Blagoje Grahovac, general u penziji (ili "otpušteni
general", kako on sam sebe naziva) izašao je u javnost sa svojim
razmišljanjima o tome kakva i kolika treba da bude vojska zajedničke
države. I odmah, da ne bi bilo zabune, predlaže da imamo zajedničku, a ne
jedinstvenu vojsku, od najviše 25.000 ljudi, u čemu bi "Srpska vojska"
imala 22.000, a "Crnogorska vojska" 3.000 ljudi. Izrečeno je tu još
nekoliko neobičnih pa i začuđujućih predloga i to je, naravno, naišlo na
kritiku. Jer, nije to izrekao bilo ko, već visoki državni funkcioner i
ekspert za pitanja vojske i odbrane.
Potom je komentator "Politike" Ljubodrag Stojadinović "uzeo na zub"
kritičare i optužio ih da su sa "tvrdokornim nepristajanjem" dočekali
razumnu misao generala Grahovca; da su se bavili numerologijom i utopijom,
a ne suštinom; da promovišu nekakav "srpski vojnički stožer na Balkanu";
da se zalažu za "veliku vojsku"; da su "čuvari zarđalih odbrambenih dogmi"
itd.
Ili uvaženi komentator od te kritike nije razumeo ništa, ili se namerno
služi klasičnom zamenom teza. Jer, numerologijom (brojna veličina vojske)
i utopijom (Balkanski korpus), general Grahovac je i započeo svoj "pohod"
u javnost. Da je pažljivije čitao, video bi da predmet kritike nisu bile
ni cifre ni te utopijske jedinice, već činjenica da je upravo ta
numerologija i utopija za osnovu te konstrukcije, umesto ozbiljne
strateške analize i razvojno-planske procedure. I naravno, uski politički
interes koji stoji iza toga.
Sva ta "razumna razmišljanja" generala Grahovca, izneta su, dakle, bez
ijednog valjanog strateškog argumenta. Jedini dovoljno vidljiv "argument"
jeste dnevni politički interes aktuelne vlasti u Crnoj Gori, da se
neprekidno "drži na vatri" pretnja državnim razlazom. Kao reakcija na to,
sada se time preti i iz Srbije.
Koji indikatori upućuju na takav zaključak?
Prvi je, naravno, upravo ovaj "plan" generala Grahovca o
profesionalizaciji i transformaciji jedinstvene Vojske SCG u "zajedničku",
koju bi sačinjavale "Vojska Srbije" i "Vojska Crne Gore". Taj "plan" je
odmah izazvao i konkretne posledice u vidu drastičnog opadanja odaziva
regruta na služenje vojnog roka, tako da je i ministar Tadić morao da
interveniše nekom vrstom demantija i pozivom regrutima da ispune svoju
zakonsku obavezu.
Drugi indikator je veoma upečatljiv. Samo pre nekoliko dana, na
ministarskom skupu zemalja NATO u Madridu, naš ministar spoljnih poslova
se iz sve snage trudio da eliminiše zajedničku državu, kao glavni argument
za naš što brži ulazak u EU i NATO program "Partnerstvo za mir", a istog
dana njegov zamenik u Londonu izjavljuje kako neće biti nikakve štete ako
dođe do razlaza Srbije i Crne Gore i da je to, zapravo, bolja varijanta,
jer ćemo odvojeno pre ući u evropske i evroatlantske integracije.
Najzad, treći indikator je upravo postignuti dogovor o finansiranju
Vojske SCG. Crna Gora će, naime, konačno početi da uplaćuje svoj doprinos
za finansiranje vojske, koji će, međutim u celini biti potrošen u Crnoj
Gori. Za neophodno dopunsko finansiranje budžeta Srbije, dogovorena je
procedura u kojoj učestvuju dve domaće i jedna inostrana banka, koje u
međusobnim transakcijama obavljaju platni promet uobičajen za nezavisne
države.
Ovo su, dakle, argumenti kritičara koje uvaženi komentator nije
zapazio. Ali zato, iz svoje "komentatorske lože" autoritativno upozorava
kako je "veoma opasno betonirati sistem odbrane čija će zajednica možda
ponovo menjati ime i oblik". Što će reći: ostavite se "ćorava posla",
sklepajte nešto privremeno dok se ne završe ti eksperimenti sa državom, pa
kad sve bude jasno, onda ćemo lepo sesti da na miru napravimo odbrambeni
sistem i uklopimo ga u strateško okruženje koje tada budemo zatekli.
Nažalost, stvari ni iz daleka nisu tako proste kakvim ih vidi uvaženi
komentator. Njegovoj tezi da "male države pobeđuju samo kad ne ratuju", ne
bi se moglo ništa prigovoriti, pod uslovom da te države mogu da biraju
kada će ratovati, a kada ne. Svet je, dakle, još uvek pun opasnosti za
male, ali i za velike države. Tekuća događanja u svetu i oko nas u to nas
svakodnevno uveravaju. Zato moramo imati odbrambeni sistem spreman da
odgovori na svaki izazov i zasnovan na resursima sa kojima raspolažemo.
Sada je to uglavnom ljudski faktor, a siguran put da to preokrenemo jesu
reforme tog sistema u okviru sistema evropske kolektivne bezbednosti.
To je, znači, taj pametan i politički mudar način nadoknađivanja
ljudskog faktora modernom organizacijom i visokom tehnologijom. Tek kada
to postignemo, moći ćemo da imamo vojsku optimalne, a ne željene veličine
i strukture. A to možemo postići samo ulaskom u Evropsku uniju i
evroatlantske organizacije.
Prema tome, naš ulazak u te integracije je, tako reći, pitanje opstanka
i razvoja obe naše države. Zato je naše generalno strateško opredeljenje,
ne samo da u te integracije uđemo, već i da se to ostvari što je moguće
pre. Prvi uslov za to je zajednička država, a ključne "ulaznice" su
harmonizacija ekonomskih sistema i vojne reforme.
EU i NATO ne računaju sa raspadom sadašnje zajednice i nemaju vremena
da čekaju naše beskrajno eksperimentisanje sa državom. Uslovi su jasni, a
u našim rukama su i nož i pogača. Koliki nam je interes da što pre uđemo u
te integracije, toliki nam je interes da što pre pribavimo i ulaznice za
to. Harmonizaciju ekonomskih sistema smo nekako "pregrmeli", a reforme u
sektoru odbrane još nisu valjano ni načete. Ali i dalje su "ulaznica".
To znači da se mora, takoreći odmah, učiniti taj odlučujući iskorak, a
to je donošenje strategije odbrane zajedničke države, saglasno odredbama
Povelje i to na vremenski rok koji bi se poklopio sa rokovima predviđenim
za naš ulazak u EU i NATO organizacije. I naravno, bez kalkulacija sa
razlazom.
To se mora učiniti, pre svega, politički odgovorno i profesionalno u
okviru institucija koje su za to nadležne. I sa tim poslom treba krenuti
uz punu pripremu analitičko-planske procedure i metodologije. Čekanje i
oklevanje je, naravno, takođe moguće, ali će to biti veoma skup luksuz.
[*]
General-major u penziji
DA LI SU VOJNE REFORME U
ĆORSOKAKU
Jedna ili dve vojske
