Vladan Batić, ministar pravde u Vladi Srbije, odgovara na
optužbe direktora Međunarodne krizne grupe Džejmsa Lajona
Tužiti Lajona sudu u SAD
Ne znam uopšte ko je taj čovek, taj Džejms Lajon. I ako je bilo dileme oko
toga da li treba da mu uskratimo gostoprimstvo, sada je potpuno jasno da on
treba da bude persona non grata. Ako on predstavlja direktora te organizacije,
Međunarodne krizne grupe, ja bih rekao da je on
direktor organizacije za izazivanje kriza. To nije nikakav
izveštaj, to je apsolutno klevetnički, nedopustivo. Imali smo u prethodnom
periodu razne dušebrižnike, Danijele Šifere, Limonove i ostale koji su se
neovlašćeno upuštali u politička pitanja jedne zemlje - izjavio je za „Blic“
Vladan Batić, ministar pravde, komentarišući Lajonov izveštaj.
Odgovarajući na optužbe iznete u ovom izveštaju da Bogoljub Karić finansira
pet političkih stranaka, između ostalih i DHSS, Batić je rekao:
- To što nazivate izveštajem vrvi od laži i neistina. Niko od članova moje
stranke, ni ja sam, nema nikakve veze sa Karićem.
Batić je dodao da je Lajon praktično sve stranke povezao sa kriminalom i
nazvao to vrlo teškim klevetama. On je najavio da će razmisliti da li će njegova
stranka podneti američkom sudu tužbu za naknadu štete.
- Tamo su ogromne naknade štete, pa, eto prilike, pošto nas ne finansira
Karić, obezbediće nas, možda, američki sud. Ne znam ko stoji iza te nevladine
organizacije, da li za nju zna američka administracija, ali ću se raspitati.
Dileme nema, svaka odgovorna država takve osobe mora da označi kao „non grate“ -
rekao je Batić.
Ministar pravde je odbio da komentariše optužbu, ovog puta pristiglu sa
domaćeg terena, od Mlađana Dinkića, guvernera NBS, da Kljajevića, predsednika
Trgovinskog suda, Bogoljub Karić drži u šaci.
- Najlakše je u Srbiji danas klevetati, neka Dinkić i svi koji iznose optužbe
podnesu krivične prijave - rekao je Batić.
Međunarodna krizna grupa još nije objavila zvaničnu verziju najnovije studije
o prilikama u Srbiji, iako mediji, već drugi dan prenose izvode iz
„preliminarnog izveštaja“, za koji Džejms Lajon, predstavnik MKG u Srbiji i
Crnoj Gori, tvrdi da je u javni opticaj stigao kao „neautorizovan i bez dozvole
MKG“.
U pomenutom tekstu MKG preporučuje međunarodnoj zajednici da svu finansijsku
pomoć Srbiji i Crnoj Gori uslovi, između ostalog, i hapšenjem svih haških
optuženika, raspuštanjem Bezbednosno-informativne agencije, stavljanjem vojske
pod civilnu kontrolu i „skidanjem ratnih zločinaca s najviših položaja u vojsci,
policiji i BIA“.
Sagovornik „Blica“, blizak američkom Kongresu, kaže da je MKG jedna je od
uticajnijih nevladinih organizacija u SAD, ali nikako ne spada među najvažnije i
najuticajnije grupe poput „Fridom hausa“ ili „Stenli fondacije“. Naš sagovornik,
koji nije želeo da mu pominjemo ime, kaže da je uticaj MKG od dolaska
republikanaca na vlast u SAD manji nego što je bio za vreme administracije Bila
Klintona, jer republikanci imaju svoje institucije koje se bave analizom stanja
u najznačajnijim svetskim državama, kao i u zemljama koje su za njih važne.
- Značaj koji mediji u Srbiji pridaju izveštaju MKG potpuno je neprimeren
značaju koji ova grupa ima, ali to je izraz nerazumevanja stanja u Sjedinjenim
Državama. Ova grupa svoje izveštaje dostavlja svojim finansijerima i osnivačima,
a mogu ih dobiti svi koji se na njih pretplate.
Ti izveštaji u svakom slučaju ne mogu imati presudan uticaj na politiku prema
Srbiji - kaže naš sagovornik i ističe da je MKG osnovao Milton Abramovič koji je
i njen glavni finansijer, a njen fond iznosi više miliona dolara.
Na sajtu MKG navedeno je da su njeni finansijeri Vlade 18 najznačajnih
zemlja, među kojima su SAD, Engleska, Nemačka i Francuska, a da je
predsedavajući bivši predsednik Finske Marti Ahtisari.
T. N. Đ.- LJ. B.
Zahtevi MKG Vladi Srbije
U nezvaničnoj verziji izveštaja, koju su preneli mediji, MKG od Vlade
Srbije traži da obnovi borbu protiv organizovanog i ekonomskog kriminala, da
prihvati ostavku ministra Dušana Mihajlovića, da prestane da „prikriva
učesnike u vlasti koji su povezani s Đinđićevim ubistvom, pripadnike
organizovanog kriminala i zemunski i surčinski klan“. Od Vlade se zahteva i da
javno i jasno obelodani ulogu snaga obezbeđenja u Đinđićevom ubistvu, da
rasformira BIA, da osnuje novu službu bezbednosti koja bi bila u kontroli
parlamenta, da počne ozbiljne reforme policije, da stavi Žandarmeriju i SAJ
pod kontrolu parlamenta.
MKG traži smenu sledećih osobe sa položaja u snagama bezbednosti, jer su,
kako je navedeno, blisko povezani sa ratnim zločinima i narušavanjem ljudskih
prava: Vladimira Lazarevića, Momira Stojanovića, Sretena Lukića, Gorana
Radosavljevića Gurija, Dragana Ilića, Slobodana Borisavljevića, Milana
Vukovića, Vladana Čolića. Zahtevano je i da se reše ubistva Slavka Ćuruvije i
Momira Gavrilovića i da se otkrije ko je odgovoran za masovnu grobnicu u
Batajnici. MKG traži i smenu Vladimira Bebe Popovića i izbor novih članova
Radiodifuznog saveta. Među zahtevima su i „čišćenje Trgovinskog suda“, ostanak
Mlađana Dinkića na funkciji guvernera NBS i ponovno postavljanje Aleksandra
Radovića na pređašnje mesto. Poslednji zahtev je raspisivanje izbora.
Janjić: Reklama za MKG
Međunarodna krizna grupa je vrlo uticajna NVO koja se bavi analizama stanja
u nekoj zemlji, daje predloge i lobira za donošenje određenih odluka. Ova
organizacija nije najznačajnija, ali spada u red uticajnijih grupacija.
Izveštaj MKG u našoj zemlji ne bi bio toliko uticajan da neki ljudi nisu
odlučili da proteraju njenog šefa Džejmsa Lajona iz zemlje, što je bio skandal
- kaže za „Blic“ Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose. Napominjući
da je povlačenje odluke o proterivanju Lajona bilo mudro, Janjić je istakao da
sam Lajon nije sebi mogao da napravi bolju reklamu od ove.
- Način na koji MKG prikuplja podatke u našoj zemlji nije najbolji, što
rezultira pogrešnim zaključcima. Ono što je u izveštaju rečeno o GSS i G17
plus nije tačno, jer je poznato da je G17 plus iznikao na upravljanju parama,
što preko guvernera NBS Dinkića, što preko potpredsedničkog mesta Miroljuba
Labusa u bivšoj saveznoj vladi. G17 plus, takođe, dobija veliki novac od
organizacije „Adenauer“ - kaže Janjić uz napomenu da bi MKG na terenu mogla
imati jače istraživače s obzirom na finansijska sredstava kojima raspolaže.
