[EMAIL PROTECTED]
Mirela Beloševic, novinar
Beograd, 6. mart
2003. god.
BANKE U STECAJU
U Srbiji su 23 banke u stecaju a 8 je
pod nadzorom Agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stecaj i likvidaciju
banaka. Od oktobra 2001. Privredna banka Novi Sad, Slavija i Valjevska, od maja
2002. Srpska komercijalna i od 3. januara 2002. cetiri velike drzavne banke. Od
307 objekata procenjeno je 266 i vrednost nekretnina je 156 miliona evra. Do
sada je unovceno 5,6 miliona evra, sa tim sto je imovina prodavana na licitaciji
po vecoj ceni od procenjene. Vise od 220 objekata je dato u zakup uglavnom
bankama. U Beogradu je recimo sav prostor izdat. Broj zaposlenih je sada 7 odsto
od ranijeg broja i jos ce se smanjivati . Firme koje su uzimale kredite od ovih
banaka imaju nenaplacena potrazivanja u inostranstvu od cak 90 miliona dolara,
naravno realna vrednost duga je manja. To je tesko naplativo, mada je recimo
Beobanka uspela da podmiri dug Cilea. Gradjani duguju pola milijarde dinara i
sada se pravi skala na osnovu koje ce biti tuzeni. Agencija ima uloge u 100
preduzeca i banaka. Sa ponudama takvih uloga uskoro ce izaci na trziste.
Sanacija bi trebalo da traje 3 ipo godine sto zavisi od Trgovackog suda. U
Agenciji kazu da je uzrok stecaja ovih banaka los plasman sredstava: 16 odsto je
ulozeno u javna preduzeca, 25 odsto u preduzeca koja se restuktiraju a cak 44
odsto u firme u stecaju. Verovatno ima i drugacijih misljenja ali ekonomistima
to trenutno ocigledno nije interesantna tema za razmisljanje.
PUN EKRAN ŠTRAJKOVA
Prosecna plata u Srbiji prema
podacima Republicke statistike iznosi 9.468 dinara, što je prevedeno na devizni
kurs 150 evra. U Vojvodini je januarski prosek zarada 10.145 dinara a u
centralnom delu republike 9.219 dinara. Po platama smo na najnižoj lestvici u
regionu, gori i od Albanije a prilican broj opština u Srbiji ima prosek zarada
ispod 100 evra. Tako na primer u Dimitrovgradu januarski prosek zarada je ispod
100 evra, tacnije 40 evra. Još poraznija slika je kad se izdvoje samo plate
zaposlenih u privredi. U Dimitrovgradu prosek u privredi je 16 evra. U ovim
opštinama znatan deo zaposlenih u privredi na ime plate ne primi ništa, pa se
suma onih koji je prime statisticki preraspodeli na ukupan broj evidentiranih
zaposlenih i tako dobiju ovakvi proseci. Ovakvih opština sa polu ili total
umrtvljenom privredom ima prilican broj. Samo 10 opština, odnosno gradova u
Srbiji imalo je u januaru prosek veci od 11.000 dinara.
U januaru uz to
usledio je pad proizvodnje od 17-18 odsto u odnosu na prosecnu mesecnu
proizvodnju u prošloj godini. Opravdanje nije to što je u januaru bilo puno
praznicnih dana, jer tako je bilo i prošlog januara a ovogodišnji ucinak
industrije je manji od istog meseca prošle godine za šest do sedam
procenata.
Za izmirenje izdataka za hranu prosecnoj cetvoroclanoj porodici je
u januaru prema racunici savezne statistike trebalo 11.000 dinara. Rec je o
korpi hrane u koju je uvršceno 65 artikala, a koja je radjena prema
nutricionistickim merilima.
Kad je ovakva slika privrede, ne cudi što mediji
stalno objavljuju informacije o štrajkovima. Recimo Upravni odbor "Goša holding
korporacije" usvojio je na zahtev koordinacionog odbora gladnih, ostavke
predsednika upravnog odbora ove korporacije i generalnog direktora. Medjutim i
pored ostavki protest se nastavlja dok se ne reši težak položaj radnika koji
mesecima ne primaju platu, ne pokrene proizvodnja u fabrikama, obezbedi
socijalna pomoc i "poveže " radni staž. U "Trajal" korporaciji su takodje
izglasali nepoverenje generalnom direktoru, jer je najavio da je oko 1.000
radnika tehnološki višak. U "Trajalu " imaju manjka posla a ne viška radnika
smatraju sindikalci. Prošlog leta "Trajal" je dobrovoljno napustilo uz
otpremninu od 100 evra po godini radnog staža, oko 1.400 radnika ali to nije
pomoglo da ostalima u korporaciji materijalni pložaj bude bolji.
Štrajkovali
su i radnici preduzeca za vodne puteve "Ivan Milutinovic" jer su ogromna devizna
dugovanja za poslove koji su radili u inostranstvu i koji su naplaceni ali
nenamenski potrošeni.
Povodom katastrofalne situacije u obrenovackom
poljoprivrednom kombinatu a.d.''Dragan Markovic'' održana je vanredna skupština
društva na kojoj je smenjen dosadašnji predsednik Upravnog odbora. Predsednik
sindikata "Nezavisnost" kaže da im je ministar poljoprivrede obecao pomoc u
nafti i hrani za stoku ali da mu nije jasno kako je država uopšte dozvolila da
dodju u ovakvu situaciju. Radnici ovog kombinata ne traže milostinju vec samo
pomoc koju planiraju u nekom normalnom roku da vrate kroz poslovanje. Kombinat
"Dragan Markovic" ima 750 zaposlenih. Na farmi koja se prostire na 3. 600
hektara nalazi se oko 19.500 svinja, 450 muznih krava i nešto goveda. Dva velika
mlina ne rade jer nemaju šta da melju.
Carinici takodje štrajkuju ali pošto
im nije dozvoljeno da smanje obim rada oni su ga povecali i tako napravili
zastoje na granicnim prelazima. Njihov dohodak u proseku je 117
evra.
"Radnicki otpor" ponavlja zahteve iz protesta koji traje od
potpisivanja sporazuma sa Vladom o dekomponovanju grupe ''Zastava'' iz jula
2001. Radnicki otpor je do sada sudu podneo više od 3.500 tužbi kojima radnici
traže da im se isplate zakinuti delovi zakonom garantovanih zarada koji ukupno
iznose oko 30 miliona dolara. Dogovoreno je da se odštampaju pojedinacni
obracuni o dugovanjima za svakog od 30.000 nekadašnjih i sadašnjih radnika
"Zastave" na ime neisplacenih delova zarada od 1997 do 2001.
Mogli bismo tako
da nabrajamo ... Republicki ministar za privredu i privatizaciju medjutim kaže
da ga ne plaši da ce štrajkovi ugroziti reforme zato što su, smatra on,
štrajkovi nezaobilani deo tranzicije koja mora biti bolna. Koliki je prag bola i
da li baš mora ovoliko da boli pokazace naravno vreme. Dijagnosticari se
razlikuju,a terapija željno išcekuje.
Napomena: Ako želite da saradjujete, ako mislite
drugacije ili želite nešto
da saopštite , obratite nam se - i obavezno
potpišite
!
