Jedva čekam kraj vanrednog
stanja
Ove
mere smo uveli samo iz jednog razloga - da bi istraga kao svoj mehanizam
imala i pritvor od trideset dana. I to niko ne sme da zloupotrebljava
Sa Zoranom
Živkovićem razgovaramo sat-dva nakon što je lično obelodanio
identifikaciju i hapšenje ubice Zorana Đinđića. To je i razlog za,
relativno, zadovoljstvo novog srpskog premijera. “Što se tiče same
policijske akcije, mogu da budem zadovoljan dosadašnjim radom, posebno
danas kada je definitivno sigurno da imamo osumnjičenog za akt ubistva,
onog koji je držao pušku i pucao iz nje. Nađeno je oružje što će puno
doprineti istrazi”, kaže Zoran Živković. Intervju za NIN prvi je intervju
u svojstvu predsednika Vlade
Srbije.
Vi ste čovek kojem sedam dana pre imenovanja svakako nije bilo ni na kraj
pameti da će se naći na tom mestu, pogotovu pod tako tragičnim
okolnostima.
- Nisam razmišljao o
položaju premijera Srbije iz puno razloga. Jedan od tih razloga bio je što
sam znao da Demokratska stranka i Srbija imaju Zorana Đinđića i da on može
da bude na tom mestu potpuno adekvatno rešenje. Čovek u naponu snage, u
godinama kad se ne razmišlja o povlačenju, a kamoli o smrti.
Tako da nisam razmišljao o ovom
poslu.
Nakon što ste preuzeli u dužnost predsednika vlade, kako ocenjujete
situaciju u kojoj se Srbija nalazi? Naravno, imajući u vidu činjenicu da
je pre trinaest dana bilo ubistvo.
- Postoji više aspekata i to ubistvo jedna je vrlo važna tačka. Puno toga
je isto kao što je i pre bilo. To znači, imamo isti broj budžetskih
korisnika, imamo iste probleme u punjenju budžeta, imamo iste probleme u
balansiranju budžeta, nedovoljno reformisane delove društva, javna
preduzeća, cele oblasti. S druge strane, imamo i dalje jednu dobru
poziciju na putu reformi u svemu onome što je obavljeno za ove dve
godine.
Rat sa organizovanim
kriminalnim grupama - pohapšeno je ili privedeno, mislim, oko četiri
hiljade ljudi do sada. Više od hiljadu njih je zadržano u pritvoru.
Nekoliko stotina je već upućeno do tužilaštva, tako da je s te strane to
jedna akcija koja nije samo policijska, nije samo vezana za ubistvo, nego
je to jedna akcija koja će, kad bude završena konačno - znači bez sumnje
da će biti završena, biće završena sigurno - dovesti Srbiju u red zemalja
sa najmanjom stopom kriminala u Evropi, odnosno najveći broj onih koji se
bave kriminalom biće pred sudovima a kasnije i u zatvoru.
To je jedinstvena istorijska
prilika. Velika je žrtva koja je data za to, to je ubistvo premijera, ali
bi ta akcija bila izvedena, možda ne na ovako dramatičan način, ali
sigurno ovim intenzitetom i da premijer nije
ubijen.
Predstoje nam i sudski
procesi. Znači, nije ništa završeno. Ali, ono dokle smo do sada došli,
može da izazove profesionalno zadovoljstvo kako je ta istraga rađena.
Samo da kažem jedan detalj koji
je neko danas pomenuo. Nisam zbog toga srećan, ali to jeste istina da
nijedan politički atentat nije razjašnjen. Nije nađen ni ubica Kenedija,
ni ubica Ulofa Palmea. Ovo će biti prvi slučaj.
Ni ubica Alda Mora.
- Ni ubica
Alda Mora. Ovo će biti prvi slučaj. Ni porodica Zorana Đinđića ni njegovi
prijatelji ni Demokratska stranka ni svi ljudi, zdravi ljudi u ovoj državi
ne mogu zbog toga da budu srećni, ali to ipak nešto
znači.
Mnogo toga što policija radi ovih dana zasnovano je na onome što je
policija znala već mesecima, možda i godinama. Da li se može reći da je
oklevanje s početkom te akcije bilo fatalno barem za premijera Đinđića i
da li je bio potreban jedan tako tragičan događaj da bi se uvelo vanredno
stanje kao jedna važna i korisna mera, kao jedan instrument bez koga ove
mere koje preduzima sadašnja vlast ne bi ni bile
moguće?
- Ne, sigurno da to nije
bio uslov. Maltene tog dana, sutradan je trebalo da počne hapšenje onih
ljudi koji su objavljeni kao glavni osumnjičeni posle ubistva Đinđića za
mnoga ranija ubistva i za to
ubistvo.
Jedan deo podataka znao
se godinama. To su organizovane kriminalne grupe koje postoje u Srbiji i
izdata je ona “bela knjiga” sa 155 organizovanih grupa. Ono što se tiče
rada zemunskog klana u ovoj oblasti - droge i ubistava, konačno, pouzdano
saznanje je došlo nekoliko dana pre samog ubistva premijera. Zaštićeni
svedok je nekoliko dana pre toga dao iskaz specijalnom tužiocu na način
koji može sutra da bude korišćen na sudu. Ne da to bude onaj policijski
dokaz koji može da se negira pred sudom ili da to budu abrovi i razne
priče, nego smo prvi put došli do dokumenta, do iskaza koji može sutra da
bude na sudu relevantan.
Tako da
to nije nešto što se znalo mesecima ili godinama pa se čekalo, pa je povod
ubistvo premijera. Obrnuto, to da se došlo do takvog iskaza je povod za
ubistvo premijera. Nije akcija hapšenja posledica toga što je Zoran Đinđić
ubijen, nego naprotiv; mislim da je on i ubijen iz tog razloga, odnosno ne
samo iz tog ali pre svega iz tog razloga što se znalo da akcija počinje i
da za to postoje dokazi koji su relevantni na
sudu.
Imali smo probleme sa
usvajanjem Zakona o borbi protiv organizovanog kriminala koji je usvojen u
Srbiji avgusta prošle godine, u saveznom parlamentu tek krajem godine.
Posle toga je prošlo dva meseca da se stvore uslovi za rad specijalnog
tužilaštva i da se izabere specijalni tužilac. I kad to gledate, znači,
12. mart je dvanaesti dan od stvaranja svih institucionalnih uslova da se
sa svim tim počne.
Problem je i sa
Zakonom o krivičnom postupku koji uslove pritvora ima kao u najbolje
organizovanoj policiji, odnosno državi gde je policija najbolje
organizovana, gde je sudstvo definitivno nezavisno i gde je stopa
kriminala niska. A vanredno stanje uvedeno je iz samo jednog razloga - da
istraga kao svoj mehanizam ima i pritvor od trideset dana da bi u tom
pritvoru policija na način na koji ona može da radi, došla do relevantnih
dokaza.
Nemojte da komentarišemo vanredno stanje. Mogu da nas kazne.
- Ne, ja mogu da komentarišem.
Mene ne mogu da
kazne.
Šalim se.
- Već je nešto urađeno u
toj oblasti a još ćemo raditi da se stvore uslovi u zakonu da, bez obzira
na to da li postoji vanredno stanje ili ne, koje će biti ukinuto što je
najbrže moguće, da za krivična dela terorizma, krivična dela organizovanog
kriminala i krivična dela ratnih zločina policijski pritvor bude šezdeset
dana. I to nije nikakva drakonska mera. To postoji u zakonima
najdemokratskijih država u
svetu.
U kontekstu istrage govori se o mogućoj povezanosti nekih političkih
partija sa organizovanim kriminalom. Da li postoji mogućnost da ishod bude
da neke političke partije budu
zabranjene?
- Istraga ide svojim
tokom. Neću da je
komentarišem.
To se tiče ne samo istrage nego je to možda i pitanje političke
odluke.
- Ako istraga pokaže da je
bilo koja politička stranka preko svojih lidera, preko važnih ljudi u toj
stranci, organizovano kroz strukturu bila u vezi sa organizovanim
kriminalom, onda je posao državnog tužioca da pokrene postupak pred
Ustavnim sudom. Političari mogu da imaju svoje opservacije da li to treba
činiti ili ne, ali ne treba da na bilo koji način vrše presuđivanje pre
onoga, odnosno u ime onoga koji to po Ustavu i zakonu ima pravo, a to je
Ustavni sud.
Osim ljudi iz podzemlja koji su ovih dana pohapšeni, zadržani i tako
dalje, da li postoji veliki broj ljudi iz izvršne vlasti ili iz policije
koji su radili za mafiju? Da li je za vas to iznenađenje što su pipci iz
podzemlja doprli tako daleko u strukture
vlasti?
- Nije. Mislim da smo to
kao političari i govorili da sigurno ni sudstvo većim delom a ni policija
jednim delom nije očišćena od onih koji sarađuju sa kriminalom. Nema
primera organizovanog kriminala bilo gde u svetu gde on nema svoje pipke i
u policiji i u tužilaštvima i u sudovima i u medijima.
Produžetak ovog pitanja - u kojoj meri je za vas iznenađenje da je
atentator, neposredni izvršilac atentata na Zorana Đinđića, bio čovek iz
“crvenih beretki”?
- Tehnički
gledano, nije veliko iznenađenje, zato što su inače izvršioci atentata
ljudi koji su specijalci, snajperisti. To se ne uči ni dopisnom školom ni
preko Interneta, nego životom i radom u jedinicama koje imaju tu obuku.
Znači, da li je to vojska, policija ili specijalne jedinice ili je to
Legija stranaca - obično su iz tog korpusa. Definitivno jeste iznenađenje
da je to visoki funkcioner te jedinice, odnosno pomoćnik komandanta.
Nisam gledao nijedan papir iz
istrage. Rekli su mi da je negde blizu tri tone tog papira koji sadrži
iskaze onih koji su vezani za ubistvo Zorana Đinđića, bez ovih drugih
grupa organizovanog kriminala. A iz onoga što mi prepričavaju, daju mi
onako najinteresantnije stvari - do pre petnaest dana meni su
kriminalistički filmovi bili smešni zato što sam mislio da su preterani,
da je to sve nerealno, da je to nemoguće. Za ono što sam čuo do sada, ti
filmovi koje sam gledao su Diznilend u odnosu na ono šta se sve radilo u
tim grupama, šta su sve radili ti ljudi koji su i sada umešani u ubistvo
premijera Đinđića. Ali, neka to ostane jedan materijal za tužilaštvo i za
sud. Nadam se da to neće biti inspiracija filmskim i dramskim stvaraocima
da od toga prave drame, filmove i serije, jer će to biti najmorbidnije
stvari koje je iko video na kugli
zemaljskoj.
Da li je i dalje važeći stav da izbora neće biti dok ne dođe redovno vreme
za nove izbore ili dok vlada ne izgubi podršku u
parlamentu?
- To će važiti kao
stav i to važi kao stav u bilo kojoj vladi na svetu. Imate treću
varijantu, a to je da građani, koji imaju jasne razloge, otvorene razloge
organizovanim procesom smene vlast koja neće da se povuče, kao što smo mi
to uradili 5. oktobra.
Ova vlada
je izabrana pre sedam-osam dana, većinom glasova: 128 od 250. U nekim
parlamentima vlada ima samo jednog poslanika više. Negde je to dva-tri
poslanika. Prema tome, to nije tesna većina, nego je to
većina.
Izbor nove vlade je
potvrda da ova politika koju je vodila vlada Zorana Đinđića ima svoju
podršku u parlamentu i da nova vlada može da računa na tu podršku do kraja
mandata. Ako se tu nešto promeni, onda postoje dve varijante. Jedna je da
ova vlada bude oborena, da se izabere nova koja će raditi u istom mandatu
aktuelnog parlamenta, ili ako taj parlament ne može da izabere novu vladu
a smeni ovu, onda da budu raspisani izbori. To su jedine varijante.
Ni za jednu državu koja je na
polovini prve etape tranzicije izbori nisu srećno rešenje, osim ako ta
tranzicija i te reforme stoje ili idu u negativnom smeru, što definitivno
ovde nije slučaj.
Strašno je,
žalosno je što se to kod nas tako meri da čovek mora svojom žrtvom, svojom
smrću da pokaže pravovernost i doslednost svojih stavova, ali, nažalost,
to je realnost u kojoj živimo.
Postoji jedno pitanje koje se tiče vanrednog stanja. Naime, postoji
glasina ili možda nije samo glasina, da se utakmice “Partizana”
proglašavaju utakmicama visokog rizika i ne smeju zbog toga da se igraju
pred publikom jer navijači “Partizana” pripremaju nekakvo skandiranje koje
je u ovom trenutku vrlo neugodno i tiče se pokojnog premijera.
- Ne, nisam čuo ništa o tome i ne
znam da su posebno utakmice “Partizana” u nekom posebnom
statusu.
Već nekoliko utakmica je proglašeno za utakmice visokog rizika.
- Ne, apsolutno. Jedini problem u
vezi sa sportskim događajima je da one utakmice koje se inače proglašavaju
utakmicama visokog rizika, znači ne samo danas, uvek su se takvima
proglašavali susreti tih timova, zahtevaju pojačano angažovanje
policijskih snaga. U ovom trenutku kada su svi policajci angažovani u
istrazi bilo o ubistvu predsednika Đinđića, bilo u istragama koje su
vezane za druge kriminalne grupe, teško je odvojiti 1 500 policajaca da
obezbedite fudbalsku utakmicu, recimo, Srbija i Crna Gora - Vels ili bilo
koju domaću fudbalsku utakmicu kad su veliki rivali u
pitanju.
O tome smo pričali neki
dan i rekli smo - ako su organizatori spremni da obezbede te sportske
događaje svojim obezbeđenjem koje će platiti, mogu da se igraju sve
utakmice, ali da preuzmu i odgovornost za sav tok utakmice, a to znači da
ne dođe do problema, da ne dođe do incidenata koji će da dovedu do prekida
utakmice i povreda, bilo igrača bilo gledalaca.
A to, ko će šta da viče, to je
ovde odavno otvorena scena i ja nisam čuo nikakve najave toga o čemu vi
govorite, niti se bojim tako nečeg. Veliki broj ljudi je svestan onoga što
je za Srbiju učinio dr Zoran Đinđić i ti ljudi cene njegov snažan doprinos
onome što je dobro u Srbiji, ali i sigurno je, kao i svaki političar,
stvorio jednu grupu ljudi, po mojoj proceni manju, koja je protiv onoga
što je on radio. Na koji će način oni pokazivati svoje zadovoljstvo ili
nezadovoljstvo, to zavisi od njih i širok je prostor koji zakon dozvoljava
da se to
pokazuje.
Šta vam je zasmetalo u govoru mitropolita Amfilohija zbog čega je vlada
morala da interveniše?
- Pa, pre
svega intonacija celog tog obraćanja. Iskorišćeno je kao jedan politički
govor. U Hramu Svetog Save koji je počeo da se gradi odavno, ali ti su
radovi intenzivirani upravo direktnim učešćem pokojnog Zorana Đinđića,
ispred odra na kome leži čovek koji je i sada, a ja sam siguran da će to
istorija da pokaže, najveći politički um u poslednjih sto godina u ovoj
državi, nije pristojno držati političke pridike i političke govore,
posebno nije pristojno od ljudi kojima politika nije
posao.
Prema tome, to je razlog
zbog čega su porodica i vlada morale da
reaguju.
Da li strahujete da bi u slučaju ako bi se produžilo vanredno stanje, to
moglo da se tumači kao zloupotreba od strane izvršne
vlasti.
- Već sam rekao da je
vanredno stanje uvedeno upravo da bi se dali dodatni mehanizmi istražnim
organima da istragu vode efikasno. Vanredno stanje je uvedeno
kriminalcima, a ne građanima. Nije uvedeno ni fudbalskim navijačima, ni
sportskim klubovima ni medijima.
Apsolutno ne mogu da budem srećan zbog toga što smo uveli vanredno stanje,
ali ono je definitivno bilo neophodno. Apsolutno to nije zaklon ili način
da se izvrši obračun sa medijima koji nisu po volji ovome ili onome.
Naprotiv, jedva čekam dan kada će biti ukinuto vanredno stanje. I meni je
dosadno da čitam sedam-osam dnevnih listova i nekoliko periodničnih
listova, da slušam radio-stanice i gledam televizije koje manje-više
ponavljaju iste rečenice. Ali to je vanredno stanje. To imate, nažalost, i
u državama koje sada ratuju, imate u svim situacijama koje liče na
ovu.
Niko nema pravo da
zloupotrebljava uvođenje vanrednog stanja i mere koje se tiču medija. Niko
nema mandat, ni moj lični niti mandat Vlade Srbije da zove bilo kog
urednika ili novinara i da mu kaže: Moraš to, ne smeš to.
SRBOLJUB BOGDANOVIĆ |
