|
Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com email: [EMAIL PROTECTED]
Medija Centar,
Makedonska 5, 11000 Beograd, Jugoslavija, Tel: (381 11) 3343-225, Faks:
(381 11) 3343-420.
|
SPORNA PRIVATIZACIJA NA KOSOVU
(10. 07. 2003.) |
|
Jedan od efikasnijih instrumenata za zastitu
vlasnickih prava koji ostaje srpskim vlasnicima i
poveriocima jeste medjunarodna arbitraza, kaze Nenad
Vasic |
U uslovima medjunarodnog
protektorata UN, inicirani proces privatizacije na
Kosovu i Metohiji prate mnogobrojni i kompleksni
ekonomski i politicko-pravni problemi - od politicke
nestabilnosti i nekonzistentnosti pravnog sistema, do
niskog investicionog rejtinga ekon omije Kosova i
Metohije, i visokog rizika kupovine drzavnih i
drustvenih preduzeca ponudjenih za tendersku
prodaju.
Proces privatizacije zvanicno je
najavljen u decembru 2002. Pri tome je predvidjeno da
UNMIK zadrzi novac od tenderske prodaje preduzeca do
okoncanja eventualnih sudskih sporova oko vlasnickih
prava i potrazivanja, da srpskoj drzavi i Vladi budu
preneti dugovi, a kupcima ili strateskom investitoru -
novo preduzece bez pasive. Bivsi sef UNMIK-a Mihael
Stajner i njegov tim na samom pocetku nisu bili spremni
da sacekaju da se najpre izvrsi sudsko poravnjanje
izmedju vlasnickih prava i kreditnih potrazivanja, pa da
se tek onda nesmetano otpocne sa sprovodjenjem procesa
privatizacije na cemu insistira srpska strana. Inace,
preduzetnici iz Centralne Srbije pretenduju na 1.218
preduzeca, delimicno ili u celini, a oni iz Vojvodine na
140. Sto se tice stavova kosovskih Albanaca o pitanju
tranzicije i procesa privatizacije, oni bi se uglavnom
mogli svesti na tri zahteva: da srpska drzava nadoknadi
stetu koja je naneta kosovskoj privredi (da prakticno
nastavi da placa dug Kosova kao nadoknadu za stetu), da
se vrate na snagu zakoni koji su na Kosovu vazili pre
1989. godine, kao i da celokupan prihod od prodaje
preduzeca pripadne kosovskom budzetu.
Donosenjem
Uredbe br. 2003-13 "O promeni prava na koriscenje
nepokretne imovine u drustvenoj svojini" od 9. maja ove
godine, formalno i fakticki omogucen je pocetak procesa
privatizacije na Kosovu i Metohiji. Ova Uredba (koja,
izmedju ostalog, pruza mogucnost da se zemlja koju sada
zauzimaju drustvene firme uzme u najam na 99 godina),
izazvala je veliko nezadovoljstvo srpske strane.
Stajneru je zamereno da govori o zakupu imovine, a u
istoj Uredbi predvidja mogucnost otudjivanja imovine i
njenog prenosenja u vlasnistvo Albanca. Jedan od
efikasnijih instrumenata za zastitu vlasnickih prava
koji ostaje srpskim vlasnicima i poveriocima jeste
medjunarodna arbitraza.
Na UNMIK-ovoj listi za
privatizaciju nalazi se 350 drustvenih i 65 javnih
preduzeca i fabrika sa Kosova i Metohije, koji trenutno
zaposljavaju oko 30 hiljada radnika i jos toliko na
placenom odsustvu. Bez obzira na sve, srpski biznismeni
i privrednici bi neizostavno trebalo da se ukljuce u
proces privatizacije na Kosovu i Metohiji, ali i da se
istovremeno zaloze za prebacivanje duga KiM na UNMIK.
Srbija, inace, duguje Svetskoj banci 1,8 milijardi
dolara, od cega neto dug kosovskih preduzeca iznosi 450
miliona dolara. Ukupan spoljni bruto dug Kosova i
Metohije iznosi 1,4 miljarde dolara.
Nenad Vasic
je nezavisni konsultant i analiticar iz Beograda
| |
| |
