMF. U Indiji protivnici globalizacije dobijaju na snazi. A nametljivi glasnici globalizacije - "Enron", "Bahtel", "Vorldkom", "Artur Andersen" - gde su bili pro�le godine, a gde su sada?
Uprkos tome, mnogi od nas od�ivljavaju mra�ne trenutke o�ajanja. Mi znamo da pod okriljem rata protiv terorizma ljudi u odelima marljivo rade svoj posao. Dok se na nebu pojavljuju krstare�e rakete, potpisuju se sporazumi, prijavljuju se patenti, grade se naftovodi, plja�kaju se rudna blaga, privatizuju se zalihe vode - a D�ord� V. Bu� je re�en da vodi rat protiv Iraka. Ako se ovaj sukob posmatra kao neposredna konfrontacija izme�u "imperije" i onih me�u nama koji pru�aju otpor, �ini se da smo mi gubitnici.
Mo�e se, me�utim, gledati i druga�ije. Zapo�eli smo da iscrpljujemo "imperiju". Mo�da je, jo� uvek, nismo zaustavili, ali smo je prinudili da skine masku. Imperija �e verovatno krenuti u rat, ali ona se sada pokazuje sasvim otvoreno - i tako je ru�na da ne mo�e da se pogleda u ogledalo. Ne mo�e za sebe da pridobije �ak ni vlastito stanovni�tvo. Pre ili kasnije, ve�ina Amerikanaca bi�e na na�oj strani.
Pre nekoliko dana, u Va�ingtonu se okupilo �etvrt miliona ljudi koji su demonstrirali protiv rata u Iraku. A ovaj glas protesta postaje ja�i. Pre 11. septembra Amerika je imala jednu skrivenu istoriju, skrivenu naro�ito od Amerikanaca. Sada su, me�utim, tajne ameri�ke istorije postale istorija, a ta istorija je op�te poznata.
Mi danas znamo da argumenti koji slu�e da navedu na pritisak na rat u Iraku predstavljaju la�i. Naro�ito je sme�na teza da ameri�ki vlada ho�e Iraku da donese demokratiju. Ubijanje ljudi kako bi se sa�uvali od diktatora ili od ideolo�kog kvarenja predstavlja stari sport ameri�kih vlada.
Miki Maus i mule
Niko ne sumnja da je Sadam Husein diktator i ubica. Nije sporno da bi Ira�anima bilo bolje bez njega. Dodu�e, celom svetu bi bilo bolje bez izvesnog gospodina Bu�a. On je daleko opasniji od Huseina. Jasno je kao dan da je Bu� re�en da vodi rat protiv Iraka - ne vode�i ra�una o �injenicama i o svetskoj javnosti.
U svom nastojanju da pridobije saveznike SAD su spremne da izmi�ljaju �injenice. Farsa sa inspektorima za naoru�anje predstavlja agresivan, ubedljiv ustupak jednom propalom obliku me�unarodne etikecije. Novi rat u Iraku je zapravo ve� po�eo.
�ta mi mo�emo da u�inimo? Mo�emo da aktiviramo svoje pam�enje, da u�imo iz istorije. Mo�emo da dignemo svoj glas, dok se ne pretvori u zaglu�uju�u grmljavinu. Mo�emo da �igo�emo ekscese ameri�ke vlade. Mo�emo da razobli�imo Bu�a i Blera - i njihove saveznike - kao kukavi�ke ubice male dece, trova�e vode i pla�ljivce koji bombarduju sa visine, �to oni zapravo i jesu.
Mo�emo na milion na�ina da praktikujemo gra�ansku neposlu�nost. Drugim re�ima: mo�emo da pravimo te�ko�e. Kada D�ord� V. Bu� uzvikne: "Ili ste za nas, ili za teroriste", mo�emo da mu se zahvalimo i odbijemo. Treba da zna da narodi ovog sveta nemaju potrebu da se opredeljuju izme�u jednog zlo�udnog Miki Mausa i podivljalih mula.
Na�a strategija ne treba da bude izazivanje, ve� iscrpljivanje imperije. Oduzimanje vazduha koji joj je potreban da bi disala. NJeno posramljivanje. Njeno ismevanje. Na�om umetno��u, na�om muzikom, na�om knji�evno��u, na�om tvrdoglavo��u, na�om �ivotnom rado��u, na�om ma�tom, celom na�om odlu�no��u - i na�om sposobno��u da pri�amo svoje pri�e.
Revolucija globalizatora �e propasti ako uskratimo sebe - njenim idejama, njenoj verziji istorije, njenim ratovima, njenom oru�ju, njenoj logici. Ne zaboravite: nas je mnogo, njih je malo. Potrebni smo im vi�e nego oni nama.
