|
Potisnuto srpsko pismoSubotica, marta Novi broj časopisa za kulturu, umetnost i nauku "Luča", koji izdaje Srpski kulturni centar u Subotici, objavljuje zanimljiva istraživanja o upotrebi ćirilice. Profesor srpskog jezika i književnosti i predsednik Izvršnog odbora Udruženja za zaštitu ćirilice srpskog jezika "Ćirilica" Dragoljub Zbiljić u tekstu "Neopravdano potiskivanje ćirilice" objašnjava da se u poslednje dve godine u javnosti vode velike rasprave o današnjem položaju ćirilice u srpskom jeziku. Rasprava je, kaže on, naročito oživela osnivanjem Udruženja za zaštitu ćirilice srpskog jezika u Novom Sadu. Udruženje okuplja više od sedam stotina članova, među kojima je veliki broj univerzitetskih profesora i profesora u srednjim školama. Deo identiteta Stručna grupa Udruženja je obavila istraživanje o zastupljenosti ćirilice u Novom Sadu, Beogradu, Kikindi, Zrenjaninu, Somboru i Bačkoj Palanci, zatim u dnevnoj i periodičnoj štampi, TV kućama, preduzećima i institucijama. Istraživanje je pokazalo da je ćirilično pismo u službenoj, a naročito javnoj upotrebi svedeno daleko ispod 50 odsto. U Novom Sadu, na primer, ćirilice ima jedva 18 odsto, u Beogradu 38, u Kikindi 12, u Zrenjaninu 14, u Somboru 13, a u Bačkoj Palanci svega 15 odsto. Profesor Zbiljić navodi da je i bez nekog naročitog istraživanja sasvim očigledno da je danas latinično pismo preovladalo na TV i u štampi i izdavaštvu. Dovoljno je, veli Zbiljić, da se pogledaju računi, dopisi državnih organa, javnih preduzeća, sudova i raznih drugih institucija. Nema naroda u svetu koji danas drži do sebe i do svojih kulturnih i nacionalnih korena a da toliko zapostavlja svoje pismo koliko to čini srpski narod. Profesor Zbiljić postavlja i pitanje: "Otkud to da su danas neki Srbi u nedoumici koje je njihovo pismo?" Ima mišljenja, veli on, da sa svojim pismom "ne možemo u Evropu i svet" i da stoga moramo preći na latinicu. Ćirilično pismo je Srbima deo identiteta, to je njihova važna odrednica bez koje ni oni ne bi više bili ono što su bili i što jesu. Ustav Srbije i Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma nalažu službenu upotrebu ćiriličnog pisma u srpskom jeziku. Međutim, u stvarnosti se događa nešto sasvim suprotno, a to traje šezdesetak godina. U raskoraku je ono što u ustavima i zakonima piše i ono što se primenjivalo. U Ustavu Srbije piše da je u službenoj upotrebi ćirilično pismo i srpski jezik. Najveći problem sa srpskim pismom je u stvari u tome što oni koji su zaduženi na sve legalne načine, pa i platama, da brinu o sprovođenju Ustava i Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma jednostavno ne uvažavaju ni Ustav ni taj zakon. Ti ljudi, dodaje profesor Dragoljub Zbiljić, ili ne znaju da krše osnovna ljudska prava Srba, ili im se čini da je to pitanje nevažno, ili su, pak, pod raznim pritiscima prešli na tuđe pismo. Oni bi trebalo da znaju da nije reč o ličnoj upotrebi pisma, već je da je reč o kolektivnom i osnovnom ljudskom pravu Srba na svoj jezik i svoje pismo. Mišljenje učenika Nada Todorov, profesor na Učiteljskom fakultetu u Somboru, piše između ostalog da je kvazidemokratija prve Jugoslavije išla na štetu nacionalnog pisma. U ime jugoslovenstva, čiju su cenu najviše platili Srbi, latinica se postepeno uvlačila u udžbenike i škole. U anketi koja je obavljena u osovnim školama u Kikindi, Gajdobri, Novom Sadu, Subotici, Futogu i Čurugu pokazalo se da se za ćirilicu najmanje opredeljuju učenici iz Kikinde i Subotice, a najviše iz Čuruga i Futoga. Anketa je takođe pokazala da se devojčice više opredeljuju za latinicu. Prosek korišćenja latinice je veoma visok, čak više od jedne petine. Z. Zejneli |
