Svedočenje očevica
"Smrtonosni pucnji iz Mauzera", 28. 2.
Čitajući feljton o ubistvu kralja Aleksandra u Marselju, daleke 1934. godine, pruža se prilika da se dodaju još neki podaci o tom događaju, koji je nesumnjivo, zasenio sve događaje u toj godini, ali i podigao tenzije zemalja koje su tek spremale za velike događaje, koji će se krvavo rasplitati u toku Drugog svetskog rata.
Sam atentat u Marseju je samo jedan u nizu događaja, kojim su Nemačka, Italija i Mađarska dodatno pothranjivale svoje ratne pohode a Jugoslaviju i Francusku, branili svoj državnički integritet i suvereni autoritet. Ostale zemlje su se, po svom interesu svrstavale na jednu ili drugu stranu.
Sudeći po ishodu atentata, ustaški atentatori i njihovi patroni su nadmudrili jugoslovensku i francusku obaveštajnu službu, koje su bile neposredno involvirane u ovaj događaj.
Boraveći na alžirskom univerzitetu, krajem 1979. godine, susreo sam jednog kolegu iz Marseja, koji mi je pričao o toku atentata, kojem je i sam prisustvovao.
Uoči atentata, neposredni rukovodilac i organizator atentata, Pavelićev poverenik, D. Kvaternik je doveo grupu iz susednog gradića Eks- en-Provansa, da obiđu sutrašnji koridor kraljeve povorke i da izaberu mesto za izvršenje atentata. Slučaj je hteo da stanu nasuprot Marsejske berze, gde počinje ulica "Paradis", na srpskom "Raj", na šta je jedan od atentatora primetio: "Znači ovde ćemo poslati kralja u raj!"
Naravno, za suverena iz prijateljske Jugoslavije, osim toga i saborca iz Prvog svetskog rata, građani Marseja su u velikom broju izašli na doček. Tih dana je Francuska bila u predizbornoj trci, pa je francuska vlada kraljev doček htela da iskoristi i da podgreje predizbornu klimu.
Kako mi je moj marsejski kolega pričao, francuska policija u Marseju, polazeći od kraljeve popularnosti, primenila je blaži režim obezbeđenja (režim: dva), sa kojim se dočekuju "živopisni gosti" iz egzotičnijih zemalja, koji uveseljavaju francuske građane, izgubivši iz vida da sutrašnji gost ipak dolazi sa Balkana, punog tenzija i zađevica. Atentatoru je to naravno pogodovalo i u buket cveća je sakrio "mauzer" kojim je za tili čas usmrtio žrtvu, lakše ranivši i njegovog domaćina, francuskog ministra inostranih poslova, Luj Bartua. Usred tragike, sada se događaju i komične stvari!
Prof. Tihomir Đukanović,
Beograd
