Uhapsio bih Tačija
Dubravka VUJANOVIĆ 7/2/2003, 7:04:34 PM
PREKO 40.000 strana dokaza o zločinima Hašima Tačija nalazi se na stolu Karle del Ponte. Poslao ih je ministar pravde Vladan Batić. Na pitanje kako je, po njegovom mišljenju, moguće da to dosad nije bilo dovoljno da se protiv njega podigne optužnica, Batić odgovara:
- Del Ponteova sada traži transkripte razgovora čelnika OVK. Albanci se boje da svedoče, i tako sve stoji.
Za to vreme, izgleda, u nekim zemljama više ne važi ni lista Interpola na kojoj Tači ima svoj redni broj na osnovu presude za najveće zločine posle Drugog svetskog rata, koju je izrekao naš sud.
Da li je ta presuda iz prethodnog vremena još na snazi?
- Što bi rekao Ulof Palme, teror je teror, zločin je zločin, čak i onda kada je tobože učinjen u ime nečijih viših ciljeva i interesa. Sa druge strane, presuda je presuda, ona je pravosnažna i sankcioniše kriminalne aktivnosti Hašima Tačija još iz 1993. godine. Presuda nosi broj je 37/97, a doneo ju je Okružni sud u Prištini i potvrđena je presudom Vrhovnog suda Srbije. NJome je Tači osuđen na 10-godišnju robiju.
DVOSTRUKI ARŠINI
ZA šta je konkretno Tači optužen?
- Radi se o krivičnom delu terorizma, vezano za događaje iz 1993. godine.
Imate li ideju koji su stvarni razlozi Tačijevog puštanja na slobodu?
- Razlozi za takav postupak mađarskih vlasti mogu da budu samo politički. Očigledno je da su neki međunarodni zvaničnici, među kojima je i Mihael Štajner, uticali na Mađarsku da pusti Tačija istog dana kada je uhapšen, a pilota Šišića su držali mesecima jer se nalazio na poternici Hrvatske. Dakle, potpuno ista situacija, a različiti aršini.
Da li je bilo koji predstavnik naše vlasti kontaktirao sa mađarskim kolegama? Jeste li protestovali?
- Očekujem da to uradi Ministarstvo za ljudska prava i nacionalne manjine. Ono je nadležno za ekstradiciju. Ja sam do sada uradio sve što se moglo da se ta lica privedu pravdi.
To što se tužilaštvo Tribunala nije zainteresovalo za slučaj hapšenja Tačija nedvosmisleno govori da on još nije na listi optuženih. Ostaje li on, uprkos tome, u krugu onih sa kojima srpske vlasti ne žele da pregovaraju...
- Haški tribunal još nije pokrenuo optužnicu, ali istraga protiv Tačija je u toku. Mi, međutim, imamo dovoljno dokaza da je on ratni zločinac, a sa ratnim zločincima se ne može pregovarati. To bi bilo isto kao kada bi Buš pozvao u Vašington Osamu bin Ladena da pregovaraju o prestanku terorizma.
Šta bi se dogodilo kada bi on, ipak, kao član albanske delegacije doputovao u Beograd?
- Bio bi uhapšen.
“BELA KNJIGA”
DA li ste zatražili od Tribunala spisak Albanaca protiv kojih se vodi istraga? Kako ćete uopšte znati s kim možete da razgovarate?
- Ta pitanja nisu u nadležnosti Ministarstva pravde, a, koliko sam upoznat, istraga se vodi protiv Tačija, Čekua i Haradinaja. Protiv njih se vode i istrage u Hagu. Ne znam da postoji istraga protiv bilo kojeg drugog albanskog političara.
Dok Hag izbegava da pokrene optužnice protiv Albanaca, čak i za porodice srpskih optuženika uvode se sankcije EU. Jeste li protestovali negde zbog toga?
- To su aršini EU koji za neke, možda, nisu pravični, ali mi na njih ne možemo da utičemo. Činjenica je, međutim, da je antihaški lobi za nas poguban. Pod pokroviteljstvom tog lobija ubijen je Zoran Đinđić. A okruženje Karadžića i Mladića može da utiče na njih da se predaju.
U borbi protiv tog “antihaškog lobija” i atmosfere linča koja je, kako kažete, prethodila ubistvu Đinđića, najavili ste “Belu knjigu” 7.000 novinskih tekstova u kojima je napadan pokojni premijer. Ko izdaje tu knjigu?
- Ne bih da se bavim detaljima. Bitno je reći da se tako nešto sprema.
Hoće li se u toj knjizi naći sva novinarska imena koja su kritikovala Vladu i premijera?
- To je zamena teza. Kritika je potrebna i poželjna, ako je dobronamerna. U “Beloj knjizi” biće objavljeni tekstovi u kojima se Đinđić povezuje sa kriminalom, čija je poruka da kriminalca i nije greh ubiti. Oni koji mu nisu ni do kolena stvarali su mit o njemu kao kriminalcu i taj mit je podgrevan svakog dana.
Imaju li razloga oni novinari, čiji tekstovi uđu u ”Belu knjigu”, da se plaše da će se, posle njenog objavljivanja, naći u istrazi?
- Ne. Niko ne vrši hajku ni na koga. Mi želimo da na taj način ostavimo svedočanstvo da se zna šta je ko radio, ko je pravio ambijent za ubistvo premijera. Ovaj narod je sklon da sve zaboravi za dva dana, a smrt najvećeg reformatora u poslednjih 6-7 decenija u Srbiji ne sme da se tek tako zaboravi.
ISTINA O ČEDI
VI ste se pojavili pred skupštinskim odborima koji su se bavili posetama Čede Jovanovića CZ-u. Zašto?
- Otišao sam, po zvaničnom pozivu skupštinskih odbora, da kažem istinu i, ponavljam, koliko sam istinu govorio, toliko meni i mojim najmilijima Bog pomogao. Nikad nisam čuo ni od jednog radnika zatvora, niti bilo kojeg upravnika (a Blanuša nije bio jedini) da Čedomir Jovanović obilazi Dušana Spasojevića. Nikad niko to nije rekao. Drugo, ceo svet je znao da je Čeda išao u CZ zbog Miloševića. Treće, nikad u životu nisam čuo ni video nijednog člana “zemunskog” i “surčinskog klana”, ni živog, ni mrtvog. Nisam ni znao da su u zatvoru i da im se sudi, niti za šta im se sudi. To je sva istina, nema druge istine.
A reč svedoka koji tvrde da su ga videli ne uzimate ozbiljno?
- Koristiti zatvorske čuvare da iz jedne političke vizure pričaju o nečemu što se događalo pre dve godine, i to posle mrtvog Đinđića, u najmanjuju ruku nedostatak elementarnog morala.
