London, 2. jula (Tanjug)
Suspenzija američke vojne pomoći određenim zemljama Balkana mogla je da
uspori proces stabilizacije tog regiona, ocenio je danas bivši američki
ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt, koji sada predaje na Nacionalnom
koledžu za vojne nauke u Vašingtonu.
"Jedna od svrha američke vojne pomoći jeste asistencija u izgradnji
demokratskih institucija, a posebno vojnih institucija na Balkanu.
Ukidanjem te pomoći ukidamo programe koje su u interesu stabilnosti
demokratije, dakle u interesu i Sjedinjenih Država", izjavio je Galbrajt
za Bi-Bi-Si, komentarišući odluku Vašingtona da, suspenzijom vojne pomoći,
kazni države koje nisu potpisale sporazum o neizručivanju američkih
državljana Međunarodnom krivičnom sudu.
Galbrajt smatra da iza ovakve odluke stoji "ekstremno desni" deo
administracije predsednika Džordža Buša.
Po njegovoj oceni, najnovija odluka Vašingtona nedosledna je sa
dugogodišnjim pritiscima koje je administracija vršila na Srbiju, Crnu
Goru i Hrvatsku kako bi sarađivale sa Haškim tribunalom, pa se i na taj
način posredno podrivaju dugoročni američki nacionalni interesi.
Galbrajt ukazuje da takva "ideološki obojena politika" otvara probleme
i van Balkana, posebno na Baltiku.
"Baltičke države ne žele da potpišu sporazum sa Sjedinjenim Državama,
jer znaju da će istu stvar odmah potom od njih tražiti i Rusi, što je
njima neizvodljivo s obzirom na Čečeniju i njihove sopstvene istorijske
kontroverze", kaže Piter Galbrajt, ocenjujući da za nastalu situaciju
postoji samo jedan pravni lek – novi izbori u Sjedinjenim Državama.
Profesor međunarodnog prava na Delpol univerzitetu u Čikagu Čerif
Basuljoni optužio je danas vladu SAD da je suspenziju vojne pomoći
zemljama koje nisu potpisale bilateralne sporazume o neizručivanju
američkih državljana Međunarodnom krivičnom sudu "neskriveno vršila na
selektivan i politički proračunat način", jer su "pretnje namenjene samo
malim zemljama".
U izjavi za Bi-Bi-Si Basuljoni – koji je predsedavao komisiji za
utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima počinjenim na prostoru bivše
SFRJ, na osnovu kojih su Ujedinjene nacije uspostavile Haški tribunal –
ocenio je da "u novijoj istoriji, od Drugog svetskog rata, ne postoji
primer da je neka vlada koristila pretnje prema drugoj vladi kako bi ona
prekršila međunarodnim ugovorom preuzete obaveze".
Podsećajući da je "91 zemlja ratifikovala Rimski sporazum i statut
Međunarodnog krivičnog suda", on je ocenio da "primoravanje vlada da
prekrše ono što su potpisale samo po sebi predstavlja kršenje međunarodnog
prava". Server: Bez prepreka ka Partnerstvu za mir
Vašington, 2. jula (Tanjug)
Eventualno nepotpisivanje sporazuma o neizručivanju američkih
državljana Međunarodnom krivičnom sudu negativno bi se odrazilo na odnose
Vašingtona i Beograda, ali ne bi dovelo u pitanje priključivanje Srbije i
Crne Gore programu NATO-a Partnerstvo za mir, ocenio je danas direktor
Balkanske inicijative u američkom Institutu za mir Danijel Server.
Ocenjujući da je "pred vladom u Beogradu vrlo komplikovana odluka",
budući da su Srbija i Crna Gora "izložene snažnom pritisku EU da sporazum
ne potpisuju", Server im je, preko Glasa Amerike, poručio da bi "bilo
mnogo bolje nastaviti bilateralnu vojnu saradnju, koja je bitno uticala na
popravljanje odnosa među dvema državama i koja će imati veliki značaj za
buduće odnose Srbije i Crne Gore sa SAD".
Što se prijema SCG u Partnerstvo za mir tiče, Server smatra da će se o
tome odlučivati samo na osnovu sveobuhvatne reforme oružanih snaga i
potpune saradnje sa Sudom za ratne zločine u Hagu. IZJAVA FUNKCIONERA HJUMAN RAJTS VOČA
Hipokrizija Vašingtona prema SCG i
Hrvatskoj Vašington, 2. jula (Tanjug)
Predsednik Programa za međunarodnu pravdu "Hjuman rajts voč" iz
Njujorka Ričard Diker optužio je danas američku administraciju za
hipokriziju u odnosu na Srbiju i Crnu Goru i Hrvatsku.
"Na ove zemlje Vašington je s pravom vršio i vrši pritisak da sarađuju
sa Haškim tribunalom, da bi im sada ’uvrtao ruke’ da ne sarađuju sa
Međunarodnim krivičnim sudom za ratne zločine", izjavio je Diker za radio
Slobodna Evropa povodom odluke Vašingtona da uskraćivanjem vojne pomoći
kazni države koje nisu potpisale bilateralni sporazum sa SAD o
neizručivanju američkih građana tom sudu.
Diker kaže da je sramno što američka vlada ucenjuje države centralne i
jugoistočne Evrope koje podrškom Međunarodnom krivičnom sudu nastoje da
razviju demokratiju i vladinu prava.
"Taktika koju Bušova administracija sprovodi podseća na ono što je
Moskva činila zemljama Varšavskog pakta. Posebno je sramno da se pritisak
vrši na zemlje istočne i centralne Evrope i Baltika, koje su tek izronile
iz decenijske dominacije i diktature Sovjetskog Saveza da bi se ponovo
našle izložene ucenama Amerike, od koje su sve vreme očekivale podršku",
ocenio je funkcioner "Hjuman rajts voča". BRISELSKE OCENE O AMERIČKIM MERAMA
Dupli standardi Od zemalja bivše SFRJ se zahteva i
izručivanje Haškom tribunalu i izuzimanje SAD od MKS Brisel, 2. jula (Tanjug)
Spisak 35 zemalja koje su SAD kaznile uskraćivanjem vojne pomoći zbog
toga što su odbile da potpišu bilateralne sporazume sa Vašingtonom o
izuzeću američkih građana iz jurisdikcije Međunarodnog krivičnog suda
(MKS) nije u Briselu primljen sa iznenađenjem, a prve ocene i diplomatskih
krugova i analitičara upućuju na dva osnovna zaključka: da su kažnjene
uglavnom male zemlje, a kriterijum kažnjavanja je bio – ideološki.
Osim toga, analitičari u Briselu ukazuju i na činjenicu da posle Drugog
svetskog rata ne postoji takav primer da jedna vlada (američka) primenjuje
prema nekoj drugoj vladi kažnjeničke mere s namerom da prekrši međunarodni
ugovor, što predstavlja, kako se ističe, flagrantno kršenje međunarodnog
prava.
U Briselu se takođe podseća da SAD godišnje daju oko četiri milijarde
dolara vojne pomoći širom sveta, a da je sadašnji embargo težak "samo"
47,6 miliona dolara, pa se iz toga izvlači zaključak da će štete po
sankcionisane zemlje manje biti finansijske prirode, a više – političke.
Ukazuje se da uskraćivanje vojne pomoći nekim balkanskim zemljama može
negativno da utiče na proces stabilizacije tog regiona i uspostavljanje
veće bezbednosti.
Uz sve to ističe se da se radi o duplim standardima, posebno kada je
reč o zemljama bivše SFRJ. Jer, od njih se zahteva da izručuju Haškom
tribunalu osumnjičene za ratne zločine, a u isto vreme Vašington traži za
sebe izuzeće.
Dobro upućeni krugovi u Evropskoj uniji tvrde da je 51 zemlja do danas
potpisala sa SAD kontroverzne bilateralne sporazume. Za 44 se zna koje su,
a tvrdi se da je sedam na nekoj vrsti tajne liste.
DVOJICA AMERIČKIH EKSPERATA
O MERAMA VAŠINGTONA
Loše po Balkan
