| Utorak, 25. mart 2003. |
Broj 32107 VEK PRVI |
|
POGLEDI |
Rat sa ratnim zločincima
Ubistvo premijera Srbije dr Zorana Đinđića označilo je prekretnicu u odnosu političara i javnosti Srbije prema organizovanom kriminalu i s njim povezanom terorizmu. Potvrdilo se da je Srbija zemlja visokog rizika i da je njena unutrašnja bezbednost i stabilnost ranjiva. Pri tome su javnost i političari bili unekoliko nesvesni opasnosti te i uveliko neodgovorni u susretu s ovom teškom bolešću društva.
U susretu sa ovim izazovima vlast je zavela vanredno stanje, pokazujući time da je svesna društvene opasnosti od kriminala i terorizma, kao i da je svesna slabosti države, pravosuđa i specijalizovanih službi da se suoče s ovim zlom.
Izvesno je da vanredno stanje ne može trajati predugo, kao i da će i posle njega organizovani kriminal i njegov spoj sa strukturama države (političari, sudstvo, policija i vojska) ostati ozbiljan rizik i izazov.
Naime, raspad bivše Jugoslavije, krvavi ratovi, degradacija državnog statusa i rastakanje gotovo svih vitalnih elemenata društvenog tkiva bivše Jugoslavije u slučaju Srbije su dodatno radikalizovani negativnim efektima međunarodne političke i ekonomske izolacije sankcijama EU i UN i permanentnim političkim pritiscima međunarodne zajednice, koji su kulminirali bombardovanjem NATO-a u proleće 1999. godine. Tu su i sistematsko izmeštanje tokova robe i kapitala iz legalnih tokova u ilegalne, krajnje osiromašenje najvećeg dela stanovništva, kao i ograničeni domet postojeće zakonske regulative i institucionalne infrastrukture. Sve to je uticalo da se slika javnosti o kriminalu vrednosno relativizuje do te mere da građani počinju u određenoj meri da ga prihvataju i opravdavaju. Tome su svesrdno pomogli neki mediji.
Pri tome je važno da je, sa početkom ratnih sukoba, vladajuća nomenklatura Srbije, kao i ona u drugim republikama bivše Jugoslavije, razaslala signale kriminalcima, posebno onima koji su se nalazili u emigraciji, da se od njih očekuje da pomognu "patriotski projekat". Malo je kriminalaca koji nisu bili na ratištima priključeni nekoj od paravojski. Delovanje ovih paravojski je obeleženo zločinima protiv civilnog stanovništva, zlostavljanjem ratnih zarobljenika i posebno pljačkom imovine na ratnim područjima. Patriotska retorika, začinjena ultranacionalizmom, ne samo da je opravdavala kriminalce već ih je i pretvarala u "nacionalne heroje".
Afirmaciju "srpstva" među kriminalcima, propagiranja rodoljublja i patriotizma i borbe za "odbranu naroda" veoma brzo je smenio "politički angažman". Sprega organizovanog kriminala i vladajuće socijalističke nomenklature u Srbiji Miloševićevog vremena bila je potpuno očigledna. Blagonaklon odnos policije prema kriminalcima, posebno prema poznatim šefovima velikih kriminalnih klanova, bio je sasvim uobičajeno ponašanje, a u javnosti i masovnim medijima šefovi mafijaških grupa pojavljivali su se zajedno sa visokim državnim funkcionerima.
Zajednički poslovi organizovanog kriminala, državnih i partijskih funkcionera slavljeni su kao uspesi u borbi protiv "nepravednih i ničim izazvanih" sankcija. Tako su, na primer, posebno slavljeni osnivači piramidalnih banaka, poput "Dafimenta" ili "Jugoskandika", koji su bili zaduženi za naoružavanje paravojnih jedinica koje su učestvovale u ratovima, a njih su servisirale carinske službe kojima je rukovodio Miloševićev verni sledbenik Mihalj Kertes Bracika.
Sve je to bilo nadgledano od samog vrha države, odnosno od Miloševića, i to preko Službe državne bezbednosti. To je dovelo do toga da je policija imala paravojnu funkciju, a sistem državne kontrole je kao osnovni zadatak imao stvaranje lagodnog okruženja za nesmetano delovanje organizovanog kriminala. Iz takvog ambijenta nastaje spoj legalnog sveta i podzemlja, a nedelovanje policije, tužilaštava i sudova u suzbijanju velikih kriminalnih organizacija opravdavalo se brojnošću problema koji stoje pred državom.
Tokom devedesetih u uličnim demonstracijama u Beogradu i širom Srbije našli su se i brojni "buntovnici" s kriminalnom pozadinom. Tako je, pored vlasti, i tadašnja opozicija dobila među kriminalcima svoju udarnu pesnicu. Zapravo, veze između političara i ilegalnog poslovanja uspostavljene u doba Miloševića, rata i međunarodne izolacije prenele su se i na delove postmiloševićevske vlasti, a sumnjičenja za saradnju s kriminalom i za ugroženost od kriminalaca počinjala su da dobijaju razmere opštedruštvene paranoje. No, da je situacija bila teška ukazao je i sam ministar policije, koji je jula 2002. ustvrdio da pojedine domaće i strane kriminalne grupe nastoje da destabilizuju novu vlast i da planiraju ubistva političara.
Tačno je da je nova vlast započela svoje pripreme za borbu protiv organizovanog kriminala pre zločinačkog ubistva premijera Đinđića. Nove vlasti su mnogo toga učinile u uspostavljanju bilateralne i regionalne saradnje sa susednim zemljama i UNMIK-om. Ali, najznačajnije je to što je SRJ 14. decembra 2000. pristupila Konvenciji UN o borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, koja je i ratifikovana 27. juna 2001. godine.
Započete su i reforme u strukturi sistema društvene kontrole. U policiji su počela otpuštanja kompromitovanih policajaca, izvršene su neke personalne promene u rukovodećim kadrovima i počelo osavremenjavanje metoda i tehnike rada. Peto vanredno zasedanje Skupštine Srbije, koje je održano jula 2002, posvećeno je borbi protiv organizovanog kriminala, kada je razmotren i usvojen paket od pet pravosudnih zakona.
Uvedeno je i novo krivično delo – ometanje pravde, koje se odnosi na osobe koje ne pruže pomoć, podršku ili podatke specijalnim organima u postupku otkrivanja krivičnih dela i počinilaca. Takođe, reorganizovan je dotadašnji SDB u Bezbednosno-informativnu agenciju koja je izdvojena iz Ministarstva unutrašnjih poslova i direktno vezana za vladu Srbije.
Uspostavljena je i posebna pritvorska jedinica. Ove aktivnosti vlade i Skupštine Srbije su usledile posle mnogih znakova izuzetnog porasta organizovanog kriminala, uključujući i ubistvo generala policije Boška Buha, i predstavljaju tačku od koje je vlast Beograda objavila rat organizovanom kriminalu i započela proces priprema za borbu protiv njega.
[*] Koordinator Foruma za etničke odnose
