Na čeku ceo staž
Doprinose će morati da plaćaju svi - i honorarci i oni koji rade po ugovoru o delu...
BEOGRAD - Skupština Srbije će se u utorak izjasniti o novom zakonu o invalidskom i penzijskom osiguranju, koji će posle izglasavanja u parlamentu, odmah biti primenjen, odnosno, čim tekst zakona bude objavljen u Službenom listu, a to znači, već početkom aprila.
Mnogobrojne novine koje uvodi taj obimni sistemski zakon, uticaće na kvalitet života miliona ljudi, kako budućih penzionera, tako i sadašnjih. Ovih drugih, u slučaju da se, recimo, ponovo zaposle, pa im se penzije kasnije obračunaju po novom zakonu, ili iz nekih razloga zatraže reviziju svojih sadašnjih rešenja, i u još nekim okolnostima.
Najveća novina novog sistema je u tome što će se penzije ubuduće obračunavati prema celokupnom radnom veku, a ne prema najpovoljnijih 10 godina, kako je to bilo do sada. Doprinose za penzije moraće da plaćaju svi koji imaju prihode, bilo da su stalno zaposleni, ili da rade honorarno, po ugovoru o delu, preko omladinskih zadruga.
 | ||||
 |
|
Za lažne podatke do 400.000 Zakonodavac je predvideo kazne u slučaju davanja lažnih podataka za matičnu evidenciju i one se kreću i do 400.000 dinara. Jedna od najvećih kazni je predviđana za poslodavca koji na vreme i u celini ne prijavi ili ne plati doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje radnika. |
|
|
 |
| |||
|
| |||
| ||||
Zakon je otvorio mogućnost i da se plaća više od "razrezanog", kao dopunski doprinos, ukoliko neko želi da mu penzija kasnije bude veća. Kako je ovih dana rečeno u Skupštini, taj deo dobrovoljnog osiguranja će, inače, biti posebno i detaljno propisan drugim zakonima.
Uslovi za odlazak u punu penziju ostaju isti, kako za godine staža, 35 i 40, tako i starosti, 58 i 63 godine, za žene i muškarce. Starosna penzija se može "zaraditi" i s 20 godina penzijskog staža u koji ulaze i beneficirani staž ili staž za treće dete, ali pod starosnim uslovom od 58, odnosno 60 godina života.
Ista penzija se može steći i s 15 godina staža osiguranja, što će reći vremena tokom kog su bili redovno uplaćivani doprinosi, ali pod uslovom da je osoba stara 60, odnosno 65 godina (žena ili muškarac). Oni kojima se priznaje benificirani radni staž, 18 meseci umesto godine, imaju pravo na starosnu penziju i kada navrše 50 godina života, ali samo ukoliko to pravo stiču do kraja 2007. godine.
U seoskom domaćinstvu će morati da bude osiguran bar jedan član kako bi, ne samo on, nego kasnije i njegova porodica mogla da stekne porodičnu penziju. Zbog neredovnih i niskih isplata, mnogi poljoprivrednici su prestali da plaćaju doprinose još pre nekoliko godina. Pošto se sada uvodi obaveza za jednog člana, zakonodavac je odlučio da za njih napravi jedan izuzetak: Oni mogu da doplate zaostale rate, najduže za sedam godina unazad, prema najnižoj važećoj osnovici, i to važi za period do decembra 2002. Oni mogu i odustati od plaćanja duga i nastaviti sa uplatama doprinosa, ali im se propušteno vreme, naravno, ne računa u staž osiguranja.
Druga novina je način na koji će se izračunavati penzija i ta formula se dobija množenjem opštih bodova i ličnog koeficijenta za svaku godinu staža, a uključuje visinu zarade pojedinca u svakoj godini posebno, i zarade svih ostalih zaposlenih u toj godini. Za vrednost boda se neće računati samo 1993. godina zbog hiperinflacije, pošto bi ona davala "nenormalan" rezultat. Vrednost opšteg boda se uvodi da bi stari i novi penzioneri imali u proseku isti iznos penzija i on će se određivati kvartalno, za sve će biti isti, a usklađivaće se kao i penzije.
Ženama će za manji staž penzija biti ista kao i muškarcima, koji moraju da rade pet godina duže. To znači da će im se iznos "popraviti" za oko 15 odsto. Obrazlažući ovakav stav, predlagač smatra da se time izbegava nepravda, pošto žene ionako manje zarađuju od muškaraca, u proseku oko 20 odsto, pošto rade manje plaćene poslove.
Naknade za one koji rade skraćeno zbog invaliditeta ostaju na nivou koji važi na dan stupanja na snagu novog zakona o penzijama, ali najviše mogu iznositi do 50 odsto prosečne zarade u Republici. Najviši iznos penzije ne može premašiti lični koeficijent od četiri, a koliko je to, za sada se ne pominje.
Porodične penzije su za jednog člana, u visini 70 odsto od iznosa koji bi primao pokojni penzioner, za dva člana 80 odsto, za tri 90 odsto, a za četvoročlanu porodicu 100 odsto njegove starosne ili invalidske penzije.
Pogrebni troškovi mogu biti u visini 1,5 prosečne mesečne penzije ( u Fondu) u prethodnom kvartalu.
Penzije će se, kao i do sada, finansirati iz tekućih prihoda, pošto se taj sistem smatra nešto pouzdanijim od drugih koji se primenjuju u svetu, kao što su recimo, kapitalizovani fondovi ili kombinacije ta dva sistema.
