|
Datum: 09. juli 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili greškom ili više ne želite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napišite "unsubscribe".
URAN, KOGA NIJE
BILO
Moskva, 09. jula 2003.godine Motiv rata protiv Iraka, koji su upotrebili Vasington i London, umnogome je bio zasnovan na nespretnom, bezobzirnom falsifikatu Zvaniccno priznanje Bele kuce s tim u vezi sustiglo je Dzordza Bussa u toku njegove posete Africi. Zanimljivo pitanje sada se sastoji u sledecem: da li je to novost za americckog predsednika, ili je on to znao duzze od jedne godine i svesno ukljuccio evidentnu lazz u svoju januarsku poruku “O situaciji u zemlji”? U utorak su dvojica predstavnika administracije SAD slozzno priznala: ccuvena Bussova izjava da je Irak, tobozze, pokussavao da kupi uran u Nigeru, kako bi stvorio nuklearno oruzzje, zasnovana je na falsifikovanim dokumentima, koje su dobile americcka i britanska obavesstajna sluzzba. Medjutim, priznajuci samu ccinjenicu falsifikata, Ari Flejsser, portparol Bele kuce, i Majkl Anton, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, pokussali su stvoriti utisak da Buss sa tim nema nikakve veze. Predsednik je, kao, bio zzrtva gresske dve obavesstajne sluzzbe, koje su, opet, sa svoje strane, bile zzrtve nekog tamo nedobronamernog izvora. Flejsser je delovao narocito fatalisticcki: “Izjava predsednika bazirala se na tvrdnji o “zzutom kolaccu” (uranu) iz Nigera, - kazao je on. – Posto se saopstenje o “zzutom kolaccu” ispostavilo netaccnim, ta ccinjenica se odrazila na ssirem planu na izjavu predsednika”. Tojest, Bussa su prevarili. A to sto se ta ccinjenica – ako je ona i zaista to – odrazila na ssirem planu na sudbinu 18-milionskog stanovnisstva suverene drzave, zasute bombama i lissene muzejskih vrednosti, na kraju krajeva, okupirane od strane tragaoca za nepostojecim uranom, Flejsser je precutao. Majkl Anton je bio jos precizniji. “Da smo mi tada znali ono sto sada znamo, - priznao je on, - onda pominjanja o pokussajima Iraka da kupi uran u Africi ne bi bilo u poruci “O situaciji u zemlji”. Nije nego! Tek isplivala na povrsinu u americckoj i britanskoj stampi otkrica omogucavaju ne samo da se posumnja u stvarnu neinformisanost americcke administracije, nego bacaju tamnu senku podozrenja na Dzordza Bussa licno. Sudeci po svemu, predsednik je morao znati da se obraca zemlji, a u ssirem smislu celom svetu, koji je zamro u issccekivanju ishoda iraccke krize sa obiccnom, banalnom i zato tako nezamislivom u tom presudnom trenutku lazzi. Reprodukujmo hronolosski sled dogadjaja. 28. januar 2003. godine. Dzordz Buss u svoju poruku naciji stavlja sledecu frazu: “Britanska vlada je saznala, da je Sadam Husein nedavno hteo da kupi u Africi znaccajnu koliccinu urana”. Trebalo je da bude jasno kao dan: djavolski rezzim pravi atomsku bombu. Postavlja se pitanje: kakvi su joss potrebni dokazi o celishodnosti hitnog preventivnog udara po Bagdadu, pre nego sto on udari po ccoveccanstvu svojom nukleaernom rukotovorinom od africcke sirovine? Medjutim, 7. marta 2003. godine direktor MAGATE Mohamed El Baradej kategoriccki je demantovao glavnu pretpostavku te teze u svom izvesstaju Savetu bezbdnosti OUN. “Oslanjajuci se na detaljnu analizu, MAGATE se slozzila sa misljenjem nezavisnih eksperata u zakljuccku da ti dokumenti, koji ccine osnovu saopstenja o nedavnoj isporuci urana iz Nigera u Irak, u stvarnosti nisu autenticcni, - zakljuccuje Baradej. Medjutim, Savet bezbednosti za Vasington u tom trenutku vec nije merodavan. Sa vassingtonskog aspekta, recci koje stizzu iz nebodera na njujorsskom Ist-riveru nisu nista visse od bespomocno brbljanje medjunarodne zajednice, kojoj je doslo vreme da se podccini volji visseg razuma u liku Sjedinjenih Drzzava. Vojna massinerija koalicije se pokrece. Nezavisna zemlja postaje meta na mapama Pentagona. Sada, u julu 2003. godine, mozze se i priznati da su ti nevessti obavesstajci pomutili mozak predsedniku pa je on tako i dopustio da u obracanju zemlji upotrebi frazu koja je sluccajno odigrala ulogu temeljnog razloga za rat. Pobednicima se ne sudi, zar ne? E, nije tako, smatra sve ssiri krug americckih demokrata i poneko od uticajnih republikanaca. Danas je isplivalo na povrssinu i joss nessto: ispostavilo se da je joss prossle godine CIA tajno uputila u Niger bivseg americckog ambasadora u Gabonu Dzozefa Vilsona, kako bi se on na licu mesta uverio da li je zaista Irak pokussavao da dobije, ili je makar ssetkao okolo i oblizivao se na ovdassnji uran. Vilson je imao na desetine razgovora sa visokopostavljenim ccinovnicima Nigera, pustili su ga da poseti zatvorene rudnike i skladissta, i on je nedvosmisleno zakljuccio: ma nema tu mesta ni za ssta slicno. Diplomata je svoj zakljuccak saopstio CIA. A dalje se dessava nessto izuzetno znacajno za celokupnu tu uransku storiju. Kako je ovih dana izjavio anonimni visokopostavljeni saradnik CIA dopisniku Bi-bi-si, izvesstaj koji je pripremio Vilson bio je upuccen u Belu kucu jos marta 2002. godine. E, sad, danas se mozze koliko hocete priccati, kako to ccine spasioci imidza americcke administracije, da taj papir Vilsona “mozzda i nije ni stigao” do predsednika. U to je tessko poverovati. Kada se ressavalo pitanje rata ili mira, ssef SAD i njihovih oruzzanih snaga nije mogao da ignorisse direktno obavesstajno saopsstenje o glavnom kriminalu, koji je pripisivan Iraku: tezzi li on da nabavi oruzzje za masovno unisstavanje. Ne tezzi – saopstila je obavesstajna sluzzba i to prenela Beloj kuci. Da, izjavio je predsdenik, koji je godinu dana pre svoje poruke naciji “O situaciji u zemlji” bio informisan, dokumenti o uranskim isporukama Iraku iz Nigera su stoprocentni falsifikat. ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdražava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podržite bilo kojom finansijskim doprinosom ili kroz
reklamiranje na našem web site-u. Vaša
pomoć biće upotrebljena za još kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo brže postavljanje na site i, što smatramo možda i
najvažnijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: Rade Drobac- Postanska stedionica-, žiro račun br. 908-20001-18-8888-47712653 Za devizne uplate: Rade Drobac- Nacionalna [tedionica- Devizni ra~un br.: 00-305-0002922.2 |
<<_IMVTemp_Show_Geopolitika-logo1.jpg>>
<<_IMVTemp_Show_ARTELlogo2.gif>>
