Vecernje novosti,
6/26/2003.
Niš - prestonica
Srbije?
M. RISTOVIĆ
NIŠ - Malo malo, pa se pojavi inicijativa da se
sedište srpske prestonice izmesti iz Beograda. Stari predlog da bi Niš mogao da
bude nova prestonica Srbije ovih dana je ponovio niški profesor Mioljub
Žiganović, predočivši deo programa SPO u Nišu na ovu temu.
Prema njegovim rečima, jedan od glavnih razloga što Beograd više ne može da bude prestoni grada Srbije je činjenica da on guši Srbiju, a da se već razvio u megapolis.
- Svuda u svetu je uobičajeno da megapolisi prepuštaju status prestonice nekom manjem gradu - kaže profesor Žiganović. - Niš, kao drugi grad u Srbiji, i te kako ima pravo da traži prestoni status. Tim pre što ispunjava sve uslove, jer je već vekovima na raskrsnici balkanskih i evropskih puteva, koji povezuju Evropu sa Bliskim istokom, a jedan je od najstarijih gradova na Balkanu i važi od davnina za kapiju Istoka i Zapada.
Profesor Žiganović ističe i da je ovakva inicijativa usledila kao regovanje na Čankovu “velikodušnu” ponudu Kragujevcu da bude nova prestonica Srbije.
- Svaka čast Kragujevcu, ali Niš se nalazi na “vetrometini”, na evropskom koridoru puta - kaže niški profesor. - Za početak, u Nišu bi mogla da se održi poneka sednica srpskog parlamenta, dok bi grad trebalo da postane sedište pojedinih ministarstava.
Nišlije su, inače, zdušno pozdravile ovakvu inicijativu, podsećajući da je ovaj grad još od 1996. godine “prestonica građanske samosvesti u Srbiji”.
- Niš je oduvek bio prvi grad Srbije, samo što se to u Beogradu ne zna - izgovorio je Zoran Živković, posle postavljenja za gradonačelnika Niša.
Zato se, od tada, na Nišavi, često ponavlja teza da prestonicu Srbije treba vratiti u Niš, jer je Beograd postao “istrošen”.
Ovde stoga rado podsećaju na istoriju koja pamti da je u Nišu često zasedala Skupština. Godine 1878. u Nišu se održava prvo zasedanje Narodne skupštine Srbije uz učešće 172 narodna poslanika. Skupština je svečano otvorena 23. novembra 1878. godine u zgradi osnovne škole (iza Saborne crkve). Prestonom besedom kneza Milana Obrenovića. Tadašnjih 15 opštinskoh činovnika i 120 pisara imali su pune ruke posla, kao i 150 državnih činovnika svih resora.
Naravno, Nišlije podsećaju i da je sv. car Konstantin rođen upravo u Naisusu - Nišu i da je on zajedno sa Licinijem sastavio Milanski edikt 313. godine, čime je ozakonio hrišćanstvo kao veru ravnopravnu u ispovedanju sa drugim religijama, a koji je kasnije ušao u istoriju kao vladar koji je ozakonio hrišćansku veru.
RATNA PRESTONICA
Prema njegovim rečima, jedan od glavnih razloga što Beograd više ne može da bude prestoni grada Srbije je činjenica da on guši Srbiju, a da se već razvio u megapolis.
- Svuda u svetu je uobičajeno da megapolisi prepuštaju status prestonice nekom manjem gradu - kaže profesor Žiganović. - Niš, kao drugi grad u Srbiji, i te kako ima pravo da traži prestoni status. Tim pre što ispunjava sve uslove, jer je već vekovima na raskrsnici balkanskih i evropskih puteva, koji povezuju Evropu sa Bliskim istokom, a jedan je od najstarijih gradova na Balkanu i važi od davnina za kapiju Istoka i Zapada.
Profesor Žiganović ističe i da je ovakva inicijativa usledila kao regovanje na Čankovu “velikodušnu” ponudu Kragujevcu da bude nova prestonica Srbije.
- Svaka čast Kragujevcu, ali Niš se nalazi na “vetrometini”, na evropskom koridoru puta - kaže niški profesor. - Za početak, u Nišu bi mogla da se održi poneka sednica srpskog parlamenta, dok bi grad trebalo da postane sedište pojedinih ministarstava.
Nišlije su, inače, zdušno pozdravile ovakvu inicijativu, podsećajući da je ovaj grad još od 1996. godine “prestonica građanske samosvesti u Srbiji”.
- Niš je oduvek bio prvi grad Srbije, samo što se to u Beogradu ne zna - izgovorio je Zoran Živković, posle postavljenja za gradonačelnika Niša.
Zato se, od tada, na Nišavi, često ponavlja teza da prestonicu Srbije treba vratiti u Niš, jer je Beograd postao “istrošen”.
Ovde stoga rado podsećaju na istoriju koja pamti da je u Nišu često zasedala Skupština. Godine 1878. u Nišu se održava prvo zasedanje Narodne skupštine Srbije uz učešće 172 narodna poslanika. Skupština je svečano otvorena 23. novembra 1878. godine u zgradi osnovne škole (iza Saborne crkve). Prestonom besedom kneza Milana Obrenovića. Tadašnjih 15 opštinskoh činovnika i 120 pisara imali su pune ruke posla, kao i 150 državnih činovnika svih resora.
Naravno, Nišlije podsećaju i da je sv. car Konstantin rođen upravo u Naisusu - Nišu i da je on zajedno sa Licinijem sastavio Milanski edikt 313. godine, čime je ozakonio hrišćanstvo kao veru ravnopravnu u ispovedanju sa drugim religijama, a koji je kasnije ušao u istoriju kao vladar koji je ozakonio hrišćansku veru.
RATNA PRESTONICA
PRED početak Prvog svetskog rata vlada i Narodna
skupština prelaze u Niš, koji postaje ratna prestonica Srbije.
Skupština je zasedala 7. decembra 1914. godine u zgradi oficirskog doma i razmatrala predlog vlade o ujedinjenju Južnih Slovena i formiranju jugoslovenske države. Usvojena je Deklaracija o ujedinjenju i stvaranju države Srba, Hrvata i Slovenaca, tzv. Niška deklaracija.
Skupština je zasedala 7. decembra 1914. godine u zgradi oficirskog doma i razmatrala predlog vlade o ujedinjenju Južnih Slovena i formiranju jugoslovenske države. Usvojena je Deklaracija o ujedinjenju i stvaranju države Srba, Hrvata i Slovenaca, tzv. Niška deklaracija.
