|
Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com email: [EMAIL PROTECTED]
Medija Centar,
Makedonska 5, 11000 Beograd, Jugoslavija, Tel: (381 11) 3343-225, Faks:
(381 11) 3343-420.
|
KAKO REFORMISATI VOJSKU SRBIJE I
CRNE GORE? (11. 07. 2003.) |
|
Nesporno je da strategija nacionalne
bezbednosti mora biti doneta jer ne postoji evropska
zemlja koja taj dokument nije usvojila. Nakon toga
pristupa se izradi strategije odbrane, vojne doktrine i
citavog niza zakona, medju kojima i zakona o vojsci,
kaze Veljko Kadijevic. |
Nije dobro sto se u nasoj javnosti
uglavnom govori o reformi vojske, a ne o reformi citavog
sektora bezbednosti, koji, pored vojske, obuhvata
policiju, drzavnu bezbednost, obavestajne i
kontraobavestajne sluzbe. Dobro je sto je koncept
ministra odbrane Borisa Tadica za reformu odbrambenog
sektora dobio podrsku svih ministara NATO, ali, da bi se
taj koncept uspesno realizovao, treba napraviti sistem,
metodologiju reforme odbrane, koji bi morao da bude
povezan s reformom ostalih delova sektora bezbednosti.
Cesto se u javnosti pojavljuju ljudi koji spekulisu o
obimu, velicini ili brojnosti buduce vojske, ali se o
tome nigde ne govori na pocetku reformi.
Na
pocetku procesa reformi vlast bi morala da napravi
strategiju nacionalne bezbednosti, koja je znatno sira
od strategije odbrane i definise drzavnu politiku,
spoljno-politicku orijentaciju zemlje, i odgovara na
pitanja da li zemlja tezi ka evro-atlantskim
integracijima, da li zelimo da postanemo vodeca sila na
Balkanu ili deo kolektivne bezbednosti ovog regiona, da
li u susednim zemljama vidimo partnere ili pretnju za
nacionalnu bezbednosti. Taj dokument bi, dakle, razresio
kljucne politicko-bezbednosne dileme. Nesporno je da
strategija nacionalne bezbednosti mora biti doneta jer
ne postoji evropska zemlja koja taj dokument nije
usvojila. Nakon usvajanja ovog dokumenta, pristupa se
izradi strategije odbrane, vojne doktrine i citavog niza
zakona, medju kojima i zakona o vojsci. Sudeci po
sadasnjem stanju u drzavnoj zajednici, moze se ocekivati
da ce te dokumente doneti republike-clanice, a zatim ih
potvrditi na nivou drzavne zajednice. Nakon usvajanja
navedenih dokumenata i zakona, treba definisati kakav
nam je model vojske potreban i tek tada se moze
ozbiljnije razgovarati o obimu ili velicini vojnog
kontigenta. Zato nije uputno da se akteri reforme vojske
bave licitiranjem brojnosti vojske ili ukidanjem rodova
vojske pre donosenja temeljnih dokumenata koji definisu
reformu sektora bezbednosti.
Veljko Kadijevic,
generalni sekretar Atlantskog saveta
| |
| |
