OGLEDALO NEDELJE
11. juni 2003. godine
U okviru maratonskog usaglašavanja o
svim mogućim pitanjima iz domena bilateralnih odnosa Srbije i Crne Gore, kako bi
se to reklo diplomatskim rečnikom kada bi u pitanju bile dve suverene države,
raspravljano je i o diplomatskoj mreži ove egzotične državne tvorevine pod
neobičnim nazivom Državna zajednica Srbija i Crna Gora.
Uprkos
naglašene transparentnosti političkih procesa i dogovaranja novih vlasti u oba
entiteta - termin treba uslovno uzeti jer nije jasno da li su ove tvorevine
države ili republike - malo je o tim razgovorima doprlo do javnosti. Ono o čemu
se , za sada , najviše govori je da će na zahtev Crne Gore, MIP SCG povući sve
ambasadore iz inostranstva koji su tamo otišli kao kadrovi SNP CG, bivšeg
koalicionog partnera DOS-a.
Na njihova mesta bi, naravno, poslali proverene
kadrove DPS, sadašnjeg koalicionog partnera DOS-a (ako se tu o koaliciji uopšte
može govoriti).
DOS, sa svoje strane, diskretno pušta informacije u slobodnu
štampu da bi iz inostranstva mogli biti vraćeni i šefovi diplomatskih misija
koji su kadrovi DSS, zabludelog DOS-ovog bivšeg saveznika (Vladeta Janković -
London), ili simpatizeri ove partije (Diklić - Pariz, Glišić -
Kambera).
Ukoliko se ove najave potvrde to bi bio još jedan značajan doprinos
deprofesionalizaciji još jedne državne službe, diplomatske, kojoj su ovakvi
udarci zadavani više puta u proteklim godinama.
Pri tome se uopšte ne
raspravlja o veoma ozvbiljnim pitanjima koja bi bila neminovna posledica ovakvih
poteza.
Neozbiljna država
Pre svega, prevremeno povlačenje
bilo kog diplomate iz inostranstva ostavja utisak krajnje neozbiljne države, što
znači neozbiljnog partnera za bilo kakvu saradnju - političku, ekonomsku ili
drugu. A kada se to radi sa prvim čovekom ambasade onda to ima i značajnu
političku težinu i može se tumačiti na razne načine, Na primer, da je to znak
promene politike u odnosu na zemlju domaćina, ili da je to znak nestabilnosti
prilika u zemlji koja ambasadora vraća, ili pak da je to vrsta političkog
protesta zbog nezadovoljhstva nečim u odnosima izmedju dve zemlje.
Kada je u
pitanju profesionalni ugao, onda je tu stvar jednako loša. Taman čovek dodje,
stekne poznanstva, počne da gradi korisne kontakte, stekne autoritet u domaćoj
administraciji i javnosti, država ga vrati. Dok dodje novi ambasador prodje
sigurno par meseci, a često se desi i više od šest meseci, u kom periodu je
misija bez glavnog čoveka, čime je njen rang, a time i uticaj i domet, svakako
znatno smanjen, Novi ambasador, svakako, mora počinjati opet sve
ispočetka.
Zatim, niko ne spominje ni materijalne troškove koje to izaziva.
Slanje u inostranstvo jednog diplomate, ili njegovo vraćanje, pa slanje drugog,
vuče sa sobom znatne troškove. Tu se ne radi samo o plaćanju avio karata, iako
to nije mala suma, jer diplomate putuju sa celom porodicom, već i o delu
troškova transporta ličnih stvari za radnika i njegovu porodicu, kao i o
kirijama za stanovanje i sličnom.
Na kraju, niko ne razmišlja ni o privatnim
problemima koje ovakvi potezi izazivaju u porodicama vraćenih radnika ili
diplomata. Naime, redovne smene u diplomatskim misijama su u leto ili jesen, pre
svega zbog uklapanja u premeštaje školske dece. Vraćanje pre vremena po pravilu
unosi velike probleme u porodice vraćenih diplomata.
Ako želimo da imamo u
službi kvalitetne ljude moramo voditi računa i o njihovim problemima i
interesima.
Ovde je značajno istaći da bi diplomatija morala biti ozbiljna
profesionalna služba, nezavisna od dnevno - političkih prilika, partijskih
vratolomija i ličnih simpatija ili animoziteta, pri čemu bi kriterijumi za
primanje u radni odnos i slanje u inostranstvo morali biti krajnje profesionalni
i vrlo rigorozni. Diplomate bi morale biti odane državi koju predstavljau, a ne
partiji ili republici.
Pored toga, posao diplomate nije, kako mnogi
zamišljaju, kokteli, premijere, leptir mašne i džet -set, već veoma složen i
delikatan posao. U njemu se prepliću znanje, analitika, pismenost, sposobnost za
kontakte, odmerenost i takt sa značajnim poznavanjem politike, ekonomije,
vojske, bezbednosno - obaveštajnih poslova, konzularnih poslova, kulture,
protokola, pri čemu diplomata mora imati i sposobnost i ovlašćenje da samostalno
razmišlja, preduzima inicijative i aktivnosti, daje ocene i predloge i preuzima
na sebe istupanje u javnosti, i mnoge druge složene poslove koji , samo na prvi
pogled, izgledaju jednostavno. Naravno, diplomata nikada ne istupa u svoje ime
već u ime države koju predstavlja i dužan je da u svakoj pirlici brani njene
stavove, bez obzira da li se sa njima uvek slaže. Zbog svega toga mnogi s pravom
ovu službu smatraju elitnom
Znanje i iskustvo - neprikosnoveni.
Sama činjenica da
je neko afirmisani intelektualac, ma šta to značilo, ne garantuje da će on
uspešno obavljati diplomatske poslove. Pri tome se takva kadrovska rešenja često
pravdaju primerima Andrića i Crnjanskog, pri čemu se gubi iz vida da u oni bili
profesionalne diplomate jednako koliko i književnici, ali i da je ono vreme bilo
drugačije od današnjeg po mnogo čemu.
Za uspešno obavljanje svih ovih poslova
neophodno je svakako znanje ali, pre svega , iskustvo i neprekidno usavršavanje.
Lični profil diplomate mora biti perfektan. On mora biti pošten, stručan,
odgovoran, lojalan, poverljiv, snalažljiv, preduzimljiv i sl. O znanju jezika ne
treba ni govoriti, ne o onom uličnom, već književnom, stručnom.
U svetlu
ovih činjenica slati na te poslove ljude koji ne odgovaraju tim kriterijumima,
pri tome neobučene i nepripremljene je samoubistvo službe i profesije.
Cilj
ovog teksta nije, dakle, da se brani profesionalnost i kvalitet kadrova SNP ili
DSS koji treba da budu vraćeni jer su i oni po partijskom kriterijumu poslati,
mada i medju njima ima poneki redak profesionalac, kao na primer bivši zamenik
ministra Zoran Novakovi}ć već da ukaže na ovu krajnje negativnu praksu koja
nanosi ozbljne štete ovoj, svugde u svetu značajnoj, profesiji, a time i celoj
državi i njenim interesima.
Nakon dolaska DOS-a na vlast vraćen je veliki
broj diplomata iz inostranstva, medju njima i brojni profesionalci. Mnnogi od
njih su dobili otkaze. U kratkom periodu su na nijihova mesta poslati novi
partijski kadrovi, ovoga puta DOS-a, od kojih su neki i ekspresno vraćeni, kao
bivši ambasador SRJ u Vašingtonu St. Protić. Sada će se na mesta kadrova SNP i
DSS poslati novi partijski kadrovi DPS i DOS-a.
Na Zapadu kome toliko
neodmereno težimo to se nikada ne bi moglo desiti. Tamo je diplomatija " civil
service ", stručna služba od ugleda, i najveći broj kadrova je iz profesionalnih
struktura. Promene partija na vlasti ne utiču na njihov status.
Kod nas, na
žalost, partijska država reprodukuje partijske organe, pa i diplomatiju, na
štetu ove značajne profesije i državnih interesa. Ima li tome kraja i da li će
se u ovoj zemlji ikada ponovo na dnevni red vratiti profesionalizm, stručnost i
integritet profesije i kadrova.
