PODSEĆANJE
Veliki Tesla iz malog naroda
Da li je neko obeležio 10. jul, rođendan Nikole Tesle
Tri toliko visoka stuba svetske civilizacije da dopiru i u treći milenijum pripadaju trojici svetskih velikana druge polovine 19. i prve polovine 20. veka, koji su po svemu različiti osim u tri svojstva što su im ostala ista: osobita ljubav prema majci, matematici i srpskom narodu. Sinovi srpskih graničara sa vojne krajine ondašnje Austrougarske, iz porodica sa mnoštvom dece, sva trojica: atletski razvijeni i snažan Mihailo Pupin, fizički slab i nežan Milutin Milanković i bolešljivi dvometraš, mršavi Nikola Tesla, veoma su žudeli da vide Beograd i posetom ovoj srpskoj prestonici ostvare jedan svoj životni san i veliki rodoljubivi cilj.
Taj životni san ispunio se Tesli u doba njegove najveće slave, kreativne i životne snage, u danima tuge za majkom na čiju sahranu je stigao, kad se tuga mešala sa srećom što će i u prestoni grad svoga naroda stići.
U junu 1982. godine, pošto je kao naučnik, u svem svetu uvažen a u srpskim zemljama legendaran, trijumfalno prokrstario civilizovanom Evropom držeći predavanja u najvećim i najpoznatijim središtima nauke, bogatstva i slave, prolio je na majčinom grobu suze žalosti a u prestonom Beogradu i suze radosnice.
Srpske novine su ovako opisale njegovu pojavu: "G. Tesla je neobično simpatična i markantna pojava. Visoka rasta, suvonjav, crnomanjast, bleda lica, zamišljenih sanjalačkih očiju ispod širokog čela, s veoma finim crtama lica, na prvi pogled skrene pažnju posmatrača. Govori lagano izvršnim srpskim jezikom, iako je skoro petnaest godina daleko od svog zavičaja i svog naroda. Neobično je smeran, gotovo stidljiv.
Profesor Đ. Stanojević koji je bio na dočeku i koji je objavio prvu ozbiljnu knjigu o Tesli "Nikola Tesla i njegova otkrića" opisuje ga i rečima: "Kad se duhovitošću i dosetkama što provejavaju kroz njegov govor doda neobično pamćenje svega što je ma gde čuo, video ili pročitao, može se shvatiti sa kako ogromnom količinom znanja raspolaže čovek koga prestonica pre kratkog vremena dočekala beše.
Sve što je u engleskom, francuskom, italijanskom, nemačkom i u srpskom pesništvu najlepše on zna naizust. I u razgovoru o najsuvoparnijim stvarima on će zgodno uplesti stih ili misao kakvog pesnika ili mislioca. Ni stupanjem u američko podanstvo on nije izgubio nego još većma učvrstio i ojačao u sebi osećanje narodnosnog ponosa.
Kralj Aleksandar Obrenović je želeo da ga lično odlikuje ordenom Sv. Save ú reda, ali zahvaljujući jednoj pravnoj smetnji to se nije ispunilo, jer Tesla kao građanin Amerike nije mogao da primi to odlikovanje. A na svečanoj večeri, u atmosferi prožetoj rodoljubljem, pesmom i suzama, kada je Zmaj Jova pročitao pozdravnu pesmu Tesli, a ovaj, ganut zaplakao, svi su zaridali. Tesla se zahvalio rečima: "Gospodo i braćo! Ne bih bio Srbin i ne bih srpski osjećao kad večerašnje veče ne bih računao u najsrećnije i najdragocenije časove u životu."
Naučno-popularni časopis "Galaksija" je povodom 120. godišnjice rođenja pomenula da Tesli ni u Americi nije bilo lako i bezbolno prilagođavanje na novu sredinu. Tamo se on suočio "sa surovim životom u kome su vladali njemu nepoznati zakoni biznisa. Trebalo mu je dosta rada i vremena da sve to shvati i da se bar donekle uklopi u novu sredinu. U mnogim situacijama je ipak ostajao dosledan svojim principima.
Životne okolnosti su ga terale da se prihvati svakakvih poslova. Dešavalo mu se da je za samo dva dolara dnevno morao da kopa kanale u Njujorku. Ali, uspeo je aprila 1887. da izgradi laboratoriju i svaki model je radio tačno onako kako je to Tesla očekivao. U oktobru iste godine je Američkom birou za patente prijavio oko 40 svojih pronalazaka. Sva današnja proizvodnja, distribucija i mehanička potrošnja električne energije zasnivaju se na nekima od tih patenata".
Ni danas nema nikog ni u zemlji ni u svetu, od najvećeg rodoljuba do poslednjeg otpadnika, od visprenog uma do najgore propalice, kojemu Tesla nije ime dostojno divljenja i poštovanja. A Teslino delo je najveći srpski doprinos svetskoj civilizaciji i s pravom se može, nepristrasno mereći taj doprinos, reći da je 20. vek bio "stoleće Nikole Tesle" jer je stotinama svojih patenata osvetlio planetu i dao joj nove neslužene moći, da bi sam posle pao u tamu zaborava.
Ali, na kraju veka dogodilo se novo čudo: svet moćnih ponovo otkriva Teslu, "iščitava mu zaostavštinu i pokušava da "proviri u nevidljivu stranu", onu drugu polovinu koja nije pretvorena u patente, već je ostala u česticama u Beogradu najvećim delom, u Muzeju Nikole Tesle, a delo, veruje se i u Americi. Svi su izgledi da će i 21. vek pripasti Tesli.
Naša štampa beleži pismo direktora radioopservatorije Zapadne Australije Aleksandru Milinkoviću piscu vrlo čitanih knjiga o Tesli, u kom tvrdi da se godinama bavi istraživanjima Tesle iz 1900. o slanju talasa oko Zemlje brzinom od 475.000 km u sekundi, i da se uverio svojim ogledima da je Tesla u pravu. Ta brzina veća od svetlosti ostvarena je gotovo istovremeno u akceleratorima u Prinstonu i Firenci.
Posle Tesline smrti (7. januara 1943, nastala je, kako pišu novine, prava jagma "za svakim papirićem sa nadom istraživača, a naročito vojnih stručnjaka da se u beleškama kriju još neke velike tajne. Tragaoci FBI, koji su Teslu godinama danonoćno uhodili, najveću pažnju su pokazivali za Tesline oglede u Kolorado Springsu 1899. godine kojima nije prisustvovao niko. Englesko izdanje knjige "Beleške iz Kolorado Springsa" iz 1972. nastale po ostavštini u beogradskom muzeju, odmah je rasprodato. Najveća "glad" je za Teslinim ogledima i znanjima o bežičnom prenosu energije i novoj vrsti torpeda.
Karakteristična je vest da je u arhivama FBI sačuvana sledeća zabeleška: "Prema našem saradniku Ficdžeraldu u sefu hotela "Guverner Klinton" nalazi se radni model jednog Teslinog pronalaska. Model je založio kao garanciju da će izmiriti dugovanje od 400 dolara. Uprava hotela je voljna da ustupi model svakom ko je spreman da izmiri Teslino dugovanje". Modelu se posle toga izgubio trag i ne zna se šta se s njim i drugim materijalima desilo.
Rođendan Nikole Tesle 10. juli cela nacija treba da slavi kao državni praznik i organizuje na taj dan svake godine Sabor stvaralaštva i dodele Teslinog pečata za najveće otkriće.
