8. juli 2003. godine
INTERVJU sa Srdjom Trifkovicem
GLOBALIZAM: "MULTIKULTURA" KAO ANTI-KULTURA
"Multikultura" i sa njome povezani oblici organizovanja drustva 21. veka
zauzimaju istaknuta mesta u brojnim drzavnim programima i "nevladinim"
projektima zemalja Severne Amerike i Zapadne Evrope. U razvodnjavanju
kulturoloskih definicija ide se toliko daleko da se predlaze da se i rec
multikultura, ma koliko ona bila semanticki rastegljiva, zameni
"raznolikoscu" ili "diverzifikacijom". U razgovoru sa dr Srdjom
Trifkovicem , direktorom Centra za medjunarodne odnose Rokford Instituta
iz drzave Ilinoj u SAD, potrazili smo odgovor da li bilo koji oblik
ekscentricnog, pa i otvoreno devijantnog nacina zivota, moze odjednom da
se proglasi za cisto kulturolosku pojavu? Da li bizarni eksperimenti sa
"zivotnim stilovima" koji su donedavno bili smatrani za marginalne mogu
da budu jednako legitimni kao i kulturolosko nasledje zasnovano na
evro-hriscanskim korenima, na kulturi oblicenoj u srpskoj-epskoj
poeziji, u grckom folkloru ili u italijanskoj gastronomiji?
Trifkovic: Nesumnjivi cilj kontrolora danasnjeg zapadnog sveta jeste da
pod firmom "kulture" ugura sto vise razlicitih pogleda na svet,
razlicitih pristupa zivotu i razlicitih moralnih, etickih i estetskih
koncepata i da je na taj nacin do te mere relativizuju da ona potpuno
izgubi svaki sadrzaj. Pod firmom "raznolikosti" imamo svesni pokusaj
atomizacije drustva i njegove parcializacije na interesne grupe. Zavisno
od specificnih interesa tih grupa
- bilo da je rec o homoseksualcima, lezbejkama, o ljubiteljima prisnog
odnosa sa kucnim ljubimcima, o bilo kom aspektu slozenih pitanja ljudske
seksualnosti, sistema vrednosti i nacina zivota - bicemo svedoci
identifikacije takvih, cesto devijantnih oblika ponasanja sa legitimnim
manifestacijama kulturoloskih naslednih karakteristika, koje imaju svoje
korene u vekovima dugim kolektivnim secanjima jednog naroda. To je veoma
vest i savrseno svestan sistem manipulacije sa predumisljajem. On ima za
cilj likvidaciju svih onih oblika tradicionalne kulture i sistema
vrednosti zasnovanih na sponatno nastalom osecaju neraskidive veze sa
precima. Kontrolori postmodernog sveta zele da raskinu duboke ali tanane
strune koje nas vezuju sa nasim nasledjem, nasom verom, sa nasom krvlju
i nasim tlom.
Kako se te pojave ogledaju danas u Srbiji? Da li je multikulturalizam i
u Srbiji, onakav kakvog ga propagiraju mnoge nevladine organizacije
(NGO), neka vrsta modifikovanog bratsva i jedinstva?
Trifkovic: U vreme tzv. "bratstva i jedinstva" svi su mogli da
ispoljavaju svoje kulturno nasledje, da proslavljaju svoje uglavnom
izmisljene ili na mrsavom nasledju iskonstruisane pretke i da u punoj
meri oblikuju svoj identitet - izuzev Srba.
Ne zaboravimo da je prva Jugoslavia iz 1918. godine pravljena od strane
Srba za racun drugih. Drugi su se njome koristili, pre svega Hrvati
spasivsi Dalmaciju za sopsstveni racun, a Srbi su od nje imali samo
stete. Druga, Brozova Jugoslavija, pravljena je 1943-1945 od strane
ne-Srba i izrazito u korist srpske stete. Izmedju dva svetska rata, u
versajskoj Kraljevini, Srbi su se uvek nesto izvinjavali drugima, uprkos
tome sto su toboze kontrolisali tu velikosrpsku tvorevinu. Posle
Aleksandrovog edikta iz 1931. morali su da budu "Jugosloveni", za
razliku od Hrvata i Slovenaca koji se takvima nikad nisu nazivali.
U Brozovoj Jugoslaviji, pak, bauk velikosrpskog nacionalizma vazda je
bio taj koji je sasecao Srbe u svakom pokusaju da svoj kulturoloski
naboj i svoje nasledje unesu u kulturolosku transmisiju nadolazece
generacije. To je pocelo da se menja 80-tih godina pod utiskom pobune na
Kosovu i Milosevicevog uspona, ali nije bilo zansovano na zdravoj
redefiniciji nacionalnog identiteta koja bi jedino bila moguca posle
radikalnog raskida sa komunistickim nasledjem. . Nevladine organizacije
u Srbiji danas, kao i pojedine politicke stranke poput Gradjanskog
saveza Srbije i trotinet-stranke Zarka Koraca, teze da revitalizuju
srbofobiju Brozovog tipa pod firmom stadarda tzv. medjunarodne
zajednice. Rec je od dve strane iste medalje, o istom proizvodu samo
drugacije zapakovanom. I jedan i drugi imaju za cilj nametanje
konstantne krivice Srbima zbog navodnog velikosrpskog agresivnog
nacionalizma - u najnovije doba putem zahteva za prihvatanjem kolektivne
haske hipoteke.
Srecom oni za sada jos ne uspevaju da naprave velike prodore u Srbiji,
ali na duze staze opasnost preti pre svega kroz obrazovni sistem.
Ministar obrazovanja u Srbiji je poverenik Soroseve Fondacije za
orvoreno drustvo i clan stranke koja je vec godinama na pozicijama
anti-nacionalnog, post-modernog globalizma.. On svesno tezi ka
unistavanju i brisanju svih elemenata nacionalne kulture i nasledja iz
skola, sto se videlo u njegovom otporu povratku veronauke u skole. Na
planu masovne kulture vidimo citav niz kodiranih poruka i projekata.
Njih ne samo centralne vec i lokalne TV i radio stanice prihvataju u
zamenu za novcanu pomoc spolja. Vidimo sistematsko promovisanje koncepta
"multikulturalnosti", koji zapravo predstavlja oblik zatiranja
sopstvene, autohtone kulture, nasledja i identiteta. Jedini ozbiljan
otpor tom zlu za sada se pruza kroz porodicu, koja uprkos svemu jos uvek
opstaje kao glavni oblik kulturoloske transmisije. U manjoj meri imamo
usamljene dzepove otpora u nekim lokalnim, materijalno i statusno vazda
ugrozenim medijima, u Crkvi i u za sada jos nedovoljno razvijenim
oblicima interesnog organizovanja slicnomislecih Srba koji se ne mire sa
duhovnim samounistenjem.
Nedavni izvestaj Helsinskog odbora za ljudska prava proglasila je
izvestan broj srpskih intelektualaca, Srpsku pravoslavnu crkvu i Vas za
"neprijatelje demokratije i zagovornuike nacionalne politike". Koji je
Vas komentar na ovu tvrdnju Helsinskog odbora?
Trifkovic: Imajuci u vidu sa kojom bratijom i sestrijom tu imamo posla,
koji su njihovi kriterijumi pohvale i osude, kakvom svetu oni teze, bio
bih veoma zabrint da moju malenkost u taj svoj spisak nisu uvrstili. U
principu sam sklon stavu Grauca Marksa da ne treba pripadati klubu koji
bi nas prihvatio za clana, ali ovde rado pravim izuzetak. Svaki
pristojan covek treba da bude ponosan ukoliko se na jednom takvom spisku
nalazi. Predlozio bih da se svi mi tako imenovani barem jednom godisnje
okupimo i dogovorimo sta nam valja ciniti da ni u buduce sa slicnih
spiskova ne izostanemo.
BOBA BOROJEVIC, Urednik
Radio programa "Susreti Ponedeljkom"
CKCU 93.1 FM
Otava, Kanada
Tel: (613) 852-1971
[EMAIL PROTECTED]
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
