Skelet iz ormana
Američka pretnja ratnom intervencijom u Iraku izaziva
strepnju širom planete. Mogućnost novog rata sa krajnje neizvesnim
posledicama probudila je pomalo zaboravljena osećanja straha od ratne
katastrofe. Ni građani Srbije, kojima su sećanja intenzivno osvežavana
tokom devedesetih, nisu pošteđeni straha, iako se, naizgled, nalaze na
bezbednom odstojanju od glavnog toka događaja.Suština ovog straha od rata
u Iraku je u mogućnosti da se on proširi na ceo svet. Mogućnosti da izbije
novi svetski rat plaši se 58 odsto građana Srbije dok 36,5 odsto nema
takvo osećanje. Inače, propast sveta je večna tema proroka u svim
vremenima. Taj posao naročito uspeva u uslovima kriza - igrajući na strah
lako se stiču pristalice, a svet ionako propada
Američka
pretnja ratnom intervencijom u Iraku izaziva strepnju širom planete.
Mogućnost novog rata sa krajnje neizvesnim posledicama probudila je pomalo
zaboravljena osećanja straha od ratne katastrofe. Ni građani Srbije,
kojima su sećanja intenzivno osvežavana tokom devedesetih, nisu pošteđeni
straha, iako se, naizgled, nalaze na bezbednom odstojanju od glavnog toka
događaja. Na pitanje u NIN-ovoj redovnoj telefonskoj anketi “Da li se
plašite mogućnosti da dođe do rata u Iraku”, čak 73,5 odsto anketiranih
potvrđuje da strahuje, dok jedna četvrtina (24,5 odsto) nema taj osećaj.
Trgovac iz Suseka kod Beočina strahuje jer se “priča da će u gasovode da
puste bombe, onda odosmo svi...” Antiamerikanizam postoji u strahu
poljoprivrednika iz Donje Rače koji tvrdi: “Americi niko ne može da se
suprotstavi, gori su od Hitlera.” S druge strane, trgovkinja iz Bele
Palanke je bezbrižna: “To je konačno jedan rat koji me se uopšte ne
tiče.”
Da ne bi bilo sumnje od
koga se strahuje, potvrđuje odgovor na pitanje “Da li se problem terorizma
može rešiti ratnim intervencijama Amerike i njenih saveznika”, gde čak
85,5 odsto građana Srbije kaže da se tako ne može rešiti ovaj problem, dok
svega 6,5 odsto anketiranih misli isto kao i američki
predsednik.
Novi svetski rat
Suština
ovog straha od rata u Iraku je u mogućnosti da se on proširi na ceo svet.
Mogućnosti da izbije novi svetski rat plaši se 58 odsto građana Srbije dok
36,5 odsto nema takvo osećanje. Inače, propast sveta je večna tema proroka
u svim vremenima. Taj posao naročito uspeva u uslovima kriza - igrajući na
strah lako se stiču pristalice, a svet ionako
propada.
Protestima zbog pretnje
ratom Iraku u Beogradu se veoma malo ljudi pridružilo, iako je iz
prethodnih odgovora jasno da većina građana ima intenzivan strah od rata.
Opravdanje za izostanak se lako nalazi - najčešće se navodi da građani
gledaju svoja posla (24,5 odsto), da su im se smučili protesti (13,5
odsto), zatim, da ne žele da protestuju protiv Amerike (8,5 odsto).
Izvestan broj anketiranih primećuje da građani nisu masovnije protestovali
jer ni svet nije svojevremeno stao na našu stranu (9 odsto), a dodatnih
7,5 odsto misli da je to stoga što taj rat nema veze sa nama. I na kraju,
tek 7,5 odsto nalazi razloge u lošoj organizovanosti tih protesta kod nas.
Rukovodilac mlinskog postrojenja iz Brankovine kod Valjeva kaže: “Niko nas
nije obavestio”, podsećajući na ovdašnji običaj da bez organizovanog
prevoza nema dobrih protesta. Sudski pripravnik iz Niša i ne pomišlja da
protestuje: “Nama odgovara da oni ratuju, baš nas briga za njih, oni su
naši neprijatelji.” Slično razmišlja i domaćica iz Donjeg Neradovca kod
Vranja: “Imamo velikih problema sa Kosovom, pa nećemo da obraćamo pažnju
na te afričke zemlje...” potvrđujući još jednom da nema ništa od liderstva
Srbije u antiglobalističkom pokretu, ma šta Slobodan Milošević zamišljao
obraćajući se sa haške govornice.
Potvrdu strahovanja da “deset krvavih godina” nije prošlo daje i pitanje:
“Da li se plašite mogućnosti izbijanja novih ratova na prostoru naše
države”, gde gotovo dve trećine građana Srbije (60,5 odsto) strahuje od
izbijanja novih sukoba. Strah od ponovnog rata ne oseća 38,5 odsto
građana. Biće rata “zbog Kosova, Albanaca, Muslimana” strahuje domaćica iz
Žirovnice kod Batočine. Slično osećanje deli i magacioner iz Barajeva kod
Beograda: “Zato što mirovna misija podržava Muslimane.” S druge strane, ni
odgovori onih koji za sada ne strahuju od izbijanja novih ratova nisu
uopšte optimistički: “Sve je podeljeno, nema više za šta da se ratuje”,
kako kaže poljoprivrednica iz Karana kod Užica. Železničar iz Vršca nije
nimalo pacifistički nastrojen i sa puno cinizma tvrdi: “Dokle god budemo
puštali da se otcepljuju, neće biti
rata.”
U ratu je sve strašno, pa
je teško izdvojiti ono najgore. Anketirani vezuju svoj strah od rata
najčešće sa gubitkom bližnjih i stradanjem 37,5 odsto, zatim se najviše
plaše bombardovanja (12,5 odsto), a smrti uopšte 11,5 odsto. Strah od
izbeglištva je na dosta niskom nivou (3 odsto), kao i od mobilizacije (1,5
odsto) i invaliditeta (1 odsto). Onih koji se ničega ne plaše je svega 5,5
odsto. Trgovac u penziji iz Krvavaca kod Užica duboko filozofski tumači
odsustvo svog straha: “Nemam smelosti da kažem da se bojim nečeg u ratu.”
Bauk inflacije
Pored ratne
groznice postoji i velika grupa strahova vezana za ekonomske uzroke.
Ekonomija nije prosti rad i sticanje, postoje i briga, muka, neizvesnost,
rizik. Opšti strah od siromaštva i bede kod građana Srbije je veoma
izražen - 74 odsto anketiranih priznaje da se plaši zapadanja u takvu
životnu situaciju. Početak trećeg milenijuma nije doneo bitne promene
ljudskom rodu i dalje su oči uprte u nebo. Inflacija je večni bauk koji se
nadvija nad stanovnicima ovih prostora - čak 72,5 odsto ispitanika se i
dalje plaši ovakvog drastičnog načina ubiranja poreza države od sopstvenih
građana. Strah od propasti banaka je na dosta nižem nivou - 43 odsto.
Nešto konkretnije opasnosti, kao što je gubitak posla, plaši se 57 odsto
anketiranih, a sveprisutne aveti privatizacije 45
odsto.
U razorenim društvenim
sistemima, poput našeg, kriminal pogađa samu suštinu zajednice i ugrožava
njen opstanak. Više od dve trećine (67,5 odsto) građana Srbije oseća se
ugroženim zbog kriminala u Srbiji, dok jedna trećina nema emotivnu
reakciju na ovu opasnost. Izloženost uličnom kriminalu svakako je
najuočljivija, ali posledice po društvo su najveće na višim nivoima, a o
tome samo ponekad pročitamo u novinama i obično ne verujemo. Zanimljivo je
da u povezanost državnog vrha i kriminala u Srbiji veruje još više ljudi
nego što se oseća ugroženim od kriminala (71 odsto). Samo 15 odsto
anketiranih ne uviđa ovu dijalektičku napetost. Priroda kriminala je takva
da on ne nestaje ukoliko se stavi na stranu vlasti, već tako vlast postaje
kriminalna.
Ekološki strahovi
Neočekivano veliku strepnju građani Srbije su u ovoj anketi pokazali prema
sudbini planete i mogućnosti da ona bude uništena sve većim zagađenjima.
Ovu vrstu zabrinutosti ispoljava 92 odsto anketiranih, dok je svega 6
odsto ekološki bezbrižnih. Naravno, imajući u vidu stanje ekološke svesti
u Srbiji, možemo konstatovati da je pitanje koliko se građani stvarno
plaše ekološke katastrofe a koliko ovaj strah prepoznaju kao društveno
poželjan odgovor. “Kada ste konstantno izloženi porukama tipa - normalno
je biti zabrinut za to, onda su retki oni koji će reći - iako sam
normalan, uopšte ne brinem zbog toga. Dakle, reč je o ogromnoj ljudskoj
sposobnosti za samoobmanjivanje u cilju očuvanja pozitivne slike o sebi”,
komentariše za NIN Jelena Šakotić,
psiholog.
Nesebični strah
Surova
dilema: da li se više plašite sopstvene smrti ili smrti bliske osobe,
otkriva da je verovatno najjači individualni strah - strah od smrti ipak
daleko iza straha od bola koji nastaje gubitkom bliske osobe. Ipak, da se
više plaši smrti bliske osobe izjavljuje 75,5 odsto anketiranih, a
sopstvene smrti tek 5 odsto. Da se podjednako plaši i za sebe i za
bližnje, izjasnilo se 5,5 odsto, i da se ne plaši smrti uopšte daljih 5
odsto anketiranih. Bez odgovora na ovo teško pitanje je ostalo 9 odsto
anketiranih. Građani Srbije ne vole stimulaciju putem straha. Ta odbojnost
ide dotle da ljubitelja horor filmova ima svega 28,5 odsto, dok ubedljiva
većina (69,5 odsto) ne želi da se plaši ni u
bioskopu.
ZORAN M. MARKOVIĆ
| NIN-ova telefonska
anketa
Istraživački centar NIN-a je u subotu 1. marta 2003.
godine anketirao 200 telefonskih pretplatnika iz Srbije. Uzorak je
reprezentativan i višestruko stratifikovan po stepenu
urbanizovanosti mesta iz kojih potiču ispitanici (selo, grad,
velegrad) i po regionima, tako da proporcionalno obuhvata
stanovništvo Srbije po navedenim demografskim
kriterijumima.Odbijenih kontakata u ovoj anketi je bilo 129, što je
vrlo nizak nivo straha od ankete.Anketarsku ekipu su činili: Ana
Vujnović, Biljana Lazarević, Ivana Lazarević, Jelena Filipović,
Jovana Radisavljević, Mila Ivković, Ljiljana Veljković, Silvia
Radić, Slađana Dragićević, Snežana Ranđelović, Stevan Smoljanić,
Tatjana Mentus, Tanja Nikolić i Vesna Vukotić. Koordinator anketara
je bila Nataša
Janković.
Autor istraživanja: Zoran M.
Marković
| |
