|
HASKE
UCENE
Posle ponovljenog stava Karle del Ponte da nema
osnova za pokretanje istrage protiv celnika NATO za kampanju protiv SRJ i posete
Pjera Risara Prospera Beogradu, jasno je da nije bitno promenjen odnos prema
"dobrim" i "losim" momcima na Balkanu
ZA TUZILASTVO U HAGU GRESKE,
ZRTVE I IZBOR CILJEVA TOKOM BOMBARDOVANJA SRBIJE NISU ZLOCIN
I NE MOGU DA
BUDU PREDMET TUZBE
@ Gordana BULATOVIC
Otkud Karli del Ponte dokumenta protiv Milosevica ili joj za tu optuznicu nisu
potrebni dokazi!? – zapitao se nedavno srpski ministar pravde Vladan Batic,
vidno besan zbog izjave glavnog tuzioca Haskog tribunala da nije u prilici da
podigne optuznicu protiv rukovodecih politickih i vojnih licnosti iz zemalja
clanica NATO, zato sto joj Beograd nije dostavio svu trazenu dokumentaciju.
– Ne postoji zahtev Haskog tribunala
kome nismo udovoljili u ove dve godine – dodao je tada ministar
Batic.
Glavni tuzilac Haskog tribunala
odlucila je, ocigledno, da se, ipak, vise ne vraca na razmatranje mogucnosti
podizanja optuznice protiv lidera NATO za kampanju bombardovanja protiv SRJ.
Mada je, svojevremeno - kada je postavljena na odgovorno mesto glavnog tuzioca,
poneta odlicnim rezultatima koje je, kao svajcarski drzavni tuzilac, postigla u
borbi protiv organizovanog kriminala - izjavljivala da "ima statutarnu
odgovornost da istrazuje sve navodne zlocine", vrlo brzo pocela je da pravi
razliku izmedju zlocina i zlocina.
Posle nekoliko susreta sa predstavnicima NATO, posebno nakon posete generalnog
sekretara Alijanse, Dzordza Robertsona Hagu, gospodja glavni tuzilac je jasno
pokazala sta misli o ideji da tuzilastvo ozbiljnije razmotri mogucnost da
optuznicu protiv celnika NATO podnese sudu na potvrdu. "Optuzbe protiv NATO nisu
moj prioritet, jer vodim istrage u vezi s
genocidom".
Stav Karle del Ponte nije
"ni za jotu" pomeren ni posto je Vlada SRJ odlucila, krajem prosle godine, da ne
odustane od tuzbe protiv zemalja NATO zbog bombardovanja Jugoslavije. Savezna
vlada to nije ucinila kako bi isprovocirala glavnog tuzioca da ima malo
drugaciji pristup definisanju pojma "zlocin", nego da bi imala reciprocitet u
steti koja eventualno moze da nastane pri resavanju sporova prema tuzbama, koje
su protiv nase zemlje podnele BiH i Hrvatska. Mnogi politicari u ove dve bivse
republike vec zadovoljno trljaju ruke, nadajuci se isplati odsteta, koje
visestruko prevazilaze prihode koje ove drzave imaju i za desetogodisnji
period.
Jugoslavija je zvanicno podnela
tuzbu protiv deset zemalja NATO (SAD, Velike Britanije, Nemacke, Francuske,
Italije, Holandije, Kanade, Belgije, Spanije i Portugala), pred Medjunarodnim
sudom u Hagu. Pored toga, glavnom tuziocu su zahtev za pokretanje istrage protiv
vodecih licnosti iz drzava clanica NATO podnele i Ruska parlamentarna komisija,
Hjuman rajts voc, UNEP, Amnesti internesnl i
drugi.
Za razliku od ovih zahteva za
sprovodjenje istrage, u dokumentima tuzilastva Haskog tribunala nije decidirano
navedeno ko je sve pokrenuo postupak koji je otvorio, recimo, slucaj "Milosevic
i ostali" - kako se tacno zove predmet protiv Milosevica, Milutinovica,
Sainovica i Ojdanica za optuznicu
"Kosovo".
Na ovo pitanje zaposleni u
Haskom tribunalu pozivaju se na clan 18. Statuta Medjunarodnog suda koji
predvidja sledece: "Tuzilac pokrece istragu ex-officio ili na osnovu informacija
iz bilo kog izvora, narocito vlada, tela Ujedinjenih nacija, medjuvladinih i
nevladinih organizacija. Tuzilac ocenjuje primljene ili prikupljene informacije
i odlucuje da li ima dovoljno osnova da nastavi
rad".
Da za optuznicu "Kosovo" Karla del
Ponte nije prvo angazovala komisiju, koja bi razmotrila navode, jasno je, ako se
ima u vidu da je sudjenje Milosevicu, po ovoj optuznici, cesto dolazilo u krizu,
jer se nebrojeno puta sam sud, sto se retko desava, i na javnim sednicama
oglasavao po pitanju validnosti svedoka i njihovih
iskaza.
Posto je sama optuznica
obelodanjena usred ratnih dejstava, deluje logicno objasnjenje da se tuzilastvo
nije obracalo za dopunske informacije i eventualne dokaze jugoslovenskim
zvanicnicima. Ali, ta prica i ne stoji do kraja, ako se ima u vidu da je ona
dopunjena 29. juna 2001. kada je prvi covek bivseg rezima vec bio u
seveningenskoj celiji.
Zahtev za
sprovodjenje istrage protiv celnika NATO, zbog bombardovanja Jugoslavije, ima
potpuno drugaciju proceduru, ali i ishod. Pritisnuti brojnim zahtevima za ovu
istragu, predstavnici tuzilastva se odlucuju da, verovatno zbog obimne
dokumentacije, formiraju komisiju koja bi procenila navode i prilozene
materijala i dala misljenje tuziocu o tome da li ima ili nema dovoljno osnove da
se nastavi sa istragom nekih ili svih navoda vezanih za NATO
bombardovanje.
Komisija je, posle
analize koja je trajala od 14. maja 1999. do 10. juna 2000, dosla do toga da se
"na osnovu raspolozivih informacija tuziocu moze preporuciti da ne otvara
istragu u vezi sa NATO kampanjom bombardovanja, niti o incidentima do kojih je
doslo tokom kampanje". Konacni izvestaj oslanjao se na nalaze Hjuman rajts voca
i "Belu knjigu" jugoslovenskih vlasti kojom je dokumentovana smrt oko 500 civila
i ranjavanje oko 800 ljudi. Ipak, zakljuceno je da se ne moze govoriti o
genocidu. Ili, kako sama komisija kaze: "Jednostavno nema dokaza o potrebnoj
krivicnoj zasnovanosti optuzbi za genocid ili zlocine protiv covecnosti".
Komisija, takodje, konstatuje da je sam NATO priznao da su se dogodile i
odredjene "greske" tokom bombardovanja. I tvrdi: "Mozda je bilo gresaka u
proceni. A, izbor odredjenih ciljeva za napad moze biti predmet PRAVNE
rasprave".
Nekako u isto vreme kada je
Karla del Ponte ponovila da nema novih dokaza, koji bi isprovocirali podizanje
optuznice protiv celnika NATO, na balkansku turneju se ponovo uputio Pjer Risar
Prosper, americki ambasador za pitanja ratnih zlocina. I ovaj put dosao je na
ove prostore najavljujuci pocetak nove americke fiskalne godine ili, ovde
poznatiji, "31. mart". Ali, ova njegova poseta Beogradu po necemu se razlikovala
od prethodnih. Americki ambasador nam je, konacno, priznao da ce Haski tribunal
postojati sve dok se tamo ne nadju Radovan Karadzic i Ratko Mladic, ma kada to
da se dogodi. Ostali slucajevi, po Prosperu, mogu biti procesuirani i pred
domacim sudovima. Sudeci po reakcijama domacih politicara, koji i dalje tvrde da
ne znaju gde su Karadzic i Mladic, Prosper, osim ucene i poziva da najtrazeniji
optuzenici Haga "i ovoga puta urade nesto dobro za svoj narod i predaju se",
nije doneo bilo kakvu mogucu adresu gde bi se oni mogli
naci.
Inace, Prosper, proslogodisnji
zestok kriticar rada Haskog tribunala, zbog cijeg se stava o nesposobnosti
tuzilastva moglo dogoditi da SAD cak i ne odobre budzet za narednih nekoliko
godina, ne spori da ce rad ovog ad-hoc suda biti predmet istorijskih rasprava.
- Suditi danas o pravednosti i
kredibilitetu Haskog tribunala je prerano, jer je u pitanju proces - rekao je
Prosper prilikom posete Beogradu. - Kada Tribunal zavrsi sa radom, onda mozemo
sve razmotriti i donositi ocene da li je radio kako treba i da li je doprineo
procesu pomirenja na bivsem jugoslovenskom
prostoru.
Nestrpljenje koje zvanicnici
SAD pokazuju kada je u pitanju pronalazenje Karadzica i Mladica cak i za povrsne
poznavaoce americkog stava o "dobrim" i "losim" momcima na Balkanu potpuno je
razumljivo. Jer, Bin Laden je, prema Amerikancima, ubio "samo 3.000 ljudi, dok
je, zahvaljujuci Karadzicu i Mladicu, u Srebrenici ugaseno skoro 7.000
zivota".
- Do sada je Americki kongres,
odlucujuci se hoce li davati pomoc Jugoslaviji, svaki put raspravljao o napretku
saradnje sa Hagom - tvrdi Obrad Kesic, vasingtonski politicki analiticar naseg
porekla. - Sada sve to ide po automatizmu. Na primer, automatski dolazi do
prekida pomoci, dok drzavni sekretar Kolin Pauel ne potvrdi da Jugoslavija
ispunjava obaveze prema zakonu koji je izglasan u Senatu. Jasno je da ce, u
slucaju nesaradnje sa Tribunalom, biti ukinuta sva finansijska i ekonomska pomoc
namenjena Srbiji.
HOCE LI
SRJ PLACATI
OBESTECENJA ZRTVAMA?
Ono cime se ni
politicari, a ni mediji nisu bavili je da je u MKS vec dugo aktuelna
rasprava o ostvarivanju prava na obestecenje zrtava zlocina u bivsoj
Jugoslaviji. Razmislja se o formiranju medjunarodne komisije, koja bi
prikupljala i razmatrale zahteve za obestecenjem.
Prema Deklaraciji Generalne
skupstine UN o osnovnim nacelima pravde za zrtve zlocina i zloupotrebe
moci iz 1985, drzave su te koje se podsticu da materijalno obestete zrtve
koje su pretrpele fizicke povrede ili im je, usled teskih zlocina,
naruseno fizicko ili mentalno zdravlje. Deklaracija predvidja da bi se
takvo obestecenje trebalo obezbediti i u slucajevima kada drzava, prema
medjunarodnom ili nacionalnom pravu, ne snosi odgovornost za isplatu
obestecenja, jer je zlocinac delovao iskljucivo kao pojedinac, a ne kao
eksponent drzave.
|
OBELODANJUJU SE OPTUZNICE
ZA KOSMETSKE
ALBANCE
Pjer Risar Prosper nije
posetio Pristinu. Ocito, jer ovoga puta motiv za dolazak na Balkan nije
bilo nista drugo, osim pronalazenja modusa kako bi se Karadzic i Mladic
nasli u nekoj od celija
Seveningena.
Mada je za kraj prosle
godine najavljeno podizanje optuznica protiv kosmetskih Albanaca za
zlocine protiv Srba, glavni tuzilac se jos, tim povodom, nije
oglasio.
- Rad na optuznicama je
pri kraju - tvrdi Florens Artman, potparol Karle del Ponte. - Uskoro cemo
ih i
obelodaniti.
|
|
