|
GLAS istražuje |
Zašto su proslavu zlatne medalje vaterpolista SCG "oteli" huligani?
Nezalečena rana uzvraća udarac
Mržnja na Balkanu je pravilo (Rasim Ljajić). Nema tu nikakvog nacionalizma (Srećko Mihajlović). Kolektivno nasleđe predaje se preko porodice (Blagoje Kuljić)
"Kockasti dečki" su napravili haos na Evropskom vaterpolo šampionatu u Sloveniji. Upali su u novinarsku ložu, a srpska reprezentacija nije mogla da se popne na pobedničko postolje i okači zlato oko vrata. Slovenački policajci su lošu organizaciju meča pravdali "neočekivanim brojem navijača"! Ali, ni Srbi ne ostaše dužni. Slavlje na ulicama pretvorilo se u međudržavni incident skidanjem grba i zastave sa ambasade Hrvatske u Beogradu. Iako su gotovo svi naši političari osušili usta izvinjavajući se zbog ovoga, Tonino Picula, hrvatski ministar inostranih poslova, otkazao je posetu Crnoj Gori, planiranu za ponedeljak - dan posle utakmice.
Pljušte komentari i analize događaja, a odlična utakmica i
osvojeno zlato i srebro ostaju u senci tuča i razmenjenih uvreda.
Da li je
ovaj nesportski incident samo to, ili je u pozadini svega nastavak "hladnog
rata" naroda ove dve države?
- Rane prethodnih ratova su sveže i nisu u pravu oni koji kažu da smo prevazišli ranije sukobe. Mržnja je na Balkanu, nažalost, pre pravilo nego izuzetak; sva istraživanja to pokazuju - objašnjava za "Glas" Rasim Ljajić, ministar za ljudska i manjinska prava SCG.
- Napravljeno je nekoliko koraka za normalizaciju odnosa između Hrvatske i SCG, ali i dalje postoji prećutna psihološka barijera. Ovo što se desilo u Kranju jeste manifestacija nezalečenih rana, ali ne očekujem da će uticati na uspostavljenje regularnih odnosa dve države. Nažalost, sličnih incidenata će uvek biti i uvek će nas podsećati na pređašnju mržnju i netrpeljivost. Baš zbog toga, kaže Ljajić, političari obe zemlje treba da stvore povoljnu klimu. Činjenica je da će jednog dana morati da se uvažavaju standardi i pravila političke igre Evropske unije, kad obe države postanu njene članice, objašnjava on.
- Tada će nas sticaj okolnosti naterati da menjamo sistem vrednosti i dosadašnje odnose. Moram da pomenem da je reakcija hrvatskog komentatora koji je prenosio utakmicu u Kranju vrlo pozitivna. Zvaničnici Hrvatske su takođe oštro reagovali na ispad hrvatskih navijača, ali i srpski, na nemire u nedelju uveče. Druga je stvar što je Slovenija zaista pogrešila u organizaciji i što je finale bilo slabo obezbeđeno - ističe ministar.
 | ||||
 |
|
Pragmatičan Picula To što je Picula, ipak, otkazao svoju posetu Crnoj
Gori, nije iznenađujuće, kaže Ljajić. |
|
|
 |
| |||
|
| |||
| ||||
Zagrebački "Vjesnik" je u ponedeljak vrlo oštro pisao o događanjima u Kranju, osuđujući ponašanje "takozvanih hrvatskih navijača". Pošto se digla tenzija u Hrvatskoj, "Vjesnik" je komentarisao da nisu "dečki u kockastim majicama" nasrnuli na slovenačku policiju i novinarsku ložu, gde su bile diplomate, ali i navijači SCG, jer ih je komentator nazvao primitivcima, već zato što im nedostaje osnovna navijačka kultura.
Međutim, da ni domaći navijači ne obiluju manirima ovog tipa, pokazuje činjenica da su iste večeri posle utakmice, oko devet sati, skinuli simbole Republike Hrvatske sa njihove ambasade usred Beograda - grb i zastavu, i gađali zgradu kamenicama. Tumači se da je to bila zamena za svečanost dodele medalje, koja nije bila održana uz sve regularne počasti: dizanje zastave, himna SCG... Ali, ovaj stav unekoliko liči na onaj hrvatski da se huligani nisu razjarili zbog prisustva igrača i navijača SCG, već zbog pogrdnog naziva "primitivci"!
Komentarišući pisanje jednog hrvatskog lista u kojem autor primećuje da su "najagresivniji bili oni koji su bili u pelenama u vreme raspada SFRJ", Blagoje Kuljić, psihijatar, kaže da u psihologiji postoji takozvano nesvesno i kolektivno nasleđe koje se formira u svakoj porodici.
- Ni generacije koje su učestvovale u ratovima ova dva naroda ne pamte ni četnike, ni ustaše, pa su svoje strahove i mržnje izgradili na pričama koje su slušali u porodicama. Što se tiče konkretnih dešavanja, ovo je bio klasičan odgovor agresije na agresiju. To, kako su hrvatski navijači, odnosno huligani, nastupili u Sloveniji, izazvalo je samo efekat kod naših navijača, odgovor agresijom na agresiju. I to tako ide poput spirale - kaže Kuljić.
Ne treba, kaže Kuljić, tražiti paralelu između ovakvih dešavanja i ratova koji su vođeni među nama, ali svakako je uočljivo da Hrvati nisu toliko otvoreni prema našim pevačima i sportistima kao što smo mi prema njihovim. Što je, smatra on, veoma bitno radi stvaranja neke vrste ravnoteže u odnosima. I, iako su ove dve stvari za nekoga marginalne, one su, tvrdi on, veoma bitne.
- Propaganda koja je pratila ratove i događaje za vreme ratova ostavila je u svesti ljudi sliku o Srbima kao divljacima, krivcima... To je na neki način uticalo i na svest kod naših ljudi da sebe doživljavaju tako, jer sto puta izgovorena priča, bilo ona tačna ili ne, urezuje se u svest i kao takva se prihvata. Prirodno je, međutim, da čovek reaguje na dva načina: da se brani ili da napada istim sredstvima. I tu, opet, dolazimo do agresije kao odgovora. Primera radi, evo ove utakmice: mi smo pobedili, mogli smo sve ovo da "otkuliramo" i da pustimo da u svet ode slika njihovih navijača i njihovog ponašanja. Na taj način bismo dobili satisfakciju da, eto, nismo mi uvek krivi za sve. Možda bismo i izmenili sliku o sebi. Ali, mi smo izabrali da reagujemo kao i oni - još i gore. Preneli smo priču na "viši nivo"- objašnjava Kuljić.
Srećko Mihajlović, istraživač javnog mnjenja i autor nekoliko knjiga o divljanju navijača, kaže da se ni u kom slučaju ne radi o nacionalističkim ispadima.
- Javnost, pogotovu mediji, skloni su da ovakve ispade odmah protumače kao neraščišćene račune, mržnju... Koliko nisu u pravu i koliko ovo nema veze ni sa kakvom prošlošću, govori sličan eksces pred grčkom ambasadom pre nekoliko godina, kad smo mi pobedili Grke. A sa njima smo uvek bili u dobrim odnosima. Ovakva dešavanja imaju u stvari, drugu pozadinu: mladog čoveka, koji je nezadovoljan, koji ne vidi budućnost i koji će se samo na ovaj način pojaviti na naslovnoj strani nekih novina. To je društveni problem koji je u osnovi ovakvih priča, a to se zaboravlja - tumači Mihajlović.
Mihajlović ne osporava da se sport instrumentalizuje, kao i sportska publika, i to u političke svrhe. On podseća da je autor članaka "Rat je počeo na Maksimiru", pa i danas ostaje pri tome da je politika tada našla zgodno mesto za svoje nedelo, upravo na stadionu.
- Razlozi za rat nisu tamo napravljeni, kao što ni sada nema mesta za takvo tumačenje. Ali, uvek je lakše sakriti se iza "obrambenog nacionalizma" nego osuditi nekulturu, ili ući u srž problema. A to je, izgleda, pravilo i za nas, i za njih - zaključuje Mihajlović.
