|
by
Datum: 19. mart 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili greškom ili više ne želite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napišite "unsubscribe".
RIA “Novosti”: NEZAKONITI
RAT
Moskva, 18. 03. 2003. godine Dakle, vrata diplomatskih napora su zamandaljena. Predsednik Dzordz Buss dao je firmi “Sadam Husein & sinovi” 48 sati da se manu svog biznisa. Kako se to navodi u knjigama proroka, “oglasite to medju narodima i spremite se za rat…”. Mogli bismo polemisati o tome hoce li to biti rat za tudje naftne bussotine, za osvajanje mostobrana sa kojih ce se kasnije krenuti u smenu rezima u Iranu i Siriji, ili uopste na prekrajanje celokupnog takozvanog Velikog Istoka “po americki”. Ali u svakom slucaju, prva zrtva americkih laserskih projektila i britanskih specijalaca bice medjunarodno pravo. Pre svega, Povelja OUN. Taj dokument predvidja samo dve situacije u kojima jedna zemlja moze da upotrebi silu protiv druge. Prvo, clan 51 daje drzavama pravo na individualnu ili kolektivnu samoodbranu. Drugo, clan 42 daje blagoslov Savetu bezbednosti da primeni silu u slucajevima, kada je neophodno “podrzati ili obnoviti medjunarodni mir i bezbednost”. Tojest, potrebna je jasna rezolucija Saveta bezbednosti: narusen je mir, bezbednosti je nanesena teska steta, bez rata se ne moze. Ni jedan od tih clanova nije primenjiv u slucaju napada na Irak. Pocnimo od toga da u clanu 51 nema ni slova o mogucnostima preventivnog udara po drzavi, protiv koje je neko pozeleo da iskoristi svoje pravo na individualnu ili kolektivnu samoodbranu. Nije bas plemenito pucati u nekog a da taj neko na tebe nije ni prst uperio. Medjutim, autori Povelje, verovatno, nisu primetili zoru nuklearne ere. U nasem nuklearnom svetu preventivni udari ne mogu se iskljuciti iz drugih doktrina samoodbrane. Dopustimo, argumenta radi, da clan 51 ipak na neki nacin opravdava preventivni napad protivnika. Medjutim, cak i u tom teorijskom slucaju opasnost po Sjedinjene Drzave i Britaniju trebalo bi da bude “neizbezna” – tako kaze Povelja OUN, a sila, upotrebljena u odgovor na tu opasnost obavezno mora biti “proporcionalna”. Sama tvrdnja da Irak ima nekakvo tamo jos neotkriveno uzasno oruzje, koje u nekoj tamo mracnoj buducnosti moze upotrebiti u cilju teroristickog napada na civilizovani svet, nije dovoljna za opravdanje udara pod izgovorom samoodbrane. Uz to, niko u svetu na uzima za ozbiljno da iscrpeni decenijskim sankcijama, praceni danonocno kosmickim satelitima, izbrazdani “bespilotnim” koridorima Irak samo sto nije krenuo na Ameriku, Britaniju i Spaniju, ili tamo na neku mrvicu kao sto je Bugarska, koja takodje, izgleda, zuri da rezlizuje svoje pravo na samoodbranu. A pored svega toga, Sjedinjene Drzave su u vise navrata zvanicno motivisale rat sasvim drugim ciljevima: smeniti iracki rezim. Samit na Azorima je pokazao, da je u traganju za novim pravnim pokricem antiiracka trojka “zaokrenula” u pravcu clana 42 Povelje OUN. Pokusava se prikazati stvar tako, kao da rezolucija Saveta bezbednosti 1441 vec sadrzi u sebi indulgenciju na primenu sile. Ta teza se sadrzi u sledecoj frazi azorskog kominikea: “Ukoliko Sadam Husein cak i sada ne pristaje na punu saradnju sa OUN, on ce snositi ozbiljne posledice, predvidjene rezolucijom 1441 i prethodnim rezolucijama”. Medjutim, “ozbiljne posledice” niposto nisu onaj izraz, koji istorijski koristi Savet bezbednosti OUN kao eufemizam za oznacavanje vojnih dejstava. U tim slucajevima uvek se govori o “primeni svih neophodnih sredstrava”. Upravo ta formulacija, a ne nekakva tamo druga se koristila u rezolucijama SB OUN, kojima je blagosiljana vojna intervencija u Persijskom zalivu 1991. godine, i kasnije u Ruandi, u Bosni, Somaliji i na Haitiju. U svom ultimatumu, objavljenom u ponedeljak, Dzordz Buss se prisetio takodje i rezolucija 678 i 687, koje, toboze, takodje “dopustaju SAD i nasim saveznicima da upotrebe silu u cilju lisavanja Iraka oruzja za masovno unistavanje”. Pravni savetnici su, izgleda, krupno podvalili predsedniku. Rezolucija 678 iz novembra 1990. godine zaista sankcionise vojnu akciju protiv Iraka, ali u ime jednog konkretnog zadatka – obnove suvereniteta Kuvajta. Proslo je 13 godina. Situacija je danas sasvim drugacija. Suverenitet Kuvajta je uspostavljen toliko, da je zemlja postala jedna velika vojna baza Sjedinjenih Drzava. Ekshumirati rezoluciju 678 je u najmanju ruku neposteno. To isto se u jos vecoj meri odnosi na rezoluciju 687. Oba dokumenta ne daju zemljama bivse antiiracke koalicije iz pocetka 90-ih godina neoroceno pravo da “oduzimaju inicijativu Savetu bezbednosti”, smatra profesor medjunarodnog prava Oksfordskog univerziteta Von Lou. “Te rezolucije resavaju konkretne zadatke u konkretnim situacijama, - kaze naucnik. “To niposto nije stalni mandat, po kome se moze krenuti na Bliski Istok i tamo zavoditi red u trenutku kad se to tebi ccefne”. Na taj nacin, prelistavanje od strane Vasingtona arhivskih rezolucija postaje smesno. Potrebno je stvari nazvati svojim imenom. Odlucujuci se na rat mimo OUN, kusa antiiracka koalicija na celu sa SAD manifestuje uvredljhivi prezir medjunarodnog prava. Tu nam se, hteli mi to ili ne, pred ocima pojavljuje lik Medjunarodnog suda u Hagu, koji vec ne jednu godinu sa zavidnim hazardom sudi Slobodanu Milosevicu i pravi kolekciju drugih osumnjicenih za zlocine protiv covecnosti. Spadaju li u takvu kategoriju zlocina bombardovanja Iraka, u kojima ce poginuti, prema proracunima te iste OUN, do pola miliona civilnih lica? A mozda i kudikamo vise, ako na njih bace ponos Pentagona – “majku svih bombi”. Kolin Vorbrik, profesor i ekspert za medjunarodno pravo na britanskom univerzitetu smatra, da to spada u pomenutu kategoriju zlocina. Po njegovom misljenju, Medjunarodnom sudu u Hagu teorijski bi bilo moguce predloziti da razmotri pitanje nezakonitog rata SAD i Velike Britanije protiv Iraka. Medjutim, gde je ta zemlja-hrabrica, koja bi se osmelila na takav korak? “Nezamislivo je da bi se u nekoj drzavi Evropske unije naslo dovoljno politicke volje da se pokrener takav sudski process”, - realno ocenjuje situaciju Kolin Vorbrik. Narocito ako se imaju u vidu topli odnosi izmedju Vasingtona i hasskog hrama pravosudja. 1999. godine Jugoslavija je pokusala da prekine bombardovanje svoje zemlje od strane NATO, predlozivsi Medjunarodnom sudu da izjednaci vazdusnu kampanju alijanse sa genocidom. Medjutim, poslusne sudije su odlucile: 12 glasova protiv 4 da je predmet “izvan njihovih kompetencija”. Medjutim, od 1. marta na svetskom pravnom nebeskom svodu nastao je drugi sud – Medjunarodni krivicni tribunal. Nakon sto je generalni sekretar OUN Kofi Anan ovih dana stavio rat protiv Iraka bez rezolucije OUN van zakona, pred novim medjunarodnim sudom se, izgleda, otvara novo polje delatnosti. Gledajuci daleko napred, Vasington je, doduse, uspeo da suspenduje svoj potpis pod Rimskim sporazumom o stvaranju tribunala. Ali je potpis Londona ipak ostao. Zato su pravnici britanske vlade krajnje zabrinuti zbog toga sto svaki engleski vojnik u Iraku, od cije ruke pogine makar jedan mirni stanovnik – a to je u ratu neizbezno – rizikuje da se nadje na optuzenickoj klupi. U sustini, premijer Toni Bler je izdao naredjenje armiji od 40 hiljada svojih vojnika, za cije izvrsenje svaki od njih rizikuje da bude osudjen na dozivotnu robiju. Tesko je smisliti prikladniji simbol nezakonitosti predstojeceg rata. ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdražava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podržite bilo kojom finansijskim doprinosom ili kroz
reklamiranje na našem web site-u. Vaša
pomoć biće upotrebljena za još kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo brže postavljanje na site i, što smatramo možda i
najvažnijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: Rade Drobac- Postanska stedionica-, žiro račun br. 908-20001-18-8888-47712653 Za devizne uplate: Rade Drobac- Nacionalna [tedionica- Devizni ra~un br.: 00-305-0002922.2 |
<<_IMVTemp_Show_ARTELlogo2.gif>>
