Novo "citanje"
istorije u Austriji
Taksa za put u logor
Grupa 160 austrijskih istoricara uradila izvestaj na 14.000 stranica prema kome je Austrija u Drugom svetskom ratu i sama bila "nacisticka zrtva" i, shodno tome, nije obavezna da placa odstetu Jevrejima
Taksa za put u logor
Grupa 160 austrijskih istoricara uradila izvestaj na 14.000 stranica prema kome je Austrija u Drugom svetskom ratu i sama bila "nacisticka zrtva" i, shodno tome, nije obavezna da placa odstetu Jevrejima
Bec - Austrijski Jevreji su u vreme Drugog svetskog rata morali da placaju svojevrsnu taksu za izlazak iz zemlje, a iz Austrije su odlazili samo u kolonama u nacisticke logore, odnosno na stratista, sto znaci da su ih tadasnje vlasti primoravale da placaju vlastiti put u smrt. Takav zakljucak se namece iz izvestaja grupe od 160 austrijskih istoricara, objavljenog ovih dana, koji ima cak 14.000 stranica i na kome je radjeno cetiri i po godine. Izvestaj je uradjen na zahtev vlade u Becu s ciljem da se, kako je objavila stampa, konacno razjasni i istorijski dokaze da je Austrija u vreme Drugog svetskog rata i sama bila zrtva nacisticke cizme i da nema nikakvu obavezu da plati odstetu nacistickim zrtvama, odnosno austrijskim Jevrejima.
Stotine hiljada Jevreja iz Austrije je deportovano u vreme Drugog svetskog rata, oduzimana im je sva imovina, na desetine hiljada ih je zauvek ostalo u logorima, a preziveli su, trazivsi odstetu od austrijskih posleratnih vlasti, nailazli ili na zid cutanja, ili na nevoljnost i nespremnost da im se pomogne. To su konstatovali i danasnji istoricari u svome izvestaju. Medjutim, oni su, uprkos podacima o stradanju austrijskih Jevreja, prakticno samo potvrdili stavove posleratnog Beca da je Austrija od 1938. godine bila pod okupacijom nacisticke Nemacke - Treceg rajha, pa su austrijski Jevreji - zrtve nacistickih a ne austrijskih vlasti.
Danasnji istoricari imaju dokaze da su Jevreji, prilikom deportovanja iz Austrije, placali vlastima svojevrsnu "taksu za izlazak" iz zemlje i to zato sto im je Treci rajh "dozvoljavao" da odu sa njegove teritorije jer su se mesta gde su "odlazili", u stvari nacisticki logori, nalazili izvan granica Nemacke, u okupiranim istocnoevropskim drzavama. Postoje i dokazi da su Jevreji, pred deportaciju iz Austrije, placali i "porez na imovinu", ali istoricari insistiraju da su to naplacivale nacisticke okupacione vlasti u Austriji, protiv volje Austrije. U Becu zato tvrde da Jevreji ili naslednici onih koji su bili deportovani iz Austrije treba da se obrate Nemackoj za odsetu, jer su takse "na imovinu" i na "bezanje iz zemlje" platili Trecem rajhu a ne Austriji.
Prema podacima istoricara, u Austriji je pre dolaska nacista zivelo oko 200 hiljada Jevreja, a kraj rata ih je dozivelo svega oko 1.000, dok postoje podaci o nestanku oko 65.000 austrijskih Jevreja u logorima smrti. Istoricari, u neku ruku, priznaju da su jevrejske kuce i imovina sistematski oduzimani ili pljackani, jer u svome izvestaju navode da je "uknjizeno" 59.000 oduzetih jevrejskih stanova, da je u Austriji bilo 25.440 jevrejskih preduzeca pre 1940. godine, kada je po kratkom postupku likvidirano 18.800. Bilo je i 100 jevrejskih privatnih banaka, od kojih je svega osam preslo u ruke osoba nejevrejskog porekla, a ostale su stavljene "pod kontrolu" Treceg rajha. Istovremeno se svaki trag izgubio za svih 600 jevrejskih asocijacija, koliko je bilo u Austriji pre rata i cija je sva imovina presla u ruke nacista, navode istoricari.
Neki od njih, ipak, primecuju da je u Austriji u vreme Drugog svetskog rata bio nesrazmerno velik broj Austrijanaca na vodecim mestima u nacistickoj masini smrti, dok se na hiljade "obicnih" gradjana obogatilo od pljacki imovine Jevreja. Priznao je to i nekadasnji austrijski kancelar Franc Vranicki koji je ‘90-tih godina javno priznao da je Austrija u vreme Drugog svetskog rata bila - i ratni zlocinac i zrtva. (Tanjug)
