|
Na Pančićevom putuPrvi spisi s podacima
o biologiji u Srbiji potiču iz srednjeg veka Ove godine navršava se 150 leta od kada je uspostavljeno proučavanje bioloških nauka u Srbiji. Takođe se navršava i 195 godina od osnivanja Dositejeve Velike škole, 165 godina od osnivanja Liceja, 14 decenija postojanja Velike škole i 98 godina od osnivanja Univerziteta u Beogradu. Ovi značajni datumi bili su povod za razgovor sa profesorom dr Božidarom Ćurčićem, šefom Katedre za dinamiku razvića životinja u Institutu za zoologiju Biološkog fakulteta i stručnjakom koji se bavi istorijom nauke, posebno biološke. Najstariji spisi u kojima se pojavljuju dragoceni podaci o biologiji datiraju iz srednjeg veka. To su "Šestodnev Jovana Egzarha" iz 13. veka, "Prvi odeljak Knjige o postanju", takođe iz 13. veka, "Zakon blagovernog cara Stefana", donet leta 6857, indikt dva, na praznik Vaznesenja Gospodnjeg, meseca maja, 21. dana, iz 14. veka i, najzad, "Hilandarski medicinski kodeks", iz 15. do 16. veka. – Svi ovi dokumenti sadrže i prve nazive životinja i biljaka na srpskom jeziku - kaže dr Ćurčić. – Padom srednjovekovne srpske države i turskom okupacijom zaustavio se svaki naučni i kulturni razvoj u srpskim zemljama. Između 15. i 19. veka Srbiju obilaze razni putopisci i stručnjaci iz zapadnoevropskih država, a ozbiljnija proučavanja javljaju se u delima Vuka Karadžića, Joakima Vujića, Amija Buea, Feliksa Kanica i Konstantina Jiričeka. Pojava dr Josifa Pančića označava početak epohe intenzivnih bioloških istraživanja u Srbiji. Na osnovu Ukaza knjaza Aleksandra Karađorđevića, 28. septembra 1853. godine ustrojen je Knjaževsko-Srbski Licej u Beogradu, sa Zoološkim, Botaničeskim i Mineraloškim kabinetom, pretečama Univerziteta u Beogradu. – Josif Pančić je u Srbiji počeo rad kao lekar-praktičar, no, smatrajući da je "prosvećenost najbolje sredstvo za oblagorođavanje naravi i stvaranje blagostanja" i da je prosvećivanje osnovni etički i socijalni zadatak, Pančić počinje da se bavi proučavanjem prirode, životinja, biljaka i minerala – objašnjava naš sagovornik. – Kao svestrana ličnost, proučavao je insekte, mekušce, ribe, vodozemce, gmizavce, ptice i sisare, uključujući i čoveka. Mudri i rodoljubivi duh Već 1887. godine Pančić je izabran za prvog predsednika Kraljevsko-Srpske akademije, a u narednom periodu, u šest mandata, rukovodi Velikom školom. Akademik Jovan Belić ističe: "Pančićeva veličina nije samo u tome što je dao, već isto toliko u tome šta je sve pokrenuo stvorivši, ne samo temelj, već i dalje pravce takvom radu". – Nakon Pančićeve smrti, novu fazu razvitka zoologije počeo je akademik
Živojin Đorđević, koji je svoj doktorat odbranio na Univerzitetu u Ženevi.
Postao je inicijator opsežnih studija o parazitima, planktonskim
organizmima i hidrobioloških istraživanja na Balkanskom poluostrvu –
objašnjava dr Ćurčić. – On pristupa reorganizaciji nastave i nauke u
Srbiji, formirajući svoj Zoološki zavod kao ustanovu najvišeg ranga na
evropskom i svetskom nivou. Akademik Đorđević je po nalogu Jovana Cvijića
osnovao Filozofski, Poljoprivredno-šumarski, Veterinarski i Medicinski
fakultet. Posebno mesto u našoj biologiji u periodu između dva svetska rata pripada akademiku Siniši Stankoviću. Pretežni deo njegovih studija obuhvata istraživanje organizama slatkih voda, a posebno onih u velikim i starim balkanskim jezerima. Biogeografske studije Siniše Stankovića dale su ključ za rešavanje specifičnog problema "Jadranskog ugla", koji se karakteriše prisustvom prastare pećinske faune. Njegovo životno delo je monografija "Ohridsko jezero i njegov živi svet". – Za ovaj period vezana je i aktivnost akademika Jovana Hadžija i Milutina Radovanovića. Profesor Hadži ustalasao je naučnu javnost objavljivanjem kapitalnog dela o nastanku i razvitku živog sveta, dok se dr Radovanović bavio poglavito nastajanjem novih vrsta i podvrsta na jadranskim ostrvima. Desetak dana po oslobađanju Beograda, 1. novembra 1944. godine, počinje rad Biološka grupa u okviru Filozofskog fakulteta, da bi već 1947. ta grupa bila pripojena Prirodno-matematičkom fakultetu. – S obzirom na ogroman i nemerljiv napredak u svetu u oblasti zooloških istraživanja i kod nas napredak u tim oblastima bio je vidan i raznovrstan, naročito u takozvanim "školama" koje su afirmisane u svetu, a pre svega u biospeleologiji, evolucionoj biologiji, enologiji, uporednoj morfologiji, dinamici razvića, citologiji i genetici – kaže dr Ćurčić. – U oblasti botanike tokom druge polovine 19. veka ističu se, pored dr Josifa Pančića, još i dr Stevan Jakšić, dr Živojin Jurišić, dr Sava Petrović, dr Nedeljko Košanin i akademik Stevan Jakovljević. Savremena botanika, međutim, predstavlja i nauku budućnosti, koja će u ovom veku rešavati pitanja odnosa individualnog i filogenetskog razvića, molekularne biologije i fiziologije, očuvanja i zaštite fitodeverziteta, kao i genetičke raznovrsnosti i osobenosti organizama i vrsta - objašnjava dr Ćurčić. U svetskim razmerama Posredni ili neposredni učenici ovih velikana botaničke nauke nastavili su da idu uhodanim putevima svojih prethodnika, ali i da se samostalno bave istraživanjima koja su proizašla iz burnog razvoja bioloških disciplina. U savremene zadatke botaničara Srbije spada kartiranje flore i vegetacije republike, proučavanje mahovine, algi i lišajeva, hemotaksonomija, mikromorfologija, mikrobiologija i fiziološka ekologija bilja. Jednu od najrazvijenijih bioloških disciplina, zapravo kompleks nauka, čine i fiziološka istraživanja, biohemija, biofizika i molekularna biologija. Enormnom razvoju fiziologije i biohemije u Srbiji, u svetskim razmerama, doprineo je akademik Ivan Đaja, a potom i njegovi naslednici Rihard Burjan, Ilija Đuričić i Radoslav Anđus. Savremena fiziologija se razvila iz zooloških nauka, a izučava funkcionisanje svih bića na svim nivoima biološke organizacije. Takozvana Beogradska fiziološka škola, predvođena Ivanom Đajom, nemerljivo je doprinela razjašnjavanju procesa termoregulacije i bioenergetike. Koliko su naučni radovi Ivana Đaje doprineli svetskoj nauci, svedoči i njegov prijem u Francusku akademiju, na upražnjeno mesto posle smrti Aleksandra Fleminga, pronalazača penicilina. Studije molekularne biologije su uspostavljene pre nešto više od 30 godina, a njihov inicijator bio je akademik Dušan Kanazir. Ta istraživanja danas su veoma raznovrsna i uključuju studije molekulskih osnova promene genoma, ekspresije gena mikroorganizama, mehanizme prenosa hormonskih signala, mehanizme determinacije pola, biologiju mozga, osnove transporta belančevina kroz ćelijsku membranu, kao i istraživanja kancerogeneze i neuroloških bolesti. – Razumevanju celokupne problematike bitno će, kao metod, doprineti genetičko inženjerstvo, koje se koristi i u zaštiti i očuvanju životne sredine - kaže na kraju profesor dr Ćurčić, dodajući da biologija u Srbiji na pragu trećeg milenijuma otvara vizije lepše i bogatije budućnosti, u duhovnom i materijalnom pogledu. Tome će veoma značajno doprineti mladi kadrovi, već sada na sigurnom putu napretka koji su trasirali njihovu ugledni prethodnici. Slobodanka Andrić |
Title: Message
