Upitan proletos da proceni investitorske sposobnosti zemalja u regionu,
jedan dobar poznavalac ovdašnje investicione klime, ali i mogućnosti i
zahteva potencijalnih ulagača, u izjavi beogradskom nedeljniku, odgovorio
je da sem od Slovenaca, od drugih ne možemo mnogo očekivati. Jer svi
zajedno imaju društveni proizvod jednak grčkom.
Polugodišnji učinak Srbije u privlačenju stranih investicija dodatno je
potvrdio navedenu ocenu. Slovenačkih firmi ne samo da je najviše na listi
investitora iz regiona, nego su najčešće i upisivane na, istina, još
nedugačkom spisku svih stranih ulagača u srpsku privredu. Što kao kupci
preduzeća koja se prodaju na tenderima i aukcijama, što kao novi vlasnici
akcija, državnih i privatnih, u već privatizovanim firmama, koje se nude
na berzi, što kao nosioci onih klasičnih direktnih investicija.
Probijanje leda
Posle prošlogodišnjeg povratka "Merkatora" koji je probio led, sve je
više nagoveštaja i novih "grinfild" investicija. Takvom najavom se
oglasilo "Gorenje"a posle nedavnog formiranja preduzeća sa
"Jugoeksportom", "Meblo" se, kako saznajemo, odlučio da u dogledno vreme
krene i sa proizvodnjom u Srbiji.
Mada se od slovenačkih firmi, uglavnom malih i srednjih (96 odsto
privrede Slovenije smestilo se u MSP sektoru), ne mogu očekivati
pojedinačno krupni iznosi, i kako se na našu problematičnu statistiku u
ovoj oblasti nije pouzdano oslanjati, prema evidenciji koju vodi Dmitar
Polovina, direktor predstavništva slovenačke Privredne komore u Beogradu,
obelodanjena ulaganja za prvih pet meseci u srpsku privredu uveliko su
premašila 20 miliona evra.
Prošle i pretprošle godine na ovdašnjim prostorima, procenjuje se,
udomilo se gotovo 100 miliona evra slovenačkog kapitala, od čega je
beogradski "Merkator" najkrupnija investicija doneo više od trideset
miliona evra, što je Slovence markiralo kao najveće strane direktne
investitore. Na još nepotpunom spisku, koji se ovih dana zaokružuje, broj
registrovanih predstavništva slovenačkih firmi i domaćih sa manjinskim ili
većinskim slovenačkim kapitalom premašio je 150.
Posle, recimo, prošlogodišnjeg ulaska "Kolinske" u "Palanački kiseljak"
i "Impola" u Valjaonicu aluminijuma iz Sevojna i otvaranja novog
"Merkatora u Beogradu", na srpsko-crnogorskom prostoru ove godine "Helios"
je kupio gornjomilanovačku "Zvezdu", Nova ljubljanska banka Montenegro
banku, "Terna" iz Novog Mesta akcije "Transportšpeda" a "Termo" iz Škofje
Loke 10 odsto akcija zrenjaninske "Termike"… (Sem početnih ulaganja zarad
vlasništva počela su i dodatna – prave investicije koje još nisu
evidentirane). "Merkator" je, u međuvremenu, pazario hektar zemlje u Novom
Sadu, a "Petrol"se, zajedno sa mađarskim "Molom", kandidovao i iščekuje
ishod tendera za "Beopetrol". "Ilirika- investment", jedna od četiri
slovenačke brokerske kuće na našim prostorima, već se popela u sam vrh 66
ovdašnjih brokera.
Ovaj slovenački investicioni prodor na srpsko tržište, po rečima Bojana
Mikeca, ekonomskog savetnika ambasade Slovenije u Beogradu, deo je vladine
strategije podsticanja izvoznih investicija radi povećanja konkurentske
sposobnosti slovenačke privrede.
Mada je za sada najviše slovenačkih investicija u Srbiju stiglo kroz
privatizaciju, Mikec kaže da su Slovenci zapravo sve zainteresovaniji za
"grinfild" ulaganja, poučeni vlastitim iskustvom u sanaciji preduzeća, ali
i po malo "opečeni" nekim ovdašnjim prilikom kupovine firmi. Jer, podseća,
sa kupovinom postojećih preduzeća kupuju se i problemi. Onda izgleda
jednostavnije krenuti sa ledine i graditi sve iz početka.
Hrabrost ili dobar osećaj
Dok drugi strani investitori (bez obzira na sve prednosti poslednjeg
"devičanskog" tržišta u Evropi, mogućnosti koje koje bi trebalo da otvori
zona slobodne trgovine ili realizacija specijalnog aranžmana sa Rusijom,
poreske olakšice i privilegije kojih uskoro u toj meri neće biti u
zemljama koje su se čekirale za ulazak u Evropsku uniju) još merkaju
ovdašnju investicionu mapu, oklevaju, najavljuju investicije pa ih odlažu
ili odustaju, Slovenci izgledaju dosta hrabri. Možda držeći se i one
devize – ko prvi uđe najviše i profitira.
– Nije reč o hrabrosti ili smelosti već o kompatibilnosti privreda,
poznavanju tržišta, boljem razumevanju ovdašnje klime, propisa, ali i
navika i mentaliteta – kaže Mikec.
Slovenac će lakše nego Nemac, Amerikanac, Francuz ili Finac da razume
šta je to, recimo, "pravo korišćenja građevinskog zemljišta" i neće se
uzbuditi koliko oni što to zemljište ne može da kupi, objašnjava na
primeru Dmitar Polovina, direktor predstavništva slovenačke Privredne
komore u Beogradu.
Ta vrsta bliskosti i međusobnog poznavanja koja nije iščezla ni posle
decenije od razlaza iz nekadašnje "bračne" zajednice umnogome amortizuje i
političke rizike i rizike pravne nesigurnosti na koju kao najveću prepreku
ukazuju i Mikec i Polovina.
– Upravo zbog toga preko slovenačkih ili svojih preduzeća u Sloveniji
na srpsko tržište će ulaziti i kapital iz drugih zemalja – Austrije,
Švedske, Nemačke. Jer jedno su fizibiliti studije i zvanični podaci, a
drugo je taj osećaj za ovdašnje prilike i prostor koji imaju slovenački
preduzetnici, objašnjava Mikec.
Vesna Jeličić
(Sutra: Šta plaši investitore) Investicioni pohod na region
Slovenački investicioni pohod na inostranstvo krenuo je početkom
devedesetih tokom kojih su firme iz Slovenije "izvezle" 854 miliona evra.
Ili preciznije toliko je iznosio ukupan stok slovenačkih direktnih
investicija izvan dežele od 1993. do 2000. godine. Od tog iznosa, prema
podacima iz najnovije knjige Andreja Jakliča i Marjana Svetličića o
iskustvu Slovenije u jačanju tranzicije kroz internacionalizaciju, 65
odsto udomilo se u bivše jugoslovenske republike. Najviše slovenačkog
kapitala u ovom periodu – 364,5 miliona evra udomilo se u Hrvatskoj. Što
se Srbije tiče ona tek sada postaje prava meta za Slovence –investitore.
Drugačije razmišljanje Iako se ta suma slovenačkih stranih direktnih investicija napolju u
međuvremenu umnogome uvećala (prošle godine investicije slovenačkih firmi
u inostranstvu približile su se milijardi i po evra) i mada još, prema
međunarodnim standardima, za zemlju takvih ekonomskih performansi nije
velika, dovoljno govori o napretku slovenačke privrede u odnosu na druge
bivše jugoslovenske ekonomije. Njih, naime, još muči samo to kako da
nedostatak domaćeg kapitala nadomeste privlačenjem stranog.
Istina, iako tih problema nema, i Slovenija koja je vodila prilično
konzervativnu politiku za pristup stranog kapitala u zemlju, sada sa
stabilnim temeljima, bez strahova koji su postojali na početku tranzicije,
može drugačije da razmišlja.
SLOVENCI U SRBIJI
Ublažen rizik
