| |
 | |
|
|
|
| Niko od radnika neće biti izbačen na ulicu: Predrag Vujović |
|
|
|
|
- Sa Crnom Gorom je napravljen sporazum na dva nivoa, jedan -na nivou vlada, a vezan je za predaju aerodroma u Podgorici i Tivtu, a drugi je na nivou aviokompanija u vezi sa dugovanjem Montenegro erlajnza prema JAT, za usluge na oba aerodroma za dve i po godine unazad. Montenegro erlajnz dosad nije ispunio ugovorene obaveze i na ime dugovanja nije uplatio ni jedan dolar, kaže Predrag Vujović, generalni direktor JAT, odgovarajući na naše pitanje, kako će biti rešen spor sa Crnom Gorom u vezi sa nenaplatom dugovanja.
- Usledila je naša tužba sudu, koja se razvlači, a onda je došao sporazum u kome su cifre umanjene i napravljena je konačna verzija, po kojoj je Montenegro erlajnz trebalo da plati JAT oko 650.000 evra. Budući da nije bio u mogućnosti da to učini prilikom preuzimanja oba aerodroma, 22. aprila, mi smo opet napravili ustupak i dozvolili da taj dug bude isplaćen u šest jednakih mesečnih rata, počev od 10. juna, imajući u vidu da su jun, jul i avgust najprofitabilniji meseci za svaku aviokompaniju, i da im je lako da to isplate. Međutim, i pored svih ustupaka, do danas, ništa nisu platili. Mi smo krenuli pravnom procedurom i aktivirali blokadu računa. Sada je pitanje stvarne mogućnosti naplate duga kroz blokirani račun Montenegro erlajnza, objašnjava Vujović.
| Za Njujork od 14.
septembra - Po našim planovima za nedelju 14. septembra je predviđen prvi let. Leteće se iz Beograda dva puta nedeljno - nedeljom i četvrtkom. Red letenja koji je postavljen je idealan. Poletanje aviona iz Beograda je u podne u 12 časova, a sletanje u Njujork je predviđeno za 13 časova po lokalnom vremenu. Povratak je sledećeg dana, dakle u ponedeljak, negde oko 14 časova. Znači, ponedeljkom i petkom će avion dolaziti u Beograd. Upravo taj dolazak oko 14 časova omogućava produžetak za sve naše popodnevne i večernje letove za sve destinacije koje imamo. Tu liniju ćemo po sistemu "kod šer" ugovora zajednički održavati sa uzbekistanskom aviokompanijom, što nama daje mogućnost za mnogo širu komercijalnu aktivnost, precizira Vujović. |
Kako dalje Vujović navodi, prema sporazumu između dve vlade,
prilikom preuzimanja aerodroma, Vlada Crne Gore je uplatila dva i po miliona
dolara na račun Vladi Srbije, tačnije u budžet, kroz koji JAT dolazi do
sredstava u dinarskoj protivvrednosti.| Kanada na
proleće |
| Iduće godine 200 miliona
dolara - Naš rast u ovoj godini biće veći od 15 odsto i po broju putnika a nadam se i u parama. To u Evropi ove godine neće imati ni jedna kompanija. Prošle godine smo imali rast od 26 odsto, a ubeđen sam da ćemo i iduće godine imati dvocifren broj rasta, kako bi došli do cifre od milion i 300.000 međunarodnih putnika, odnosno 200 miliona dolara profita, kaže Vujović. |
Vujović upozorava na još jednu nekorektnost crnogorske
strane.- Prema sporazumu JP Aerodromi Crne Gore je dužno da obezbedi JAT poslovni prostor na oba aerodroma. Međutim, ni posle više zahteva JAT do danas tamo nema svoj poslovni prostor. Dobili smo jedan dopis u kome je naznačena trostruko veća cena korišćenja od uobičajene, tako da ni taj elemenat iz ugovora nije ispunjen. JAT, koji je i dalje formalno osnivač Aerodroma Beograd, moraće kroz akcije, preko AB da izvrši pritisak i na Montenegro erlajnz i na Vladu Crne Gore da se dogovor ispoštuje u roku.
Da li će i dalje biti smanjenja broja zaposlenih i kakvu sudbinu
mogu da očekuju "prekobrojni" u kompaniji?- Još nismo došli do optimalnog broja zaposlenih, iako je došlo do smanjenja broja ljudi u kompaniji. Ni Upravni odbor, ni menadžment, ni ja ne smatramo da to treba raditi drastično, brzo, niti nekim oštrim rezovima rešavati, već u blažoj formi. I dalje smatramo da smanjenje broja zaposlenih u kompaniji treba prevashodno da bude kroz prirodni odliv. Moramo da restruktuišemo firmu u skladu sa dogovorom sa Vladom Srbije i u okviru tog plana sigurno se pojavljuje eventualni višak. U ovom trenutku ne želim da izbacujem bilo kakve procene. Za svako novonapravljeno preduzeće se radi analiza i tu se konstatuje koliko ima viška i da li će ga, kroz odvajanje, uz angažovanje stranog kapitala i novog tržišta, uopšte biti. Na primer Ketering JAT je sledeća firma koju treba da izdvojimo iz JAT. Ako Ketering radi samo za JAT, onda tamo ima viška, ali kada bude okrenut tržištu imaće manjak zaposlenih. Veliki broj kvalifikovanih ljudi neće izgubiti posao, već će morati da se zaposle i novi radnici. Slična priča je i sa Hotelom Slavija. Nadamo se da ćemo do oktobra meseca te dve celine uspeti da izdvojimo i da im nađemo partnera, bilo domaćeg, bilo stranog, koji će biti u stanju da investira u opremu, tehnologiju, da proširi tržište i da zaposli kapacitete. Ti ljudi fomalno iz JAT izlaze, i za toliko će biti manje ljudi u osnovnoj delatnosti, koja se zove JAT, ali oni neće biti bez posla. Zato to radimo polako, da ne dođemo u situaciju da odvojimo firmu koja će da bankrotira posle tri meseca. Šta smo onda uradili. Maltene smo te ljude izbacili na ulicu, što nam uopšte nije cilj, naglašava Vujović.
Uspeli ste da se vratite na stare pozicije u Evropi i obnovite
dobar deo nekadašnjih destinacija. Uspostavljene su linije sa zemljama u
regionu. Za početak jula je najavljeno otvaranje linije za Sarajevo, ali do toga
još nije došlo. Zašto?- Do pomeranja roka za otvaranje linije je došlo zbog procedure administrativnog usklađivanja na nivou vlada i kompanije koje je malo duže trajalo. Na našu sreću svi naši letovi ka Evropi su puni i otvaranje saobraćaja Beograd - Sarajevo radi lokalnog kretanja bi bio neadekvatan potez i mi smo se dogovorili u kompaniji da to pomerimo za tri nedelje kasnije. Očekujemo da bi to trebalo do kraja jula da statuje. Želeli smo da Sarajevo otvorimo u junu, ali usred leta je to malo riskantno...
Izabran je novi logo kompanije. Kada će svi avioni JAT biti
ujednačeni i u novom ruhu?- Posle izbora novog loga sledi duža administrativna procedura sređivanja autorskih prava i odnosa između kompanije i autora, što ćemo uraditi do sredine avgusta. Posle toga je potrebno uraditi mapu znakova i svih elemenata koji se u JAT upotrebljavaju, kojih ima više od 300, a koji u sledeće dve godine moraju da budu zamenjeni. To nisu samo memorandumi, vizit karte, već treba ofarbati avion, utisnuti znak u razne elemente koji se nalaze u avionu, u poslovnicama, postaviti natpise... Sredinom septembra trebalo bi da prvi avioni ponesu novi znak, a do proleće će cela flota biti umivena i pod jednim znakom, obećava Vujović.
