|
Politika
Što manje RS, to više nezavisnog
Kosova
Pitanje je zbog čega je upravo
sada Đinđiću trebalo da demonstrira snažnu vezu između Srbije i RS i da
iznenada Dejtonski sporazum stavi kao prioritet svoje politike. Razloga je
više, ali je svakako najvažniji težnja međunarodne zajednice ka što bržoj
unitarizaciji BiH. Uspešan završetak ovog projekta, pogubnog po ovdašnje
Srbe, širom bi opotvorio vrata nezavisnosti Kosova, a sigurno je da je
malo onih u svetu koji tu nezavisnost ne bi podržali
piše: Slobodan
Vasković
Zoran Đinđić, prvi srpski tržišno orijentisani
premijer od Kraljevine Jugoslavije naovamo, došepao je u Banjaluku, gde je
otvorio "Hemofarmovu" fabriku lekova, a zatim istakao da je prošlo vreme
nacionalizma, a nastupilo doba patriotizma.
Vešt čovek, priča sve ono
što godi stranim ušima. Odmah je nastavio sa pričom o multietničnosti (ima
da im otpadnu uši od sreće), ističući da njegov dolazak u Banjaluku ne
znači "nikakav čisto srpsko-srpski dogovor", već da je presretan što svi
sastanci imaju "multietnički karakter" i da je u "interesu Srbije da svi
građani koji žive u RS, bez obzira na njihovu versku, nacionalnu i
ideološku pripadnost", budu učesnici dobrih veza između RS i Srbije. U
celoj priči nije zaboravio pomenuti ni Bosnu i Hercegovinu.
Međutim,
nije Đinđić u RS došao samo da bi pričao ono što strani faktor voli da
čuje. Naprotiv, došao je zbog mnogo ozbiljnijeg razloga: da međunarodnoj
zajednici pokaže da Srbija još uvek brine o Republici Srpskoj i da je
Srbiji i te kako stalo da ne dođe do unitarizacije BiH.
Stoga se nije
libio da istakne kako Dejtonski sporazum treba održati u njegovom izvornom
smislu i da se on ne sme menjati tokom svoje primene.
"U toku 2003.
godine treba da bude jasno definisan položaj RS sa svim komponentama
nadležnosti, a ne da se svaka dva-tri meseca pojavljuje neka inicijativa
koja stvara napetost i politizaciju", ocenio je premijer Srbije.
Pitanje je zbog čega je upravo sada Đinđiću trebalo da demonstrira
snažnu vezu između Srbije i RS i da iznenada Dejtonski sporazum stavi kao
prioritet svoje politike. Razloga je više, ali je svakako najvažniji
težnja međunarodne zajednice ka što bržoj unitarizaciji BiH. Uspešan
završetak ovog projekta, pogubnog po ovdašnje Srbe, širom bi otvorio vrata
nezavisnosti Kosova, a sigurno je da je malo onih u svetu koji tu
nezavisnost ne bi podržali.
To je srpski premijer i sam rekao na
konferenciji za štampu, doduše biranim rečima.
Navodeći da je
jugoslovenska kriza rešena na principu nepromenjivosti granica bivših
jugoslovenskih republika i davanju prava nacionalnim zajednicama na
konstitutivnost, Đinđić je ocenio da se taj princip najoštrije očituje na
Dejtonskom sporazumu.
"Ako bi se taj princip negirao u slučaju Srbije,
i to u smislu promenjivosti granica i nepriznavanju srpskoj zajednici
konstitutivnih prava na Kosovu i Metohiji, onda se postavlja pitanje
čitave te konstrukcije... Jer kako je moguće da je međunarodna zajednica
deset godina upozoravala sve aktere jugoslovenske krize da nije moguće
menjati granice i da se ne može na etničkom principu konstituisati država,
da bi taj princip sama izneverila u slučaju Kosova?" – naglasio je srpski
premijer.
Nakon ovoga prestao je sa diplomatskim govorom i neuvijeno
optužio međunarodnu zajednicu da je bez ikakvih konsultacija sa Beogradom
i mimo odredbi Rezolucije Saveta bezbednosti omogućila da se svi oblici
vlasti na Kosovu prenose na lokalnu zajednicu.
Srpski premijer nije
zaboravio da upozori strani faktor, koji, prema njegovim rečima, na Kosovu
u poslednje četiri godine stvara nezavisnu državu, ističući da
"narušavanje dejtonskih principa na Kosovu upozorava da bi taj princip
mogao biti narušen i u drugim delovima regiona".
Jasno, da ne može biti
jasnije.
Poseta srpskog premijera značajna je i za rukovodstvo RS jer
je veoma bitno imati podršku čoveka kojem nijedna vrata na svetu nisu
zatvorena u godini koja je presudna po integritet Republike Srpske, ali i
po inegritet Srbije.
Premda je Đinđićev dolazak u Banjaluku najvažniji
događaj u poslednjih nekoliko meseci, koji se desio u jednom vrlo
osetljivom političkom trenutku, to nije zasmetalo ovdašnjim političarima
da na njega bace senku, pretpostavljajući vlastitu sujetu svim pravilima
diplomatskog ponašanja. Šta drugo reći o postupku premijera Dragana
Mikerevića, koji je odbio da prisustvuje sastanku sa Vladom Srbije, kao i
zajedničkom ručku sa premijerom Đinđićem, zato što nije zajedno sa njim
presekao vrpcu u "Hemofarmovim" pogonima.
Možda Mikerević i ima
opravdanog razloga da se ljuti, ali se postavlja pitanje zbog čega nije
slično postupio prilikom svečanog prijema BiH u Savet Evrope, kada ga je
tadašnji ministar inostranih poslova Zlatko Lagumdžija bezobrazno istisnuo
i potpuno omalovažio, iako je Mikerević u to vreme bio predsednik Saveta
ministara BiH?!
|
