Kako predstavnik UN vlada BiH, pretvarajući je u koloniju indijskog tipa
Ešdaun, radža od Bosne
Bivši britanski političar, za razliku od prethodnika, koristi nekontrolisanu vlast, ponašajući se kao despot dobrih namera. Primer kako ne treba raditi u Avganistanu ili Iraku
Pedi Ešdaun ispoljava "šokantnu koncepciju demokratije" i njegova vežba apsolutne moći frustrirajuća je za demokratsku vlast zemlje koja se oporavlja od rata, prema jednoj studiji za izgradnju nacionalnih institucija na Balkanu.
Pokušaj međunarodne zajednice da uspostavi liberalnu demokratiju u Bosni i Hercegovini posle rata od 1992 -1995. naišla je na veoma oštre kritike. Istraživanja izdvajaju bivšeg lidera liberaldemokrata, koga optužuje da pokušava da pretvori Bosnu u evropsku indijsku koloniju, primenjujući metode koje su koristili Britanci u Indiji u 19. veku.
Izveštaj na 15 strana će uskoro objaviti ugledna grupa stručnjaka za Balkan -
Evropska inicijativa za stabilnost (ESI) sa sedištem u Berlinu i Sarajevu. Posle
toga objaviće se i detaljniji izveštaj o očuvanju mira i izgradnji nacionalnih
institucija u Bosni.
U izveštaju se navodi da nekontrolisana vlast lorda
Ešdauna, kao visokog predstavnika međunarodne zajednice koja upravlja Bosnom,
oslabljuje državu, obeshrabruje lokalne političke inicijative i stvara zavisnost
od međunarodne zajednice. "Stabilna demokratije se ne može stvoriti
autoritativnim metodama", rekao je Džerald Knaus, jedan od autora studije i
direktora ESI. Greška je u samom sistemu.
Priznajući da je tokom godina pravila greške međunarodna administracija u Bosni, Džulijen Brajtvajt, portparol OHR, rekao je u njegovu odbranu da Bosna nije evropski primer indijske kolonije, kao što se navodi. To je za polemiku, ali važna rasprava je u toku i to je neki vid doprinosa.
Greške u međunarodnom planu za Bosnu, prvom pokušaju sa zapada za stvaranje nacionalnih institucija posle hladnog rata, pokazuje kako ne treba da se nastupi u Avganistanu ili Iraku, upozoravaju autori studije.
Knaus je dodao da je kritika više upućena instituciji OHR, koja upravlja Bosnom od Dejtonskog sporazuma (novembra 1995), nego Ešdaunu koji upravlja Bosnom od maja prošle godine.
Međutim, on je takođe istakao da je bivši britanski političar, za razliku od prethodnika, koristio nekontrolisanu vlast, ponašajući se kao despot sa dobrim namerama.
Ešdaun je u proseku donosio 14 dekreta ili odluka mesečno, u poređenju sa
prosečno četiri, 1999. godine. Njegov portparol je doveo u pitanje navedene
brojke, tvrdeći da je reč o 11 odluka mesečno.
Glavna kritika upućena
međunarodnom režimu u Bosni je da ne postoji provera i balans njegove vlasti,
kao i da ne postoji odgovornost, bilo na lokalnom ili međunarodnom nivou.
OHR može da otpušta predsednike, premijere, sudije i gradonačelnike, a da pri tom nema obavezu da svoje odluke podnese na razmatranje. Može da uloži veto kad je u pitanju izbor za ministre, a da nije u obavezi da dostavi objašnjenje. Može da nameće zakone i stvara nove institucije, a da pri tom ne mora da procenjuje koliko bi to koštalo bosanske poreznike. On nije odgovoran nijednoj izabranoj instituciji, navodi se u studiji.
Dok se drakonske mere mogu opravdati kriznom situacijom nastalom neposredno posle rata, diskutabilno je da li sedam godina kasnije izabrani bosanski političari treba da imaju veću vlast. Zvaničnici lorda Ešdauna priznaju da njegova neograničena vlast vodi u rizik politički razvoj zemlje. Istraživanje OHR takođe pokazuje veliku podršku primene takve vlasti kad je potrebno da se ubrza reforma.
Jedna posebno kontroverzna primena diktatorske vlasti tiče se reforme sudstva. Prethodnik Ešdauna, masovnim otpuštanjem sudija i tužilaca prošle godine, pokušao je da stvori dekretom depolitizovan, objektivan i kompetentan pravni sistem.
Brajtvejt je rekao da su bosanski političari bili previše korumpirani i beskrupulozni da bi se njima poverio taj zadatak, iako se svaka zemlje Istočne Evrope nakon pada komunizma sreće s istim problemima i mora sama da reformiše svoj pravni sistem.
Dok se Ešdaun svojevoljno meša u rutinske ekonomske i političke poslove u Bosni, jedan od glavnih zadatak međunarodne zajednice iz 1995. nije ispunjen, sedam godina pošto je međunarodna zajednica preuzela vlast - to su hapšenja najtraženijih optuženika za ratne zločine Radovana Karadžića i Ratka Mladića, političkog i vojnog lidera bosanskih Srba. Optuženi za genocid od Međunarodnog tribunala u Hagu i dalje su u bekstvu.
