Štajnerovo klupko
Kosovska Mitrovica, 9. marta
Najnoviji potez Mihaela Štajnera ili specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN na Kosmetu, a tiče se procesa prenosa vlasti sa UNMIK na kosmetske institucije, ide u prilog ka "zaokruživanju procesa stvaranja nezavisnog Kosova".
Već u prvoj etapi, kako je izjavio Mihael Štajner, biće formirana veća za prenos nadležnosti funkcija sa međunarodnih ustanova na kosovske institucije sistema kao i to da će veća sačinjavati po sedam članova iz sastava UNMIK i kosmetske vlasti.
Novo tumačenje Rezolucije 1244
U sastavu veća, naglasio je on tada, biće zastupljeni svi članovi društva, uključujući i predstavnike manjinskih zajednica. Tim većima će, naglasio je on, predsedavati on i premijer kosmetske vlade dr Bajram Redžepi.
Šef civilne misije UN je ponovo podsetio, kao i mnogo puta do sada, kada su u pitanju brojna dokumenta, da je "ovo proces koji je predviđen Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti i već uspostavljenim pravnim dokumentom 15. maja 2001. godine ustavnim okvirom za Kosovo i Metohiju".
Mihael Štajner još veli da "to što prenosimo ovlašćenja na institucije Kosova i Metohije ne znači da se UNMIK povlači. Naprotiv, kaže on, mi ćemo i dalje nadgledati kompletan proces i nastaviti da radimo na izgradnji multietničkog društva i ostvarivanju prava i bezbednosti za sve.
Povodom "mandata za uspostavljanje suštinske samouprave oglasio se i premijer kosmetske vlade Bajram Redžepi, rekavši da je ovo simboličan ali važan momenat za Kosovo, a pokrajinske institucije će morati da budu funkcionalnije. Prelaskom vlasti na kosovsku upravu biće povećana i funkcionalnost same vlade", rekao je Bajram Redžepi.
Kako stoji u tekstu naznačenom za uspostavljanje suštinske samouprave, "kosovske institucije sada kontrolišu više od dve trećine konsolidovanog budžeta i uživaju široka ovlašćenja u mnogim od najobuhvatnijih oblasti vlade kao što su zdravstvo, obrazovanje, socijalno staranje i opštinska vlast". Neka ministarstva, kao što su Ministarstvo transporta i komunikacija i Ministarstvo trgovine i industrije već obavljaju odgovornosti koje su im dodeljene u poglavlju pet ustavnog okvira.
Kako će u cilju uspostavljanja samouprave biti ustanovljen i savet za prenošenje odgovornosti on će sadržavati pitanja koja se odnose i na kreiranje politike u svim oblastima poljoprivrede, kreiranje politike zaštite kulturnog nasleđa, obrazovanja, nauke i tehnologije, zdravstva, rada i socijalnog staranja, javnih službi, okoline i prostornog planiranja, finansija i privrede...
Policijske službe u graničnim jedinicama
Takođe će, kako je najavljeno, biti "povećano uključivanje Kosovaca u oblastima koje se, između ostalog, tiču pitanja monetarne policije, finansijske regulative, strukture upravljanja finansijama, pravima manjina a, što je karakteristično, to povećanje nadležnosti odnosiće se i na sprovođenje zakona, odnosno "povećanje komponenata kosovske policijske službe u graničnim jedinicama", a kako je naznačeno u jednoj od tačaka, biće i "povećanje uloge Kosovaca u operativnom upravljanju kosovskim zaštitnim korpusom".
Pored svih ovih nabrojanih tačaka, u skladu sa Rezolucijom 1244 i ustavnim okvirima, Mihaelu Štajneru ostaju ovlašćenja specijalno rezervisana za njega, kako je, inače, utvrđeno Rezolucijom Saveta bezbednosti i ustavnim okvirom. Očito je, dakle, da Mihael Štajner sve više prenosi svoje nadležnosti na, kako on kaže, Kosovare jer, setimo se samo da "narod Kosova ima svoju vojsku oličenu u Kosovskom zaštitnom korpusu koji, kako je navedeno, ima za svrhu da deluje u vanrednim okolnostima, odnosno u slučaju elementarnih nepogoda". Takođe, ima i svoju policiju koja broji oko 3.000 članova.
Podsećanja radi, recimo i to da u Kosovskom zaštitnom korpusu trenutno ima više od 5.000 "vojnika" bivših članova nekadašnje takozvane OVK. Od tog broja 2.000 je aktivni sastav, dok više od 2.000 njih su u rezervi. Skoro kompletan komandni kadar u kosovskom zaštitnom korpusu svojevremeno je bio i "kompletan kadar u vreme OVK". Dobro je poznato da je komandant KZK general Agim Čeku već viđen kao jedan od potencijalnih putnika za Ševeningen. Optužen je svojevremeno zbog zločina u Hrvatskoj , kao i zločina u vreme pre i dolaska NATO trupa u južnu srpsku pokrajinu.
Iako su oni registrovani kao "jedinica za vanredne situacije", očito da se radi o vojsci jer oni izvode bojeva gađanja, naoružani su poluautomatskim i automatskim puškama, što sve jasno govori da nije formacija za takozvane elementarne nepogode.
Da su pripadnici KZK oružana formacija videlo se i tokom obeležavanja petogodišnjice pogibije Adema Jašarija, komandanta OVK iz Donjeg Prekaza, čije ime i sada nosi glavna kasarna KZK u Prištini u kojoj je do dolaska Kfora bila Vojska Jugoslavije, a zvala se "Kosovski junaci".
Takođe, i komandni kadar KPS-a (kosovska policijska služba) čine nekadašnji pripadnici MUP-a Srbije za Kosovo i Metohiju koji su 1990. napustili policijsku službu i formirali albansku ilegalnu policiju zbog čega su mnogi u odsustvu osuđeni na zatvorsku kaznu.
Na sva ova najnovija događanja na kosmetskoj političkoj sceni, Adem Demaći, albanski politički analitičar, koji uživa veliko poverenje kod albanskog naroda, kaže: "Sva ova dešavanja - prenošenja vlasti na kosovske institucije - imaju za cilj da svako odigra svoju igru. Tako, zaključuje on, praksa ne ide ka nezavisnosti već se korak po korak bliži Srbiji, a Kosovo će ponovo potpasti pod srpsku vlast".
Biljana Radomirović
Ukidanje prava Srbije
Kosovska Mitrovica, 9. marta (Tanjug)
Predstavnici Srpskog nacionalnog veća i Zajednice srpskih opština Kosova i Metohije ocenili su danas da je odluka šefa UNMIK-a Mihaela Štajnera da značajan deo nadležnosti prenese na vladu Kosova još jedan korak ka nezavisnosti južne srpske pokrajine.
"Najnovijom inicijativom Štajner je ukinuo sva prava Srbiji na Kosmetu, ali i ovdašnjim Srbima kao narodu", rekao je predsednik SNV severnog Kosmeta Milan Ivanović na konferenciji za novinare koja je održana u severnom delu Kosovske Mitrovice.
