M O L B A
Hoću u zatvor na doživotnu
Opet se ljute na nas, svi oni koji rade "o nama i za nas", svi se nešto ljute, prete i meni govore u mojoj zemlji kao u svojoj, a ja slušam u svojoj zemlji, kao u tuđoj, a moja se ljutnja ne vidi, ne čuje; o kako sam tužna i ljuta, ali to uspešno krijem da ih više ne rasrdim, srda je moja očita, samo niko ne zna da je čita.
... Evo, raspeto Kosovo, u Narodnom muzeju, svi prolaze, ja ulazim, gledam, a strah mi u očima, grlo zanemelo, samo mi utroba plače, ćutim, jedna žena ispred mene, glasno jauče, "nema nam spasa". Nemo gledam, a u meni jeca, sve ruševina je, o kako im ruka ne zadrhta, sve strahujući čuće me neko - srce mi je odavno prepuklo, a sad su mi i dušu uzeli. Izlazim, stvarnost ne postoji...
... Eno ga, gospodin Tači, bio uhapšen, pa pušten, svi povikali u glas, puštajte ga, naredio i gospodin Štajner, a prihvatila i međunarodna zajednica, znaju oni za njegove zasluge - puštite, šta će.
... Pa eno ga, gde sa sećije, na Baščaršiji, seiri mirno, gospodin Izetbegović, zna on, da će se za njega založiti svi oni, koji su se založili za moju zemlju, "braneći" i za moj život, samo se nešto osamio, Milošević mu u Hagu,a Tuđman na Mirogoju, kako to podnosi?
Od Livna do Knina
Pa eno ga i gospodin Gotovina, a gotovo sam poverovala gospodinu Mesiću, da će ga isporučiti, a to je i "poručivao" u Haški tribunal. Pa čak kad je u nekoj prostoriji video sliku istog, izišao je iz prostorije, a gde li je stao?...
Od Livna, pa do Knina, s obe strane livanjskog polja, sva čisto srpska mesta
sravnjena, podizati se neće.
... Pa evo u Knez
Mihailovoj, skupljaju pare za gospođu Kandić, kažu, da joj kupe
kameru, kako bi dok šeta Kosovom, zabeležila veliku slobodu, kod ono malo srpske
dece što je ostalo, a da bi sve snimila, moraće ući i u oklopno vozilo u kojima
se voze ta deca. Ljudi, rekla sam, ne bacajte pare za kameru, ta kamera ne
beleži, obezbedite da ostane, bar jedno deset dana u toj slobodi.
... Pa evo i gospođa Karla del Ponte, koliko juče, čula sam, da je iz Beograda otišla zadovoljna, a sad se "odjednom" strašno ljuti, na druge gradove se ne ljuti, a bilo je: Ljubljana, Zagreb, Sarajevo, Priština, tu nema ljutnje, tu samo ima onih koji su za Hag, ali čiji je odabir?
Da životu olakšam
... Pa evo, kad sve svedem, meni je najbolje da se najdobrovoljnije predam Haškom tribunalu i to molim, na doživotnu robiju, zbog svega što sam trpela i zbog svega ovoga što sam rekla, ali da "služim" u Švedskoj, u zatvoru gde ću osetiti slobodu i olakšanje, što sam se izvukla iz ovog života. Hoću u zatvor Ninseberj! Hoću na doživotnu, da životu olakšam.
... I na kraju, molim slepu pravdu, da se više na slepo ne može pouzdati, da zna, pa zato, moli se Boginja Pravde Justicija; skini povez s očiju, proveri da li su svi tu, ali nipošto ne ispuštaj mač.
... I još na kraju je, ko je kriv srpskim mučenicima što se rađaju kao Srbi, što se ne rode kao pokršteni... I u ovom je ratu bilo i danas ima, a sve nas je manje, smanjuje se i zemlja.
