| 3/10/2003 10:09:15
AM | |
|
Muka tera a ne
ćef
D. ČABARKAPA 3/9/2003, 7:37:19 PM BEOGRAD - Podatak da više od polovine današnje omladine želi da napusti Srbiju i život počne negde “u belom svetu” otvorio je novi prostor za polemike - da li se i šta na ovim našim prostorima promenilo za poslednje dve i po godine. Prema istraživanju “Omladina Srbije pred izazovima budućnosti” koje je u saradnji republičkog Ministarstva prosvete i sporta, Centra za proučavanje alternativa i švedskog Instituta za socijalno obrazovanje “Proni” sprovedeno na uzorku od 1600 mladih, 54 odsto ispitanih između 15 i 25 godina napustilo bi zemlju čim bi im se ukazala prilika. To ne znači da će oni i otići, kaže na početku razgovora za “Novosti” dr Vladimir Grečić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i podseća na anegdotu o Rusu kojem se početkom devedesetih konačno ukazala prilika da ode u inostranstvo. I, pošto na globusu nije mogao da nađe pravo mesto gde bi se skućio, zatražio je da mu donesu - drugi globus. AMERIKA IstraŽivanje koje je 1995. godine sproveo profesor Grečić i kojim su bili obuhvaćeni zaposleni u naučno istraživačkim institucijama i studenti završnih godina (ukupno oko 600) pokazalo je da bi dve trećine ispitanika napustilo zemlju ali da je jedna trećina nešto i preduzela da ode. Trinaest posto je izjavilo da bi se iselili, zauvek. - Ekonomski razlozi, bolja zarada, napredovanje u službi, mogućnost dobijanja stana su opredeljujući faktor za odlazak u inostranstvo. Malo je onih koji su se tada izjasnili da odlaze zbog rata. SAD je tada bila prva na listi zemalja u koju bi otišli. Zatim sledi Australija pa Evropa. Danas bi mladi najradije otišli u Italiju. Tokom devedesetih u ovu zemlju otišlo je čak 25.000 Jugoslovena. ITALIJA Nestrpljivi po prirodi, mladi sada imaju manje entuzijazma. Ne vide, kaže naš sagovornik, nikakve posebne promene na privrednom planu. Perspektiva će doći sa članstvom u Evropskoj uniji, a to je, prema predviđanjima naših političara, realno za desetak godina. I još toliko, otprilike, treba čekati da se izjednači ponuda i tražnja radne snage. - Taj period bi mogao da se skrati, ali to podrazumeva brze reforme - objašnjava profesor Grečić. - To znači da bi sa sadašnjih 1500 dolara po stanovniku društveni proizvod morao da se poveća na šest ili sedam hiljada dolara. Tada prestaju emigracione želje. Za nas će to biti samo puka želja sve dok, upozorava sagovornik “Novosti”, političari ne postignu nacionalni konsenzus. Bez ekonomske i pravne sigurnosti, sa korupcijom i kriminalom, nećemo daleko stići. A koliko nas košta odlazak naše omladine? - Razvijenim zemljama više ne treba strana nekvalifikovana radna snaga. Evropa se sada orijentisala na priliv visokoobrazovanih stručnjaka. Prema svetskim standardima školovanje jednog stručnjaka košta 300.000 dolara. Prema procenama između 1990. i 2000. godine SRJ je napustilo oko 400.000 ljudi, od toga više od 30.000 visokoobrazovanih. Samo u njihovo školovanje uloženo je devet milijardi dolara - kaže profesor Grečić. Evropi su, u njenoj stalnoj utakmici sa Amerikom, sada potrebni stručnjaci informativne tehnologije i tu se ona okreće Istočnoj Evropi. Profesor Grečić podseća na visoki ugled naših stručnjaka i znanje stečeno još u srednjim školama koje su poznato je, po svom kvalitetu daleko ispred, recimo američkih. | |
Title: Message
![]()
