Evropska unija želi da bude domaćin dijaloga
Razgovori Beograd - Priština već u julu?
Nastavak sa 1. strane
Šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović rekao je juče da ne očekuje početak dijaloga između Beograda i Prištine do kraja avgusta, ili početka septembra. Solana je u susretu s Tačijem u Briselu želeo da sazna kakav je najnoviji razvoj i kako teku nastojanja "za stabilizaciju prilika na Kosovu i delovanje prelaznih ustanova vlasti".
Stav EU je, kako je rečeno, da se najpre moraju ispuniti standardi učvršćenja demokratskog poretka, pravne države, bezbednosti i zaštite svih etničkih zajednica na Kosovu, da bi se moglo početi razmatranje konačnog položaja pokrajine. Po rečima Kristine Galjak, "to je vrlo pragmatičan stav koji znači i da mora biti temeljitija lokalna politička klasa na Kosovu".
Zato je Tači pozvan u Brisel da bi dobio
saznjanja o tome kako funkcioniše Evropska unija i šta EU očekuje od domaćih
vođa na Kosovu koji imaju jasne odgovornosti - dodala je ona.
Kad je reč o dijalogu Beograd-Priština, "mora se iskoristiti dobra atmosfere na samitu EU, svi napori i sve što je učinjeno za poboljšanje prilika na Kosovu i celom Balkanu", predočila je Kristina Galjak. Ona je kazala da Evropska unija smatra da bi "neposredna rasprava i nalaženje rešenja za važna konkretna pitanja" u životu etničkih zajednica na Kosovu i u odnosima Beograda i Prištine, postepeno doveli do uspostavljanja poverenja.
- Ako bi se, naprotiv, razgovaralo o problemima za koje, u ovom trenutku, nema nikakvih izgleda za dogovor, nepoverenje bi bilo sve veće. Sada smo u procesu stvaranja takvog uzajamnog poverenja, dugo nije bilo neposrednih kontakata Beograda i lokalnih vlasti u Prištini, situacija je složena, a Evropska unija je spremna da učini sve što je u njenoj moći da tome doprinese - istakla je portparol visokog predstavnika EU.
Tači je, posle susreta sa Solanom, novinarima rekao da bi Kosovu trebalo dati "određeni evropski status", ali nije obrazložio šta to tačno znači. Lider Demokratske partije Kosova je istakao da je albanska strana na Kosovu spremna za dijalog s Beogradom, ali je dodao da se, uz dijalog, mora ukloniti sve što je ostalo od režima Slobodana Miloševića u srpskoj politici. Dijalog je, po rečima Tačija, prilika za "partnerstvo i saradnju s Beogradom, uključujući sprovođenje dogovorenog.
- A to ne sme biti neko nadmetanje ko će koga nadmudriti - dodao je on.
Kad je reč o konačnom položaju Kosova, Tači je naglasio da je neprihvatljivo "bilo kakvo jednostrano rešenje, a ni po koju cenu se neće pristati ni na podelu Kosova". Kristina Galjak je dodala da je Solana pozdravio pismo albanskih i vođa drugih etničkih zajednica, osim srpske, u kojem se raseljeni Srbi pozivaju da se vrate na Kosovo. Takva poruka "bez sumnje može doprineti povećanju poverenja između različitih etničkih grupa" na Kosovu, ocenio je visoki predstavnik EU.
Na opasku da su vlasti u Beogradu kritikovale činjenicu da se u tom pismu albanskih prvaka kaže da se raseljenim Srbima ne može jamčiti posao, smeštaj, a ni bezbednost, Solanin portparol je uzvratila da se "ta uzdržanost i sumnja vlasti u Beogradu može shvatiti, jer su zbivanja u prošlosti Kosovu bila veoma teška.
- Ali, to podozrenje se može odagnati ako bi inicijative, kao što je ova zajednička poruka kosovskih lidera Srbima, ne samo pokrenu, već i obavezno sprovedu u delo. Ta poruka je pozitivna i sumnje Beograda zato ne moraju biti utemeljene", rekla je Galjakova.
Prema njenim rečima, istina je da su problemi Kosova ne samo etnički, već i ekonomski i bezbednosni, i da su međusobno povezani.
- Ako se učini napredak ka postojanijim odnosima između etničkih zajednica, manji će biti bezbednosni problemi, a i ekonomska situacija će se poboljšati, jer su sveukupne prilike bolje", rekla je Solanin portparol.
Otud je, smatraju Solana i krugovi EU, važno da se pokrene dijalog Beograd-Priština. Zvaničnici u Briselu su objasnili da, s tim u vezi, postoji "dodatni problem zato što više nema čelnika međunarodne uprave na Kosovu", budući da Mihael Štajner ovih dana odlazi s položaja šefa UNMIK. Ali, kako je rečeno, ako nema šefa, postoji ostala celokupna struktura prelazne uprave UN na Kosovu koja se može uključiti u napore za pokretanje neposrednih razgovora vlasti u Beogradu i Prištini. Beta
Nastavak sa 1. straneŠef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović rekao je juče da ne očekuje početak dijaloga između Beograda i Prištine do kraja avgusta, ili početka septembra. Solana je u susretu s Tačijem u Briselu želeo da sazna kakav je najnoviji razvoj i kako teku nastojanja "za stabilizaciju prilika na Kosovu i delovanje prelaznih ustanova vlasti".
Stav EU je, kako je rečeno, da se najpre moraju ispuniti standardi učvršćenja demokratskog poretka, pravne države, bezbednosti i zaštite svih etničkih zajednica na Kosovu, da bi se moglo početi razmatranje konačnog položaja pokrajine. Po rečima Kristine Galjak, "to je vrlo pragmatičan stav koji znači i da mora biti temeljitija lokalna politička klasa na Kosovu".
| GALJAK: Realni izgledi za
početak izrade studije o izvodljivosti Galjakova je rekla da u ovom trenutku ne može da ulazi u ocenu razgovora koje su u Beogradu imali predstavnici Srbije i Crne Gore i Evropske komisije, ali da u EU prevladava stav da je u procesu izrade Akacionog plana za harmonizaciju unutrašnjeg tržišta učinjen "veliki napredak", što je i ključni uslov za početak izrade studije o izvodljivosti. Ona je takođe naglasila da je upravo Akcioni plan dobra osnova za izradu te studije, koja će dati odgovor da li je Srbija i Crna Gora ispunila sve kriterijuma za početak pregovora o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Osim Akcionog plana stručnjaci Evropske komisije će, kao što je to bio slučaj i sa svim ostalim studijama o izvodljivosti, koristiti podatke iz veoma različitih izvora. U dobro obaveštenih izvorima u EU tvrde da u tehničkom smislu nije nikakav problem niti veliki posao sačiniti tu studiju, ali se u procesu njene izrade često ispreče i neki politički problemi, o čemu se i te kako u Briselu vodi računa. To je, na primer, bio slučaj sa Makedonijom. U makedonskom slučaju izrada studije o izvodljivosti je potrajala više meseci, dok je u slučaju Hrvatske trajala samo mesec dana. Makedonija i Hrvatska su, inače, jedine zemlje zapadnog Balkana koje su potpisale Sporazume o stabilizaciji i pridruživanju, ali koji tek moraju da ratifikuju članice EU. U slučaju Srbije i Crne Gore proces će biti malo komplikovaniji jer će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju podlegati ratifikaciji ne sadašnjih 15 članica EU već i budućih deset, šta će svakako taj proces vremenski produžiti. Sa Albanijom su već počeli pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i niko tačno ne zna koliko će trajati. Sa balkanskih prostora u najpovoljnijem položaju, kada se radi o evroatlantskim integracijama, su Bugarska i Rumunija. Te dve zemlje će već iduće godine postati punopravne članice NATO, a 2007. godine ući će i u EU. Tanjug |
Kad je reč o dijalogu Beograd-Priština, "mora se iskoristiti dobra atmosfere na samitu EU, svi napori i sve što je učinjeno za poboljšanje prilika na Kosovu i celom Balkanu", predočila je Kristina Galjak. Ona je kazala da Evropska unija smatra da bi "neposredna rasprava i nalaženje rešenja za važna konkretna pitanja" u životu etničkih zajednica na Kosovu i u odnosima Beograda i Prištine, postepeno doveli do uspostavljanja poverenja.
- Ako bi se, naprotiv, razgovaralo o problemima za koje, u ovom trenutku, nema nikakvih izgleda za dogovor, nepoverenje bi bilo sve veće. Sada smo u procesu stvaranja takvog uzajamnog poverenja, dugo nije bilo neposrednih kontakata Beograda i lokalnih vlasti u Prištini, situacija je složena, a Evropska unija je spremna da učini sve što je u njenoj moći da tome doprinese - istakla je portparol visokog predstavnika EU.
Tači je, posle susreta sa Solanom, novinarima rekao da bi Kosovu trebalo dati "određeni evropski status", ali nije obrazložio šta to tačno znači. Lider Demokratske partije Kosova je istakao da je albanska strana na Kosovu spremna za dijalog s Beogradom, ali je dodao da se, uz dijalog, mora ukloniti sve što je ostalo od režima Slobodana Miloševića u srpskoj politici. Dijalog je, po rečima Tačija, prilika za "partnerstvo i saradnju s Beogradom, uključujući sprovođenje dogovorenog.
- A to ne sme biti neko nadmetanje ko će koga nadmudriti - dodao je on.
Kad je reč o konačnom položaju Kosova, Tači je naglasio da je neprihvatljivo "bilo kakvo jednostrano rešenje, a ni po koju cenu se neće pristati ni na podelu Kosova". Kristina Galjak je dodala da je Solana pozdravio pismo albanskih i vođa drugih etničkih zajednica, osim srpske, u kojem se raseljeni Srbi pozivaju da se vrate na Kosovo. Takva poruka "bez sumnje može doprineti povećanju poverenja između različitih etničkih grupa" na Kosovu, ocenio je visoki predstavnik EU.
Na opasku da su vlasti u Beogradu kritikovale činjenicu da se u tom pismu albanskih prvaka kaže da se raseljenim Srbima ne može jamčiti posao, smeštaj, a ni bezbednost, Solanin portparol je uzvratila da se "ta uzdržanost i sumnja vlasti u Beogradu može shvatiti, jer su zbivanja u prošlosti Kosovu bila veoma teška.
- Ali, to podozrenje se može odagnati ako bi inicijative, kao što je ova zajednička poruka kosovskih lidera Srbima, ne samo pokrenu, već i obavezno sprovedu u delo. Ta poruka je pozitivna i sumnje Beograda zato ne moraju biti utemeljene", rekla je Galjakova.
Prema njenim rečima, istina je da su problemi Kosova ne samo etnički, već i ekonomski i bezbednosni, i da su međusobno povezani.
- Ako se učini napredak ka postojanijim odnosima između etničkih zajednica, manji će biti bezbednosni problemi, a i ekonomska situacija će se poboljšati, jer su sveukupne prilike bolje", rekla je Solanin portparol.
Otud je, smatraju Solana i krugovi EU, važno da se pokrene dijalog Beograd-Priština. Zvaničnici u Briselu su objasnili da, s tim u vezi, postoji "dodatni problem zato što više nema čelnika međunarodne uprave na Kosovu", budući da Mihael Štajner ovih dana odlazi s položaja šefa UNMIK. Ali, kako je rečeno, ako nema šefa, postoji ostala celokupna struktura prelazne uprave UN na Kosovu koja se može uključiti u napore za pokretanje neposrednih razgovora vlasti u Beogradu i Prištini. Beta
