Sudski raspletMeđunarodna priznanja i rezultati rada Vrhovnog suda Srbije nisu pomogli – Leposava Karamarković podnela je ostavku na mesto predsednika te institucije "zbog grubih političkih i medijskih pritisaka". U kratkom saopštenju navela je da "sa ogorčenjem i žaljenjem" napušta pravosuđe. Tako je okončan poslednji u nizu sukoba sudske, izvršne i zakonodavne vlasti – parlamenta. Upravo iz redova poslanika stigao je javni poziv Leposavi Karamarković da sama podnese ostavku, inače će biti preduzete mere koje bi dovele do istog epiloga. Izvršna vlast, oličena u ministru pravde Vladanu Batiću, davno je rekla šta misli o promenama u sudstvu i njegovoj efikasnosti. Sudije nisu ćutale, ali njihovi stručni stavovi nisu mogli u javnosti da nadjačaju kritike na njihov račun. S druge strane, sudstvo je samo sebe nametalo kao temu u javnosti. Posebno posle nekih teško shvatljivih poteza poput, praktično, puštanja bivšeg direktora RTS-a da pobegne uprkos tek izrečenoj desetogodišnjoj kazni zatvora. Još je u sećanju odluka o puštanju osam ubica iz Okružnog zatvora u Beogradu na slobodu, zbog ishitrenog tumačenja Zakona o krivičnom postupku. Sudstvo je bilo na udaru i zbog slučajeva Bagzi i Ibarska magistrala, mada je njihova pozadina složenija, ali ipak ostaje pitanje da li je tu moglo nešto više da se uradi. Sudska, izvršna i zakonodavna vlast su se sukobile i zbog, svi se slažu, neophodnih kadrovskih promena. Sudijama je prebacivano da se međusobno štite, ne ostavljajući prostor novim ljudima. Međutim, oni su ubeđeni da je odgovornost na izvršnoj vlasti, jer je Veliko personalno veće u blokadi od prošlog leta, kada je neustavnom izmenom odgovarajućih zakona promenjen način izbora članova tog tela. Naime, Ustavni sud Srbije poništio je sporna rešenja predložena baš od izvršne i zakonodavne vlasti. Iz parlamenta već se čuju glasovi da će odlazak grupe sudija "otvoriti
prostor za reforme u pravosuđu". Da li će nove, i kako se naglašava, mlade
sudije uspeti da odgovore na velike izazove pokazaće se vrlo brzo.
|
