Bez lažnih nada
Jedini predsednik Jugoslavije izabran na opštim izborima, ali i poslednji od njih dok je država nosila taj naziv, Vojislav Koštunica, na kraju svog dvoipogodišnjeg mandata ne ostavlja utisak nezadovoljstva ostvarenim promenama. Pri tom objašnjava: treba se setiti kakvo je stanje kod nas bilo pre 5. oktobra 2000. i u kakvom smo položaju u svetu bili.
U razgovoru za "Politiku", na samom kraju svog predsednikovanja, na molbu da kaže šta bi, na osnovu svog iskustva, savetovao budućem predsedniku Srbije i Crne Gore Svetozaru Maroviću, napominje da su ovlašćenja novog šefa države drukčija, ali i da je veoma važna njegova integrativna funkcija. Ona je važna, kaže, i u državama koje nisu tako podeljene kao Srbija i Crna Gora, pa kod nas njen značaj mora biti veći.
Rekao bih budućem predsedniku da su za stabilnost države važne jake demokratske institucije. Što su institucije jače, od manjeg značaja su ličnosti na pojedinim mestima. Doduše, tako je uvek osim u situacijama kad se stvara novi sistem vlasti. Mi sad stvaramo takav novi sistem i utoliko će, pored jakih ustanova, biti važna i svojstva onih koji se nalaze na raznim funkcijama, kaže Koštunica.
Kad podvučemo crtu
Pominjući zatim razloge zbog kojih, kad podvučemo crtu, "ne možemo biti sasvim nezadovoljni onim što je postignuto od jeseni 2000. do danas", on podseća da smo imali državu koja je bila potpuno izopštena iz sveta i iz neposrednog susedstva. Jedan deo te države, Crna Gora, nije je ni priznavao, i iz nje je bio gotovo istupio. Imali smo i veoma teško stanje na Kosovu i Metohiji. "Ne kažem da se ono sad bitno promenilo nabolje, ali ranije nije bilo nikakve saradnje, pa ni komunikacije s međunarodnom zajednicom i Unmikom. Imali smo i krajnje opasno stanje na jugu Srbije, upad bar 1.500 terorista sa Kosova. Najzad, imali smo i jedan autoritarni režim, kojeg smo se oslobodili, vrativši se u svet i međunarodne institucije. Nevolja je samo što se, kako vreme odmiče, sve češće ponovo poseže za metodima rada tog režima".
• Kojim promenama niste zadovoljni?
- Nisam, recimo, zadovoljan načinom preuređenja odnosa između Srbije i Crne Gore. Očekivao sam da ćemo dobiti jednu minimalnu funkcionalnu federaciju, u kojoj bi ovlašćenja savezne države bila manja, ali ta država bi opet bila efikasna. To je smisao Beogradskog sporazuma. Međutim, dobili smo jednu labavu organizaciju, s opasnošću da centralna vlast bude krajnje neefikasna. I rad na Ustavnoj povelji je trajao suviše dugo, ali kad se setimo odnosa dve republike pre 5. oktobra, onda i ovo nezadovoljstvo treba relativizovati. Sada ima prostora da se odnosi učvrste.
• Stranka na čijem ste čelu, DSS, u oktobru 2000. bila je u pobedničkoj koaliciji, dok je danas, može se reći, u opoziciji. Šta je doprinelo takvoj promeni njenog položaja i da li zbog toga osećate izvesnu odgovornost prema biračima?
- Ta odgovornost proizilazi iz činjenice da su građani glasali za koaliciju u kojoj je bila i DSS i, što je još važnije, za program te koalicije. Odgovornost je utoliko veća jer sam svestan da je DSS najjača politička snaga u Srbiji, što je potvrđeno ne samo mnogim istraživanjima već i rezultatima predsedničkih izbora. Tako smo došli dotle da je najjača stranka u položaju opozicije. Međutim, DSS ne može, samo zato da bi opstala na vlasti, preuzimati odgovornost za nešto što nije njena politika. Još manje može sprovoditi tuđu, sa kojom se ne slaže.
• Protekli period je obeležen velikim rivalstvom između Vas i premijera Zorana Đinđića. O kakvim neslaganjima je reč?
- Radi se o zaista suštinskim političkim razlikama. One su se vremenom uvećavale, jer je DSS ostala privržena svojim i DOS-ovim obećanjima iz 2000. godine, dok su Demokratska stranka i jedan deo DOS-a od tih obećanja odstupili. Primera radi, DSS se zalagala za preuređenje zajedničke države kao minimalne funkcionalne federacije i za pregovore u kojima bi učestvovali i predstavnici saveznih organa. DS je, međutim, bila sklona tome da se ovo pitanje reši nagodbom s vlastima u Podgorici, što je jako podsećalo na iskustvo s donošenjem "žabljačkog ustava". Isto tako, DSS se zalagala za uspostavljanje pravne države u Srbiji, a dve godine kasnije mi smo od takve države još dalje. Pravna država podrazumeva jake institucije, jasnu podelu i ravnotežu vlasti, a Srbija je u jednom trenutku prošle jeseni bila lišena svih institucija, osim vlade i premijera. Skupština se nije sastajala otkako su oteti mandati, predsednik nije mogao da bude aktivan, a sudstvo je bilo pod paskom vlade.
• I DSS-u se spočitavaju neke negativnosti, recimo da nije dovoljno vešta u dnevnoj politici, da je spora, kritizerski nastrojena...
- Rekao bih da je problem pre u tome što naša stranka nije dovoljno kritički nastrojena, koliko stvarne okolnosti to zahtevaju. Jer, pogledajmo samo kako građani teško i neizvesno žive i na to opravdano reaguju.
• Da li DSS namerava da radi na stvaranju nove koalicije? Pominjana je mogućnost povezivanja sa G 17 plus?
- Posle raščišćavanja odnosa u DOS-u mi smo ostvarili saradnju i sa nekim parlamentarnim i vanparlamentarnim strankama. To se moglo videti tokom predsedničkih kampanja, kad su i pojedine članice DOS-a s nama sarađivale - NS, DA, DC, RV. U međuvremenu su formirane i nove stranke, poput G 17 plus, s kojima mislimo da je saradnja moguća. Uz razlike koje među nama postoje, jedan od osnova za tu saradnju vidim u obostrano odgovornom odnosu prema društvu u kojem živimo. Pa i u postojanju svesti o tome da promena nema dok o njima pričate već dok se one u životu stvarno ne osete.
• Mislite da je saradnja sa G 17 plus moguća i posle izjave Miroljuba Labusa, da on za Vas "ne bi glasao"?
- Ta izjava je iz vremena izborne kampanje. Posle toga, Labus je izneo jednu veoma važnu činjenicu - da je postojao organizovani bojkot izbora, za koji je okrivio DS i istupio iz nje.
• Očekujete li, inače, novi krug predsedničkih izbora u Srbiji i da li ćete se ponovo kandidovati?
- Mislim da je u ovom trenutku najvažnije da se reši pitanje ustava Srbije i da se u tom sklopu pronađe i valjano rešenje kad je reč o načinu izbora predsednika. S tim što se i u drugim postkomunističkim zemljama pokazalo da neposredni predsednički izbori imaju prednost u odnosu na biranje predsednika u parlamentu. Prednost neposrednih izbora je u tome što se onemogućavaju manipulacije poslaničkim mandatima i glasovima poslanika. Kod neposrednih izbora sigurni ste da glas naroda neće biti izneveren, ma ko da je izabran, ali u izborima za parlament dešava se da narod glasa za jednu stranačku većinu, a ona se pretvori u nešto drugo.
• Kažite nam, na kraju, da li ipak možemo biti zadovoljni time što je sporazum između Srbije i Crne Gore o očuvanju zajedničke države postignut?
- Pre bilo kakvih razgovora očekivao sam više, ali kad smo se u njih upustili uvideo sam da više od Beogradskog sporazuma nije moguće postići. Pored toga, treba biti realan, i upravo taj trezveni stav može, na neki način, da predstavlja prednost ove zajednice. Ona se, naime, ne zasniva na iluzijama i velikim očekivanjima. "Prva" i "druga" Jugoslavija su nastajale na tim velikim očekivanjima i nacionalnim i ideološkim opsenama, ali ova država nastaje na potpuno drukčiji način. Čak i u njenom imenu vraćamo se na ono što ona jeste - na faktografiju. Jednostavno, to je Srbija i Crna Gora.
• A šta očekujete da će se u toj državnoj zajednici dogoditi za tri godine?
- Pitanje je zapravo da li narod tu državu hoće ili neće. I u
Srbiji, a verujem i u Crnoj Gori, kad bi se moralo prelomiti, uveren sam da hoće
državu. Svi razlozi govore u prilog tome, pogotovo što se, kad je reč o Srbima i
Crnogorcima, radi o etnički istoj supstanci. Koren je isti. Mislim da je ta
svest veoma važna i da se ona neće promeniti ni za nekoliko godina, kaže na
kraju Vojislav Koštunica.
Savetnici
Čime će se baviti savetnici Vojislava Koštunice posle njegovog
odlaska sa državne funkcije? Predsednik podseća da su neki od njih naučni
saradnici ili profesori i da će se verovatno vratiti na institute i fakultete.
Neki su iz nevladinih organizacija itd. U razvijenim zemljama savetnici
predsednika se isključivo bave savetničkim poslovima, dok je kod nas mnogo toga
još u formiranju, tako da je dosta onih kojima je savetnička funkcija jedna od
bar dve, pa ponekad dolazi do "konflikta interesa". Da li su savetnici stvarali
predsedniku i neke glavobolje? Nije tu bilo ničeg značajnijeg. Uostalom, veliki
deo onoga što je i meni pripisivano iz dela DOS-a, razuman čovek teško da može
ozbiljno shvatiti. A koješta se izmišljalo. Međutim, cilj nekih ljudi iz DOS-a
bio je da sve ono za šta sam se zalagao dovedu u pitanje, i sve što sam postigao
ukaljaju, skrivajući prave probleme. Najjednostavniji put do toga bilo je
stvaranja afera, zapravo se pokušalo da se vlada pomoću afera, ističe Koštunica.
Ambasadori
Na pitanje da li očekuje da neko od ambasadora koje je imenovao bude opozvan kad na njegovo mesto dođe neko drugi, predsednik SRJ odgovara da su svi ambasadori imenovani posle određenih političkih dogovora, u prvi mah u okviru DOS-a, zatim i uz uvažavanje mišljenja svih stranaka u saveznoj vladi. "U tom pogledu, kad je reč o drugim strankama, nisam bio uskogrud, naročito u početku kad su formirane vlade. Predlagao sam i predstavnike drugih partija, a ne samo DSS-a. U prvoj vladi Zorana Žižića predložio sam da ministar inostranih poslova bude Goran Svilanović, ministar pravde Momčilo Grubač. Kad je reč o ambasadorima, tu, sem jednog slučaja, funkcionera DSS nema, dok je mnogo članova i funkcionera drugih stranaka".
Branislav Radivojša
