Odskora se dosta raspravlja o siromaštvu u Srbiji i
o borbi protiv njega. Tema, nažalost, nije otvorena brigom domaćih
političkih činilaca već je nametnuta od nekih međunarodnih organizacija, a
najviše Svetske banke, gde je taj problem opet deo nametnutog doktrinarnog
paketa koji treba da donekle koriguje njen dominantno neoliberalni
(tržište rešava sve) koncept.
Problem je što se u Srbiji ne zna koliki je stepen siromaštva, ili
bolje rečeno, postoji neslaganje o tome koji se procenat stanovništva
nalazi ispod linije siromaštva. Problematični su, takođe, kriterijumi i
instrumenti za utvrđivanje stepena siromaštva, kao i zvanični statistički
podaci bazirani na potrošačkim korpama i zabeleženim prosečnim prihodima.
S jedne strane, jasno je da je nepouzdan osnov za analize siromaštva
tzv. klasična potrošačka korpa (koja se koristila ranije), kao i ona
smanjena koja je, faktički, bila tako postavljena da podržava prosečna
primanja u Srbiji.
S druge strane, mora se reći, ni prihodi građana Srbije nisu bili
objektivno snimani od strane naše statistike, jer je jedan deo prihoda
onih koji rade u sivoj (neregistrovanoj i bez plaćanja poreza, ali ne i
nezakonito) i crnoj (neregistrovano, bez plaćanja poreza i nezakonito)
ekonomiji, nije bio beležen – tako da su prihodi građana bili nešto
potcenjeni.
Istraživanje na uzorku od 6.500 domaćinstava (ili oko 20.000 građana),
koje je krajem prošle godine obavila jedna domaća agencija po
kriterijumima Svetske banke i za njene potrebe, dalo je prilično netačnu
sliku našeg siromaštva jer je, izgleda, kao granica siromaštva uzet ukupni
prihod domaćinstva od 4.489 dinara (tada je to bilo oko 73 evra), tj.
prosečna plata u vreme formiranja ovog istraživanja, iako je i tada za
ishranu četvoročlane porodice bilo potrebno 7.605 dinara (123 evra).
Nažalost, uvereni smo da stvari stoje mnogo gore i da tu ne može pomoći
nikakva statistička ili metodološka manipulacija. Smatramo da se rezultati
ovog istraživanja, koriste i da se Vladi Srbije postavljaju daleko teži
uslovi za dobijanje ekonomske pomoći i kredita od Svetske banke, MMF i
međunarodnih finansijskih institucija.
Centar za proučavanje alternativa je na uzorku od 1.500 ispitanika do
sada (leto 2000. i jesen 2002) uradio dva obimna istraživanja načina
preživljavanja građana Srbije iz kojih se može dobiti dosta objektivan
uvid u stepen siromaštva u Srbiji. Ali, i ovde, postoji određeno skriveno
potcenjivanje ukupnih prihoda domaćinstva zbog tendencije ispitanika da,
bar delimično, prikrivaju svoje privredne ekonomske aktivnosti u sivom i
još više, crnom domenu ekonomije.
Kada se, posle analize naših podataka, procene prihodi iz sive i, u
znatno manjoj meri, crne ekonomije, vidi se da se ovaj, nevidljivi prihod,
ne može proceniti kao veći od 5 do 10 posto od ukupnog prihoda
stanovništva Srbije.
Prema istraživanju CPA/CPS iz septembra 2002. u Srbiji je bilo 14 odsto
građana, koje smo opisali kao očajno siromašne (tu su, valjda, onih 10,6
odsto koji su ispod granice siromaštva po istraživanju finansiranom od
Svetske banke) jer se u tim domaćinstvima pojavljuje glad pa se iz ovog
sloja sirotinje regrutuje i najveći broj abonenata kuhinja za sirotinju.
Nedavnim prekidom rada ovih sirotinjskih kuhinja pojava gladi u ovom
najsiromašnijem sloju građana Srbije biće još češća a njihovo siromaštvo
još očajnije. Ovo je više nego neprihvatljivo čak i za ovako nerazvijenu
državu kakva je Srbija, jer ona ima dobre poljoprivredne uslove za
proizvodnju hrane.
Na srpskoj je vladi da nađe načina da spoji gladne sa viškovima hrane
koji se ovde sigurno mogu proizvesti čak i u godini lošije žetve.
Sledeća kategorija koju prikazuje naše istraživanje su nešto manje
siromašni građani Srbije, koji čine 49 odsto stanovništva. Ova kategorija
siromašnih uglavnom ne gladuje, ali ima problema da zadovolji osnovne
potrebe članova domaćinstva iz ukupnih prihoda porodice.
U osnovne potrebe članova porodice spadaju zaista nužne potrebe, kao
što je osnovna hrana, malo nužne odeće i obuće, struja, grejanje,
stanarina i minimalna količina higijenskih i školskih potrepština. Naše
istraživanje pokazuje da gotovo svi građani u ovoj kategoriji od 49 odsto
ispitanika štede na količini i kvalitetu u gotovo svim kategorijama
osnovnih potreba da bi sastavili kraj sa krajem.
Zbirno, prema našem istraživanju, očajno siromašni i samo siromašni
čine čak 63 odsto građana Srbije. Da smo ovde dobili zaista objektivan
rezultat pokazuje i jedno ranije istraživanje (rađeno za UNHCR) koje je
(preko kriterijuma da li se u domaćinstvu troši ukupno manje od dva dolara
dnevno po glavi člana) došlo do zaključka da u Srbiji ima oko 60 odsto
siromašnih. Oni, prema kriterijumu koji se koristi za siromašne zemlje
Evrope, spadaju ispod granice siromaštva.
Da stvar bude još gora, istraživanje je otkrilo da samo 20 odsto
stanovnika Srbije zadovoljava sve svoje osnovne potrebe iz ukupnog prihoda
domaćinstva što bi značilo da je kriterijumu za ispitivanje ovog fenomena
živi ispod linije siromaštva!?
Po istom istraživanju CPA/CPS, 22 odsto građana Srbije spada u
srednjestojeće, 10 odsto u boljestojeće a pet odsto u bogate. Naravno,
naši bogataši se ne porede sa bogatima u razvijenim zemljama, jer bi samo
Bil Gejts mogao da kupi sve naše bogataše zajedno sa našom zemljom za
svojih 50 milijardi dolara.
Ni naša sirotinja nije kao sirotinja u bogatim zemljama, jer ona
stvarno (bar povremeno) gladuje, dok se u bogatim zemljama može uglavnom
govoriti samo o neadekvatnoj ishrani siromašnih, ali ne i o gladi.
Evo kako izgleda grafički predstavljena distribucija siromaštva i
bogatstva u Srbiji:
Kako se iz priloga može videti, siromaštvo u Srbiji je zabrinjavajuće,
i sa njim se može svašta učiniti statističkim, političkim ili medijskim
manipulacijama, ali se ono ne može sakriti od onih koji pate od njega i
koji, na žalost naših političara, takođe predstavljaju najbrojniju grupu
naših glasača.
I u Srbiji se javlja normalno političko raspoloženje građana – oni će
glasati za one koji će im omogućiti bolji život kroz zapošljavanje, veće
plate, kredite za jevtinije stanove, redovnije penzije i veća socijalna
primanja. Procena CPU je da se oko 80 odsto političkih zahteva usmerenih
ka vladi, ili opoziciji, svodi da se živi bolje i uživa viši životni
standard.
Sve ostale teme, uključujući i borbu protiv kriminala i korupcije,
integraciju u EU, mir i sigurnost, razvijanje demokratije i tržišne
privrede – spadaju u svega 20 odsto zahteva građana prema svojim
političkim predstavnicima.
* Direktor Centra za proučavanje alternativa, sociolog i
politički analitičar
KOLIKO JE SIROMAŠTVO U
SRBIJI
Zabrinjavajuće stanje
Prema istraživanju, očajno siromašni i samo
siromašni čine čak 63 odsto građana Srbije. Prema kriterijumu koji se
koristi za siromašne zemlje Evrope, oni žive ispod granice siromaštva
