Čović: Evropski
holokaust
Lider DA i
predsednik Koordinacionog centra za Kosmet
Nebojša Čović održao je izlaganje
na Izbornoj
opštinskoj konferenciji DA
u Kosovskoj Mitrovici.
„Blic“ prenosi delove tog izlaganja.
GAZIMESTAR
Sve što je u prošlosti
opterećivalo naša razmišljanja o sudbini Kosova i Metohije
opterećuje i naša današnja razmišljanja.
Time se valjda potvrđuje ona stara tvrdnja
Srba u rasejanju: „Ništa mi nismo naučili i ništa
nismo zaboravili“.
Pre četrnaest godina nesrećni Slobodan Milošević je sa imperijalnim gestom stupio na Gazimestan
da bi na neki način nastavio
najgoru i najpogrešniju svoju misao: „Ako ne umeju da
rade, Srbi barem umeju da
se biju“. Dosta od onoga
što je 28. juna 1989. Milošević
rekao na
kultnom mestu Srba ličilo je
na zaobilaznu pretnju i bilo
je upućeno separatistima. Tu pretnju ovacijama pozdravili su Srbi
koji su bili
ljuti na
sve pripadnike slovenskih i neslovenskih
naroda u nekadašnjoj Jugoslaviji koji nisu želeli da
žive s nama.
RUŠEVINE
Ne treba
mi da se ljutimo ni na koga ko neće
s nama da gradi zajedničku kuću. Ne treba
ni danas
da se ljutimo na Albance koji
žele da odu,
ali ne smemo
im dozvoliti da sa sobom,
u drugu državu, odnesu našu istoriju,
najveće naše sakralne svetinje, imovinu stotine hiljada Srba. Kako
reagujemo na
militantne akcije albanskih separatista? Bojim se, ne uvek onako
kako treba. Posle dolaska međunarodnih
mirovnih snaga na Kosovo i
Metohiju oni su srušili više
od stotine spomenika srpske (hrišćanske) istorije i kulture. Mnogi
naši sunarodnici često komuniciraju sa uticajnim
strancima, a nijednom nisu spomenuli ovaj podatak. Što
se mene tiče, parafraziram zastrašujuću i zastrašujuće tačnu Hitlerovu rečenicu iz „Majn kampfa“: Kada jednom narodu
srušite spomenike, u drugom kolenu prestaće
da bude narod!
„Izgubljene bitke često donose
napredak“, govorio je svojevremeno Viktor Igo, prijatelj Srba. „Manje
slave, više slobode“,
pisao je on. „Bubanj umukne, razum dolazi do reči.“ Imamo
previše izgubljenih bitaka na
Kosovu i Metohiji i zato
se zapitajmo šta su nam doneli
porazi, koje pouke i kakva
iskustva? I dan-danas, videlo se to u građanskim ratovima protekle decenije, Srbi boluju od
samodovoljnosti i škodljivog junačenja.
NESLOGA
Još nešto treba primetiti
u kosovskom predanju - srpsku neslogu. I narodni pevač
je u velikaškoj neslozi video uzrok urušavanja i propasti
srpskog carstva. Kosovo i Metohija
su zaista za Srbe ono
što je Jerusalim
za Jevreje i Orlean za
Francuze. Niko Jevrejima ne može
uzeti Zapadni zid, koji se ovde
naziva Zidom plača, ni
bilo koje drugo znamenje istorije i starine,
jer su Jevreji
složni u odbrani nacionalnih interesa. Mogu li se od nas uzeti
Gračanica, Pećka patrijaršija, Dečani, Bogorodica Ljeviška, Banjska, Sveti Arhanđeli? Neću odgovoriti potvrdno,
jer hoću da verujem da
niko odgovoran, pa i niko razuman,
ne može odgovoriti
potvrdno. Ali čini mi se da smo
mi, Srbi, spremni oko svega da
se posvađamo i da najveće vrednosti
zanemarimo kako bi trijumfovala neka mala lična volja
i ambicija. Ne govorim o svima,
odajem priznanje mudrima i uzdržanima,
ali primećujem
da je mnogo
onih koji se lako uzbuđuju, lako se navikavaju na život u frontovima,
na brlog zakulisnih političkih borbi i besplodnog
strančarenja.
KONFROTACIJE
Ogromnu energiju
trošimo na
konfrontacije u medijima i s medijima i
često to činimo zarad Kosova i
povodom Kosova. Ono je postalo zakletva
svih, dostojnih i nedostojnih, sposobnih i nesposobnih,
graditelja i rušilaca, i stoga
pitam: Kako ćemo takvi u poslednje
razgovore i pregovore o sudbini južne pokrajine? Za ovih nekoliko godina,
srećom, sreo sam dosta sposobnih,
istrajnih i zabrinutih ljudi. Ima ih u svim strankama
i mnogo izvan
stranaka. Nažalost, mnogo je i
nepozvanih u poslovima od nacionalne
važnosti.
RAVNODUŠNOST
Ima i nešto gore od
graje galamdžija, a to je ravnodušnost. Ona je tolika i
takva da mi se činilo ponekad i ponegde da
je dobila razmere endemske bolesti. Naravno, postoji razložno,
prihvatljivo objašnjenje.
Kosovsko-metohijska agonija
predugo traje, mnogi su naši
sunarodnici već umorni od
te priče, od težine problema.
Neka se već jednom završi, ovako ili
onako – govore mnogi koji nisu
videli kako je gust mrak na
Kosovu i Metohiji, kako je golem egzistencijalni strah Srba i
drugih nealbanaca, kako je tužan
život u izbegličkim kampovima po Srbiji
i Crnoj Gori.
Njima je dobro i ne žele patnju
da vide ni na televizijskim ekranima.
FAŠIZAM
Pitao sam
se šta kažu stranci kad čuju
neka opšta mesta iz
patetičnih priča o Kosovu i Metohiji.
Pitao sam se imamo li
u Srbiji mlade, moderne političare koji su u stanju
da hladne glave, bez upotrebe
prideva, analiziraju kosovsko-metohijsku situaciju.
Postoje li ovde ljudi
koji umeju da ubedljivo brane
nacionalne i državne interese Srbije? Ako postoje, trebalo bi da baš oni,
gde god se zateknu, i na drugom kraju globusa,
svojim sagovornicima dramatično saopšte:
Na planeti Zemlji ima jedno
mesto gde se, i ove 2003. godine, sistematski
uništava hrišćanska kultura! Na tome mestu projektanti zločina, poklonici jedne ideologije koja je u svim elementima
podudarna s fašizmom, saterali su preostale
Srbe i druge
nealbance u enklave, a enklava je
samo drugo ime za geto!
Život jednog
Srbina izvan enklave, na
Kosovu i Metohiji, ne vredi
ni centa!
HOLOKAUST
Umemo li
da animiramo svetsku javnost da na
Kosovo i Metohiju dovedemo strane medije kako bi videli poslednji veliki evropski holokaust? Krupni zadaci koji su
pred nama
mogu se ostvariti samo u sadejstvu svih dobromislećih i sposobnih ljudi,
ma gde se nalazili, u državnim službama ili van njih, u političkim partijama i van političkih partija. Bliži se vreme odsudnih
razgovora i prelomnih odluka. Ono što bude urađeno
u narednim godinama biće urađeno zauvek,
a nama, koji
učestvujemo u razgovorima i pregovorima, pripada istorijska odgovornost.
http://www.blic.co.yu/
