|
Ćirilica na marginiNovi Sad, 8. juna – Nema naroda u svetu čija vlast i predstavnici tog istog naroda toliko malo brinu o svom pismu. Tako je dr Srbislav Bukumirović, govoreći o preporukama UNESKO-a i to onoj koja se odnosi na mnogojezičnost i jezičku raznovrsnost u okviru svetskih informacionih mreža i opštem pristupu informacijama u kiberprostoru, rekao da je pojava pokreta za zaštitu ćirilice u našoj zemlji i njihova aktivnost u potpunom skladu sa ovim progresivnim težnjama u svetu. – Naši protivnici koji nas optužuju za nacionalizam moraju da shvate činjenicu da je srpska ćirilica prekrasan cvet u bogatoj bašti svetske i evropske civilizacije, koja svojom svojstvenošću, jednostavnošću i lepotom doprinosi raznovrsnosti i bogatstvu svetske kulture – rekao je Bukumirović. Mirko Radojičić je poručio da svi korisnici i akteri srpskog jezika, političari i zakonodavci treba da shvate da pitanje pisma, ćirilice u srpskom jeziku nije nacionalističko nego nacionalno pitanje kao što je to pitanje granica, teritorije, monete, istorijskog i kulturnog nasleđa, vladavine prava, građanskih sloboda, višestranačja, slobodnih izbora, demokratskih institucija. Govoreći o stanju u praksi u pogledu službene upotrebe ćiriličnog pisma mr Mirko Gašović je naglasio da srpski jezik i ćirilica, uvek i u svakom postupku moraju biti u službenoj upotrebi, jer predstavljaju izraz suvereniteta i karaktera Srbije kao države, zbog čega ih službena upotreba jezika i pisma nacionalnih manjina ne smeju isključiti iz službene upotrebe. Miroslav M. Kostić je priznao da ne govoriti srpski i ne pisati
ćirilicom u Srbiji, to ne samo da je nemoralno već predstavlja i izdaju.
Radomir Milanović je konstatovao da je teška podvala da se sa ćirilicom ne
može u Evropu. Naše pismo je savršenije i od latinice i od mnogih drugih
pisama, dodao je on. Dragoljub Zbiljić je rekao da je potpuno očigledno da
su Srbi danas izdeljeni po svim šavovima pa su izgleda morali da se izdele
i u korišćenju pisma, za razliku od svih drugih naroda oko sebe u Evropi.
Ni jedan narod na svetu danas ne trpi i ne dopušta da mu se toliko guši i
potiskuje njegovo pismo kako se to događa među Srbima, zaključio je
Zbiljić. Posle izbora – latinica Prema svim istraživanjima, kao i prema onome što svakodnevno svačije oči mogu da provere, sve je očiglednije da je srpska ćirilica u opštoj javnoj upotrebi svedena samo na izuzetke. Ogromna većina srpskih stranaka, očigledno, dobro zna koje je srpsko pismo pa se Srbima za glasove obraća na ćirilici. A kada izbore dobiju, mnoge stranke na ispravljanje nepravde, prema ćirilici, zaboravljaju, rekao je Dragoljub Zbiljić. Miroslav Karadžić |
