Lični stav
Sudska ujdurma
Piše: Kosta Čavoški
Dana 5. juna 2003. Ustavni sud Srbije je jednoglasnom odlukom suspendovao dalju primenu pojedinih odredaba tzv. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, kojima je uveden policijski pritvor od 60 dana. Manje upućeni odmah su ovu presudu pozdravili kao veliku pobedu načela ustavnosti, dok su samo malobrojni znalci razabrali da ovom ujdurmom Ustavni sud, pod predsedništvom Slobodna Vučetića, praktično spasava vladajuće Dosmanlije.
Kao predsednik ovog Suda, Slobodan Vučetić je namerno smetnuo s uma da policijski pritvor nije uveden ovim Zakonom nego naredbom Nataše Mićić, a da je ovim Zakonom samo produžen od 30 do 60 dana. Stoga ako je policijski pritvor neustavan u zakonskoj odredbi, on je tim pre neustavan u podzakonskom aktu, tj. u Mićićkinoj naredbi. I što je još važnije, dok Ustavni sud nije vlastan da odmah ukine neustavnu zakonsku odredbu, nego može samo da je privremeno suspenduje i time pruži priliku Narodnoj skupštini da je sama ukine ili izmeni kako bi izbegla konačnu sudsku odluku, neustavni podzakonski akt se mora odmah ukinuti.
I da su Slobodan Vučetić i njegove sudije imale imalo profesionalne savesti, oni bi već 14. a najkasnije 15. marta 2003. proglasili neustavnom Mićićkinu naredbu o uvođenju vanrednog stanja, a naročito njene odredbe o policijskom pritvoru, čime bi preko 3.000 ljudi bilo zaštićeno od samovoljnog hapšenja i zlostavljanja u policijskom pritvoru bez odluke nadležnog suda.
Odmah će se naravno postaviti pitanje zbog čega Vučetić i njegove sudije to nisu blagovremeno učinili. Najpre zbog toga što bi u tom slučaju bili prinuđeni da proglase neustavnom ne samo pomenutu Mićićkinu naredbu, nego i Miloševićev Zakon o merama za slučaj vanrednog stanja od 28. marta 1991. godine na osnovu kojeg je ona navodno doneta. A u oblikovanju tog Zakona, baš kao i u donošenju Ustava od 28. septembra 1990, učestvovao je i sam Vučetić, pa mu je očigledno bilo neugodno da proglasi neustavnim vlastito zakonsko čedo.
Uz to je Vučetić, protivno svim starodrevnim pravilima sudske nepristrasnosti, javno prejudicirao svoj stav ustavnog sudije prema vanrednom stanju, tako što je odmah po njegovom proglašenju izjavio da je njegovo uvođenje bilo ustavno, pa više nije mogao, kad je već došlo do ustavnog spora, da sam sebi skače u usta.
Znatiželjnu javnost će, međutim, više zanimati praktične posledice ovog sudskog proglašenja neustavnim policijskog pritvora, koji je učestao primenjivan tokom vanrednog stanja. To najpre znači da je preko 3.000 ljudi protivustavno zadržano u zatvoru bez odluke nadležnog suda, a da su Nataša Mićić, Duško Mihajlović i ostali pripadnici zločinačke družine počinili preko 3.000 teških krivičnih dela lišavanja slobode, za koja se može izreći preko 10.000 godina strogog zatvora.
I dok osetljiviji pojedinci uveliko liju krokodilske suze nad hudom sudbinom ovih svojih miljenika, ovi su se već postarali da do toga ne dođe: sproveli su čistku najpre u sudstvu, a potom i u tužilaštvu gde su izbacili na ulicu blizu 120 tužilaca, čime su svim pripadnicima pravosuđa uterali strah u kosti i od njih napravili svoje poslušno oružje. Tako će sve do prevrata, koji željno očekujemo, pomenuti zločinci ostati nekažnjeni.
