Naši vojnici u NATO operacijama
Ulazak u u program Partnerstvo za mir za SCG će, ističu sagovornici „Blica“,
imati veći uticaj na civilni nego na vojni sektor, jer prvenstveno predviđa
ispunjavanje bezbednosnih standarda koji su preduslov za dalje evropske
integracije. Oni tvrde da će na terenu to značiti i učešće naših jedinica u
međunarodnim operacijama i vežbama „u skladu sa mogućnostima VSCG“.
Aleksandar Radić, vojni analitičar za „Blic“ ističe da ne bi trebalo da
postoji dilema ući ili ostati van Patrnerstva za mir.
- U ovom trenutku ne postoji alternativa ovom programu jer on obezbeđuje
koliko-toliko jasan koncept bezbednosti unutar zemalja članica. Izgubili smo
mnogo vremena jer smo mi na početku integracija gde su ostale države, koje su
sada pred vratima NATO, bile početkom devedesetih - tvrdi Radić.
Ulazak u Partnerstvo za mir, ističe on, u prvom redu podrazumeva nov
bezbednosni koncept Srbije i Crne Gore koji mora da bude usklađen sa standardima
NATO.
- Ulaskom u Partnerstvo za mir SCG će učestvovati u vojnim vežbama
Patrnerstva koje izabere, ali će za te vežbe morati da savremeno opremi određene
jedinicu ili vodove, prvenstveno savremenim sredstvima veze. Pored toga, SCG bi
odlučlivala i o slanju vojnika u međunarodne operacije ali to bi bili izričito
profesionalni vojnici koji su kvalitetno obučeni i opremljeni savremenim
naoružanjem - naglašava Radić i ocenjuje da je bez obzira na pristupanje ovom
programu potrebno drastično podići nivo obuke vojnika.
On smatra da će tek kada Ministarstvo odbrane SCG sastavi listu aktivnosti u
okviru Partnerstva za mir biti jasno i gde treba uložiti pare u modernizaciju
vojske. Upitan da li članstvo u Partnerstvu neminovno vodi članstvu u NATO,
Radić ističe da su standardi NATO mnogo viši.
- Sve zemlje koje su se učlanile u Partnerstvo za mir posmatrale su to kao
odskočnu dasku za ulazak u NATO. Srbija i Crna Gora bi takođe trebalo da se
kreću u tom pravcu ali se u ovom trenutku to pitanje tretira kao „vruć krompir“
i odlaže se izjašnjavanje o tome - kaže on.
Srbija i Crna Gora imaće priliku i da realno uposle svoju vojnu industriju,
koja , ocenjuje Radić, trenutno predimenzionirana u odnosu na zahteve vojske i
MUP Srbije.
- Poznato je da je „Prvi partizan“ sklopio recimo, ugovor sa Portugalom, o
izvozu malokalibarske municije po NATO standarima, a da „Namenska“ radi
kalašnjikove za NATO kalibra 5,56 mm. Pored toga biće mesta i za naše
minobacačke mine i minobacače koje takođe proizvodimo. Neće više biti govora o
ugovorima u vrednosti od nekoliko milijardi dolara, već ćemo u takvim poslovima
najverovatnije učestvovati kao proizvođači određenih komponenti sistema - kaže
Radić.
On dodaje da ne stoji procena da će se ulaskom u Partnerstvo za mir VSCG
obnavljati naoružanje isključivo iz zapadnih vojnih industrija.
- Potrebno je proceniti svoje kapacitete i održavati onu opremu koja je
procenjena kao potrebna za funkiconisanje našeg sistema bezbednosti. Naravno da
je potrebna i modernizacija u određenom delu jer ne možete učestvovati u nekim
operacijama ako niste na minimumu saglasnosti sa opremom koju imaju ostale
zemlje učesnice u određenoj akciji, intervenciji ili vežbi - kaže Radić.
Skraćenje vojnog roka ili smanjenje broja vojnika, drugačiju organizacija
jedinica, Radić smatra pitanjima koja bi i inače morali da budu rešena, uz ocenu
da se u Partnerstvu za mir na njima ne insistira. On dodaje i da je sadašnje
rešenje oko dužine vojnog roka „dobro i da nema potrebe da se menja“. U sklopu
reforme i reorganizacije vojske, kako je rekao, svi ovi problemi moraće da budu
„stavljeni na papir“.
- Kada se svede račun i shvati koji je maksimum ljudstva koji je moguće
kvalitetno obučiti i koja količina naoružanja se može redovno održavati onda
ćemo doći do rešenja ovih problema - kaže Radić.
Veljko Kadijević, generalni sekretar Atlanstkog saveta Srbije i Crne Gore
ističe da očekuje da će na jesen Srbija i Crna Gora dobiti poziv da potpišu
Okvirni dokument Partnerstva za mir.
- U okviru toga podnose se dva dokumenta, Dokument o prezentaciji koji
predstvalja izveštaj o kapacitetima koje SCG stavlja na raspolaganje ovom
Programu, dok drugi dokument predstavlja listu aktivnosti u kojima je SCG
spremna da uzme učešća u skladu sa ekonomskim mogućnostima - objašnjava
Kadijević dodajući da sve članice ovog programa same snose troškove učešća u
međunarodnim vežbama ili operacijama.
Kadijević tvrdi da će VSCG morati da prilagodi svoja sredstva veze
standardima NATO jer inače nije moguća komunikacija sa jedinicama iz drugih
zemalja uključenih i međunarodne aktivnosti.
- Ne tera nas niko da menjamo kalibar ili naoružanje, ali je izvedsno da se
vojska mora modernizovati i da se moraju kupiti savremena sredstva u skladu sa
našim mogućnostima i intersima. Novina će takođe biti i što će svi oficiri koji
budu određeni za učešće u međunarodnim operacijama morati da govore engleski na
čemu se instenzivno radi - kaže Kadijević.
N. M. J.
Boris Tadić: Vraćamo se našim starim saveznicima
Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Boris Tadić izjavio je da će ove
nedelje vlasti podneti zvaničan zahtev za pristupanje Partnerstvu za mir, jer
je to vrhunski bezbednosno-politički prioritet SCG. On je naveo da treba
obezbediti podršku domaće javnosti i podršku domaćih političkih struktura.
- Mi se, posle više od decenije, vraćamo starim savezništvima, Evropi,
evroatlantskim integracijama. U procesu reformi moramo da angažujemo
unutrašnje potencijale za nov bezbednosni koncept, kolektivnu bezbednost. Ne
možemo očekivati od drugih da nam ponude sredstva za reformu oružanih snaga i
zato je važno da napravimo unutrašnja pregrupisavanja, da sagledamo kapacitete
za reforme i da napravimo vojsku koja ce odgovarati našim potrebama i
mogućnostima -rekao je Tadić. Načelnik Generalštaba VSCG, general-pukovnik
Branko Krga, izjavio je da je reforma Vojske počela i da je VCSG spremna za
priključenje medunarodnim bezbednosnim integracijama.
Samo Slovenci zaradili
Preduslov za ulazak u „Partnerstvo za mir“ jeste da svaka zemlja ponudi
svoj projekat Severnoatlantskom savezu. Javno, to ne podrazumeva dodatni
trošak u vojnom budžetu. Međutim, u stvarnosti, projekat po NATO standardima
mnogo košta. Dovitljivim Slovencima nije se omaklo da ne uoče zapadnjačku
zamku. Smislili su način kako da ništa ne potroše ulaskom u „Partnerstvo“, a
da čak i zarade.
- Slovenija je ponudila projekat Centra za učenje engleskog jezika. Kod
njih se školuju svi oficiri istočnih zemalja koje žele u NATO i to, naravno,
plaćaju. Engleski je obavezan za sve, tako da je NATO njihov projekat Centra
prihvatio raširenih ruku - otkriva Brus Meklejn, direktor programa NATO za
saradnju sa BiH u oblasti bezbednosti. Slovenci su otišli i korak dalje: kao
budući član NATO želeli bi da unovče i svoje dobro poznate konje lipicanere.
Projektom su ponudili i osnivanje centra za odgajanje i dresiranje lipicanera
koji bi se koristili pri vojskama članicama NATO.
