AUTORITETNO MISLJENJE 25.3.2003.
12:10
RAT U IRAKU: NISSTA OD ANGLO-AMERICKOG "BLICKRIGA" (Moskva, RIA
"Novosti")
Nista od "blickriga" u Iraku. Ovakvo misljenje izneo je za RIA "Novosti"
direktor Ruskog instituta za strateska istrazivanja Jevgenij Kozzokin.
"Zapocevsi rat, SAD su odustale od potpuno osigurane pobede, koja se
mogla postici mirnim politickim sredstvima i samom pretnjom da ce biti
primenjena sila", - smatra Kozzokin. Treba priznati, istakao je on, da
je Irak pristao na neverovatnu transparentnost u saradnji sa OUN, njenim
medjunarodnim inspektorima, transparentnost kakvu je tesko bilo i
ocekivati. I ta transparentnost irackog rukovodstva, i prilicno efikasan
rad Saveta bezbednosti OUN, koji je jednoglasno usvojio znacajnu
rezoluciju 1441, utemeljili su prakticni rad na razoruzanju Iraka mirnim
sredstvima. Kozzokin veruje, da bi u tako povoljnoj nastajucoj situaciji
pitanje o postojanju u Iraku oruzja za masovno unistavanje moglo biti,
najzad, zatvoreno na zadovoljstvo svetske zajednice, a da se ne
pribegava upotrebi sile. "Medjutim, umesto da se nastavi kretanje u
pravcu mirne pobede, koja je bila na domak ruke, SAD se, vodjene svojim
ciljevima, mimo OUN, odlucile da pribegnu vojnom resenju konflikta, koji
ni pri kakvom ishodu rata nece dovesti do stvarne pobede", - naglasava
direktor Ruskog instituta za strateska istrazivanja. Govoreci o samom
ratu, Kozzokin je izjavio, da je Vasington sa zapocinjanjem vojnih
dejstava, obrusavanjem na Irak cudovisnih raketnih udara od kojih strada
mirno stanovnistvo, upao u svojevrsnu "stupicu" Haningtona - poznatog
americkog politikologa, autora knjige "Rat civilizacija". Antiiracka
vojna kampanja izazvala je neverovatni talas protesta, demontsracija i
mitinga u znak podrske Iraku, eksploziju antiamerikanizma u mnogim
zemljama, narocito muslimanskim, u kojima rat protiv Iraka milioni ljudi
dozivljavaju kao rat protiv islama. To je veoma i veoma opasno i moze
rezultirati sukobom civilizacija, o cemu je, zapravo, i pisao Hanington,
- kazao je Kozzokin. Sto se tice toka borbenih dejstava, tesko da on,
bez obzira na pobedonosne izvestaje koje ipak prozima zabrinjavajuca
nota, zadovoljava anglo-americku komandu, smatra Kozzokin. Po njegovom
misljenju, iracka armija, koja ima zastarelo, mogli bismo kazati,
arhaicno naoruzanje, pruza kudikamo ozbiljniji otpor opremljenim po
poslednjem slovu vojne tehnike saveznickim snagama, nego sto su to one
ocekivale. O tome svedoce zestoki okrsaji u gradovima Um-Kasr, Basra i
En-Nasirija, kao i cinjenica da americke i engleske oklopne tenkovske
divizije napreduju veoma sporo, trpeci gubitke. Gubitke trpi i
saveznicka avijacija. Pre upada u Irak saveznici su se (a oni su u vise
navrata to isticali) nadali u masovnu predaju u zarobljenistvo jedinica
iracke armije koje su, po njihovim proracunima, trebalo da otkazu
poslusnost Sadamu Huseinu. Medjutim, to se nije desilo, niti se desava,
naglasava Kozzokin. Armija je kao i pre verna svom komandantu, ocuvala
je borbenu sposobnost i nanosi osetne kontraudare po saveznickim
snagama. U gradovima se bije bitka za svaku ulicu, za svaku kucu, a u
odbrani zajedno sa regularnim jedinicama ucestvuje i narodni otpor.
Borbeni duh armije i citavog naroda, njihova odlucnost da se suprostavi
agresiji, nesumnjivo se povecava nakon televizijskog obracanja Sadama
Huseina naciji 24. marta, smatra direktor Ruskog instituta za strateska
istrazivanja. Obracanje, u kome je iracki lider naglasio da je protiv
agresora ustala ne samo armija, nego i citav narod, i pozvao u borbu, da
"nanosi udare po neprijatelju kudikamo mocnije i snaznije", pokazuje da
Husein nije slomljen i da je spreman na dalji otpor, na borbu do kraja.
A cinjenica da je predsednik Iraka pozvao arape i muslimane u celom
svetu da ustanu protiv SAD i Velike Britanije, koje su zapocele rat
protiv miroljubivog irackog naroda, govori o zelji Huseina da nadje
mocnu podrsku u islamskom svetu. I sa tim ozbiljnim faktorom saveznici
ce morati da racunaju. Da, snage strana zaista jesu neravnopravne, ali
je ipak vec sada jasno da nema nista od "blickriga" na koji su
anglo-amerikanci racunali, rezimirao je Kozzokin. Predsednik Buss je vec
izjavio, da vojna kampanja moze potrajati mesec dana i da ce americke
poreske obveznike kostati skoro 75 milijardi dolara. Stvarnost,
medjutim, moze uneti sustinske korekcije u te prognoze americkog
predsednika, smatra direktor Ruskog instituta za strateska istrazivanja.
- 0 - Moskva, 25. marta 2003. Valerij ASRIJAN, RIA "Novosti"
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
