|
Malo rade, mnogo trošePodgorica, 11. marta Inostrani dug Crne Gore je dostigao 515 miliona dolara. To je, po oceni
premijera Mila Đukanovića, najteža boljka, ionako krhke, crnogorske
ekonomije. Samo u prošloj godini deficit Republike bio je oko 45 miliona
dolara. Doda li se tome činjenica da je ovdašnja privreda toliko slaba da
je društveni proizvod jedva dostigao 63 procenta iz 1989. godine, da i
zvanično 80 hiljada ljudi nema posla, da fabrike ne rade, onda su prognoze
za neki uspešniji korak crnogorske privrede veoma sumorne.
Crnogorski premijer Milo Đukanović je rekao privrednicima da bi se uz
velike napore ove godine mogao ostvariti porast društvenog proizvoda od
jedan i po odsto, uz uslov da se otvore radna mesta za pet hiljada
radnika, očuva stabilnost evra i poveća konkurentnost robe. Đukanović je,
međutim, najavio i otpuštanje tri i po hiljade činovnika, jer smatra da
oko 140 hiljada ljudi, koji se vode kao zaposleni u Crnoj Gori, nije
pravilno raspoređeno.
– Imamo malo onih koji stvaraju, a veoma mnogo onih koji troše. To je
temeljna unutrašnja neravnoteža ekonomije. Svi moraju da shvate da nam je
potreban novi proizvod, koji je nemoguće stvoriti na crnogorskom tržištu,
već u otvaranju prema drugim tržištima – rekao je Đukanović, ocenjujući da
je "zapanjujuće šta se sve uvozilo i na šta se novac odliva iz Crne Gore".
Đukanović smatra da se moraju eliminisati u Crnoj Gori vancarinski
oblici zaštite, koji će biti pretvoreni u carine.
– To će biti startna pozicija za proces harmonizacije sa Srbijom. Ne
smemo se vraćati unazad i harmonizaciju voditi po sistemu: korak napred,
tri nazad... Ne pada nam na pamet da se vraćamo nazad da bismo sa Srbijom
prešli put do evropskih standarda – rekao je Milo Đukanović, dodajući "da
će se harmonizacija ekonomskih odnosa Crne Gore i Srbije ostvariti do 31.
marta može govoriti neko ko nije pročitao ni rečenicu iz ekonomije. Mi
ćemo ići tempom koji znači obostrano smanjenje posledica prilagođavanja
evropskim standardima. To znači da će Srbija morati da obara, a Crna Gora
da poveća svoje carinske stope, kako bismo došli do evropskih..".
Govoreći na sednici Upravnog odbora Privredne komore Crne Gore,
Đukanović je još izneo: "Zebnja me hvata od ideje i predloga iz nekih
krugova da se evro povuče u devizne rezerve, a uvede nacionalna valuta. Ne
znam kakve bi to efekte dalo na dugi rok, ali bi odmah fabrikovalo
inflaciju. Upravo oni koji traže uvođenje nacionalne valute, prvi bi svoje
zalihe evra sklonili u inostranstvo, računajući da bi im devizna osnova za
nacionalnu valutu bio državni kapital. Tu smo varijantu već videli..".
Opozicija, međutim, smatra da je Crna Gora već bankrotirala. Predrag
Popović, predsednik Izvršnog odbora Narodne stranke, u prilog tome iznosi
činjenicu da plate državnim službenicima nikada nisu kasnile koliko sada i
"da su poslednje penzije isplaćene iz sredstava saveznih fondova".
Predrag Popović i potpredsednik Srpske narodne stranke Andrija Mandić
uveravaju da bi se kakav-takav lek za crnogorsku "bolesnu" ekonomiju
pronašao u vraćanju dinara u Crnu Goru, jer bi se time ubrzala
harmonizacija ekonomskih odnosa. Po njima, upravo zbog razjedinjenosti
privrede i praktično dva ekonomska sistema između Crne Gore i Srbije,
ovdašnja nekada uspešna preduzeća su propala. Sa druge strane, po njihovom
uverenju, "Zamenom evra za dinar centralna banka mogla bi oko 150 miliona
evra korisno da upotrebi. Država bi, vraćanjem u platni promet sopstvenog
novca, imala u rukama poluge monetarne politike i pomoću kursa balansirala
bi kretanje domaćih i spoljnih cena".
D. Bećirović |
