Političke i medijske
manipulacije
* Kako su skandali i afere postali obeležje
nove Srbije * Ko proizvodi i zašto političke i medijske magle * Zašto se
stanovništvu uteruje krivica i kompleks niže vrednosti * Zapadni recepti
manipulacije sopstvenom javnošću * Ko je žandar a ko lopov u Srbiji
*
OGLEDALO nedelje:
Br 3
09. juli 2003. godine
Upravo se završila simultanka Čedomira Jovanovića sa
predstavnicima skupštine Srbije u kojoj je on priznao da je imao kontakte za
koje ga optužuju, ali uz izgovor da je to bilo u interesu države i po službenoj
dužnosti, a ponekad i iz čisto humanih razloga. Bez obzira na to, odbor je imao
razumevanja za Čedu i oslobodio ga svake krivice, proglasivši ga čak i za
petencijalnu žrtvu. MI, gradjani, ostali smo i dalje u dilemi - ko je žandar a
ko lopov u ovoj našoj zemlji, a pogotovo u redovima vlasti i oko nje. Tako se,
bez pravog raspleta i pronalaženja istine, završila, bar za neko vreme, još
jedna od bezbroj afera koje, kao osnovna karakteristika, prate vladavinu DOS-a u
post-oktobarskoj Srbiji.
Jedni smatraju da te bezbrojne afere, medjusobne
optužbe i pretnje vodećih političara, uglednika i novinara, svedoče da nas to
demokratska vlast , najzad, dž`i pomno informisanim o svemu što se u zemlji
važno dešava u cilju proronalaženja istine i transparentnosti javnog i
političkog života. Drugi, pak da je posredi stvaranje medijske magle da bi se
prave stvari sakrile od očiju i suda javnosti
Režirane afere .
Medjutim, dilema nema. Sve je to
dobro režirana politička i medijska manipulacija gradjanima ove zemlje koja ima
nekoliko jasnih uporišta.. Prvo uporište su afere i skandali. Pa nije valjda
moguće da je za ovu zemlju i ovaj narod važnije ko se ogrešio o zakon, ako se
ogrešio, ko je sa kim šurovao i kada, ko je čiji prijatelj i da li se sa njim
vidjao ovde ili onde, ko je koga štitio i ko je gde nešto proneverio, što sve
spada, u suštini u teme žute štampe, od pitanja koja su sasvim druge prirode i
daleko značajnija po naše živote. A to su: sunovrat životnog standarda ogromnog
broja gradjana, masovna arbitrarna otpuštanja sa posla, rasprodaja društvene
imovine za bagatelu, protivustavno izručivanje nelegalnom sudu u Hagu političkih
i vojnih lidera zemlje koji su krivi što su branili zemlju od agresora,
parcelizacija srpskog političkog prostora, nezainteresovanost za srpske vitalne
državne i nacionalne interese, uvodjenje zemlje u razne organizacije i
asocijacije a da se gradjani, kao što se to radi u drugim zemljama, ne pitaju da
li to žele, lustracija u svim oblastima javnog života, pretnje i hapšenja bez
valjane podloge, manipulacije sudovima , medijima, skupštinskom većinom,
itd..
Drugo uporište su bezbrojna lažna obećanja. Medjutim, posle tri godine
vlasti DOS-a već je svima jasno da obećane donacije, krediti, strane
investicije, posao za sve, porast plata i standarda, i druge brojne blagodeti ne
mogu napuniti prazne stomake. U isto vreme ljudi masovno ostaju bez posla i
perspektive, sa sve većim egzistencijalnim problemima koji ne mogu da čekaju
obećani bolji život i budućnost, niti će im pomoći izvikano poštenje i moralna
čistota lidera vladajuće garniture, u ime koje se sve to , navodno, čini.
Treće uporište su pretnje i "edukacija" zaostalog gradjanstva. Svi smo
svedoci do koje mere svakodnevno pljušte optužbe po medijima i brojnim
konferencijama za štampu, razne izjave o krivici onih ili ovih, o tome ko će za
šta biti optužen a ko kada i gde zatvoren. Otkrivaju se stalno neke nove afere,
stalno se iznalaze neki novi krivci, maltene svaki dan se sa stranica štampe ili
TV preti nekome a sve zarad nevidjenog čistunstva aktuelnih vlasti i njihove
skoro patološke potrebe za istinom, poštenjem, tobož iz želje da se grešni
srpski narod katarzom i denacifikacijom izbavi od kriminala i zločina koje je
činio prethodni režim a koje se njemu pripisuju i krene uzdignuta čela u svetlu
budućnost gde nas pošteni i demokratski svet jedva očekuje.
Manjinska prava najvažnija
Edukacija stanovništva je vrlo važan segment uterivanja krivice i
kompleksa manje vrednosti našem ionako napaćenom narodu. Priča o pravima je tu
šlag na tortu. I tako, umesto da se bavimo važnim stvarima , mi brinemo o
pravima homoseksualaca, maltretiranju životinja, seksualnom zlostavljanju na
poslu, procentu žena u parlamentu, o pravima manjina (o većini niko i ne brine).
A sve to da ne bismo mislili o tome da li je neko izgubio posao, da li ima para
da mu deca nastave školovanje koje više nije besplatno, da od godišnjih odmora
nema ništa, ili da ćemo uskoro vojni rok služiti u nekoj mirovnoj misiji u
svetu. Krajnji cilj je da budemo mirni i poslušni, da se ne bunimo i ne branimo
svoja prava.
Kako to rade u svetu.
Sve to što nam se sada dešava
su zapadni recepti manipulacija sopstvenom javnošću radi ostvarivanja zacrtanih
političkih ciljeva bez otpora i teškoća. Kod njih je to prisutno i u spoljnoj
politici o čemu mi, kao žrtve, možemo mnogo toga reći. To je na Zapadu veoma
dobro i uspešno organizovan sistematičan i široko zasnovan sistem političkih i
medijskih manipulacija koje imaju za cilj da javnost uvere da vlast radi
transparentno, poštuje demokratske institucije i procese i da, na kraju krajeva,
radi u interesu naroda.
Sve se to sada i ovde, po nalogu naših stranih
mentora, sprovodi do tančina. Naravno, I tamo i ovde, istina je sasvim suprotna.
Vlast sprovodi politiku koju je zamislila nezavisno od toga šta ko drugi misli,
ali pošto postoje izbori mora voditi računa o javnom mnjenju i zato nalazi niz
lukavih načina da glasače zavara u pogledu svojih pravih namera i aktivnosti,
podmečući mu lažne afere, probleme, skandale , istrage i dileme, izvrčući
dogadjaje, zamenjujući žrtve i krivce, otvarajući probleme na način da se
rasprava o njima vodi ali da se pravi argumenti ne potežu i sl. Narod se
usmeruje na bavljenje minornim stvarima a ubedjuje da se o nečemu važnom stvarno
pita.
Hleba i igara.
Suština te strategije je da se uopšte ne bavimo ozbiljnim
pitanjima, onima koje odredjuju naš život i budućnost naše dece već perifernim i
podmetnutim , lažnim problemima i dilemama. I drugo, da ne shvatimo gde nas to
vode i šta će sa nama biti, jer ukoliko bismo to shvatili -sigurno bismo se
bunili. Jedan američki analitičar i socilolog je lepo rekao " onaj ko ne zna da
je u zatvoru se i ne buni i ne traži da odatle izadje".. Dve odrednice lepo
definišu našu stvarnost odnosno politiku DOS-a: " Umesto hleba dajte im igara "
i " Napad je najbolja odbrana ".
Sve se to radi ogromnim procentom
na štetu političkih protivnika vlasti (jednim udarcem dve muve), a samo ponekad
uz prinošenje pažljivo odabrane žrtve iz sopstvenih redova, obično i to iz
koristi ako ni zbog čega ono zbog gradjenja sopstvenog kredibiliteta , opet u
suštini, radi medijskog i političkog marketinga.
Afera Levinski je dobar
primer za takvu vrstu marketinga. Ali to se u SAD ipak redje koristi jer najveća
i najača država na svetu ima naravno privilegiju, koju obilato koristi, da
skandale i afere podstiče u drugim zemljama. Time postiče dva cilja. Vrši
pritisak na zemlje od kojih želi da iznudi neke političke ili druge ustupke a
svojim gradjanima time dokazuje kako su srećni što žive u poštenoj i časnoj
zemlji a ne u diktaturama i kriminalnim državcama kakve su sve druge, osim par
partnerskih.
Vratimo se samo deset godina unazad i pogledajmo kakvima su nas
oni ocrtali u medjunarodnom javnom mnjenju. Da li se gradjani naše zemlje slažu
sa slikom koja je o nama izgradjena i o razlozima zbog čega se sve ovo kod nas
ovako odigravalo ? Slažemo li se sa ocenom da su za sve krivi Srbi? Da li je za
sve kriv Slobodan Milošević , odnosno prethodna vlast? Da li su samo Srbi činili
zločine? Da li samo srpska teritorija treba da ide na doboš? Da li samo mi
moramo biti šampioni demokratije dok ostali nekažnjeno ubijaju i otimaju? I tako
dalje. Pitanja je mnogo a odgovori su delo zapadnih kuhinja
manipulacija
Dakle, na žalost, ako ranije nismo imali dovoljno
transparentnosti i demokratije, sada ih nemamo uopšte. Pri tome smo negde,
usput, zagubili i suverenost.
